Evropsko tržište nekretnina 2025: gde je prodaja skočila, a gde opala
U drugom tromesečju 2025. godine, u poređenju sa istim tromesečjem 2024. broj prodatih stambenih jedinica smanjio se u tri od 15 zemalja EU koje su obuhvaćene istraživanjem, objavio je Eurostat početkom oktobra.
Među 16 zemalja EU (za koje su dostupni podaci prilikom poređenja kvartalnog broja prodatih stambenih jedinica sa istim kvartalom prethodne godine), primećuje se da se u drugom tromesečju 2025. godine broj prodatih stanova smanjio u tri zemlje.
Naime, pad je zabeležen u Irskoj (-10%), Mađarskoj (-5,7%) i Finskoj (-5,6%).
Povećanje je zabeleženo u 12 zemalja, a najveći porasti registrovani su u Luksemburgu (+86,6%) i Sloveniji (+34,8%).
Podaci za prvo tromesečje 2025. godine pokazali su da je broj prodatih stambenih jedinica bio manji samo na Kipru (-1,6%).
Povećanje je zabeleženo u 14 zemalja, s najvećim rastom u Litvaniji (+42%) i Austriji (+35%).
U četvrtom tromesečju 2024. godine broj prodatih stambenih prostora smanjio se u pet zemalja. Najveći pad zabeležen je u Poljskoj (-17,9%) i Sloveniji (-11,3%).
Povećanje je zabeleženo u 11 zemalja, a najveći porasti registrovani su u Luksemburgu (+106,4%) i Portugalu (+33,5%).
Razlike u prodaji nekretnina širom Evrope
Podaci za prethodnu godinu pokazali su da se u poređenju sa 2023. godinom, broj prodatih stambenih jedinica smanjio u četiri od 17 zemalja EU za koje su dostupni podaci.
Pad je zabeležen u Sloveniji (-17,7%), Francuskoj (-9,4%), Irskoj (-2,8%) i Finskoj (-2%).
Najveći porasti zabeleženi su u Luksemburgu (+47,1%), Mađarskoj (+34,4%) i Holandiji (+16,8%).
U 2023. godini, u poređenju sa 2022. godinom, broj prodatih stambenih jedinica smanjio se u 13 zemalja, a povećao u tri zemlje.
Najveći pad zabeležen je u Luksemburgu (-43,3%), Mađarskoj (-31,4%) i Austriji (-27,3%). Porast je zabeležen na Kipru (+31%), u Poljskoj (+6,7%) i Irskoj (+0,6%).
Od 17 prethodno pomenutih zemalja EU, 10 je dostavilo podatke o podeli broja transakcija na novoizgrađene i postojeće stambene jedinice za 2023. i 2024. godinu.
U 2024. godini, u poređenju sa 2023, četiri zemlje obuhvaćene istraživanjem zabeležile su pad u broju transakcija.
Među njima, dve zemlje, tačnije Slovenija i Francuska pokazale veći pad u transakcijama za postojeće stambene jedinice nego za novoizgrađene.
U Finskoj, broj transakcija za postojeće stambene jedinice porastao je, dok je broj transakcija za novoizgrađene jedinice opao.
U Irskoj je situacija bila obrnuta - broj transakcija za postojeće stambene jedinice opao je, a za novoizgrađene porastao.
Za novoizgrađene stambene jedinice, broj transakcija najviše je porastao u Holandiji (+56,4%) i Luksemburgu (+39,3%), dok je najveći pad zabeležen u Finskoj (-50,4%) i Letoniji (-24,0%).
Za postojeće stambene jedinice, najveći porast broja transakcija zabeležen je u Luksemburgu (+48,2%) i Mađarskoj (+35,4%), dok je pad registrovan u Sloveniji (-18,5%), Francuskoj (-9,3%) i Irskoj (-5,3%).
Eurostat je objavio da su tokom pandemije Kovida 19 2020. godini, mere zatvaranja u zemljama evrozone dovele do pada broja prodatih stambenih jedinica, što je uzrokovalo smanjenje ukupne vrednosti, uprkos kontinuiranom rastu cena kuća.
Porast cena kuća nakon kovida
U 2021. godini, porast cena kuća (+7,9%) i ukupne vrednosti prodatih stambenih jedinica (+27,2%) ukazale su na značajan oporavak tržišne aktivnosti i broja transakcija nakon usporavanja izazvanog pandemijom 2020.
U 2022. godini, cene kuća u evrozoni ponovo su znatno porasle (+7,3%), a ukupna vrednost prodatih stambenih jedinica takođe je zabeležila rast (+1,1%).
U 2023. godini, cene kuća u evrozoni su se blago smanjile (-1,2%), dok je ukupna vrednost prodatih stambenih jedinica značajno opala (-17,2%) usled velikog smanjenja broja transakcija u većini zemalja.
U 2024. godini, cene kuća u evrozoni su porasle za dva odsto, a ukupna vrednost prodatih stambenih jedinica takođe je zabeležila porast od 4,1%.
Šta pokazuje poslednji presek na tržištu nekretnina u Srbiji
Tržište nepokretnosti u Srbiji u drugom kvartalu 2025. godine pokazuje porast aktivnosti u odnosu na isti period prethodne godine.
Naime zabeležen je rast vrednosti tržišta od 13,9% i rastom broja kupoprodajnih ugovora od 2,3%, saopštio je Republički geodetski zavod ovih dana.
Ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji u drugom kvartalu 2025. godine iznosila je 2,1 milijardu evra. Takođe i broj kupoprodajnih ugovora bio je 31.944.
Najveći udeo u ukupnoj vrednosti prometovanih nepokretnosti zauzima prodaja stanova sa 1,2 milijardi evra (učešće od 60% od ukupno prometovane vrednosti).
Za kuće je izdvojeno 161,7 miliona evra (što je 8% od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 156,7 miliona evra (8% od ukupne vrednosti).
Za poslovne prostore dato je 86,7 miliona evra (4% od ukupne vrednosti), za poljoprivredno zemljište 49 miliona evra (2% od ukupne vrednosti).
U drugom kvartalu 2025. godine, broj kupoprodajnih ugovora u većim gradovima značajno je porastao u odnosu na isti period prošle godine.
Tako u u Nišu 15,9%, Beogradu 7%, Novom Sadu 3,2%. Izuzetak je Kragujevac gde je zabeleženo smanjenje od 3,3%.
Najveći iznos izdvojen je za stan na lokaciji Beograd na vodi ukupne površine 537 m2, i iznosi 1,8 miliona evra.
Najskuplji kvadrat prodat je po ceni od 9.056 evra na istoj lokaciji.
Najskuplja kuća prodata je na teritoriji gradske opštine Savski venac za 3,8 miliona evra.
Najskuplje garažno mesto u drugom kvartalu plaćeno je 56.000 evra na opštini Zvezdara u Beogradu, pokazuju podaci RGZ.
