Kretanje tržišta nepokretnosti u Srbiji u četvrtom kvartalu 2022. godine
U četvrtom kvartalu 2022. godine došlo je do povećanja cene nekretnina, jer je i potražnja za istim doživela vrhunac. Na tržište nepokretnosti tokom prethodne godine jasno su uticali ekonomski i politički faktori, poput rata u Ukrajini kada je veliki broj izbeglica iz Ukrajine i Rusije došao u Srbiju i kada su cene osnovnih životnih potrepština povećane za 20%.
Povećanje potražnje za stambenim i poslovnim objektima uzrokovalo je veliku razliku kad je u pitanju cena nekretnina, koja je u četvrtom kvartalu prošle godine značajno skočila. Upravo zato tržište nepokretnosti u Republici Srbiji u tom periodu beleži pozitivne trendove, što potvrđuje povećanje ukupnog obima novčanih sredstava koje su bile uključene u promet, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda o stanju na tržištu nepokretnosti u poslednjem kvartalu prošle godine.
„Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 2,3 milijardi evra, što predstavlja rast od 27,3% u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Grad Beograd je zabeležio najveći broj kupoprodajnih ugovora, ukupno 9.547,“ navedeno je u izveštaju RGZ-a.
Kako navode, kada je reč o ukupnim novčanim sredstvima na prvom mestu je prodaja stanova, sa učešćem od 55% i 1,2 milijarde evra u četvrtom kvartalu 2022. godine. Prema podacima RGZ, broj prodatih stanova u četvrtom kvartalu prošle godine porastao za 0,6% u odnosu na isti period 2021. dok je ukupna vrednost tržišta na osnovu ukupnog broja kupoprodaje stanova ostvarila rekordni rast tokom prethodne godine i to za 36% među godišnje, što je 12 odsto u trećem kvartalu 2022.
Najtraženije nekretnine u četvrtom kvartalu 2022. godine
Kada govorimo o četvrtom kvartalu 2022. godine posebno treba napomenuti da je najskuplji stan prodat u Beogradu i to u naselju Beograd na vodi po ceni od 2.469.888 evra sa površinom od 383 m2. Takođe, stan sa najskupljim kvadratom prodat je u istom naselju po ceni od 10.184 evra po m2, ova nekretnina ima površinu 97m2.
Bilo je i onih kupaca koji su pored nekretnina tražili sigurno mesto za svoj automobil, a najskuplje garažno mesto prodato je po ceni od 58.400 evra. Kada je reč o kupovini stambenih objekata sa dvorištem, najskuplja kuća prodata je na opštini Savski venac za 2.000.000 evra.
Prema podacima RGZ-a, prosečna cena u Beogradu za starogradnju iznosila je 1.940 evra po m2 dok je prosečna cena stana za novogradnju bila 2.565 evra po m2.
„ Cena starogradnje je porasla za 16,1 % u odnosu na isti period u 2021. godini. S druge strane i cena novogradnje je porasla za 9,3% u istom periodu,“ navedeno je u izveštaju RGZ-a.
Analizom četvrtog kvartala 2022. godine od strane RGZ, ustanovljeno je da je 21% stanova plaćeno putem kredita, što je za 9% manje nego u četvrtom kvartalu 2021. godine. Ova činjenica govori i da je čak 79% stanova plaćeno gotovinom i da se kreditni kupci povlače.
Kada je reč o kupoprodaji ona beleži pad, jer je njen ukupan broj 37.351, što je za 0,5% manje nego u četvrtom kvartalu 2021. S druge strane došlo je do rasta ukupnog obima novčanih sredstva. On je u četvrtom kvartalu 2022. iznosio 2.3 milijardi evra što je povećanje od 27.3% u odnosu na isti kvartal 2021 godine. Učešće stanova u ukupnoj količini novca na tržištu je 55%, što je za 4% više nego u četvrtom kvartalu 2021. godine, prema izveštaju RGZ.
Četvrti kvartal 2022. na nivou Republike Srbije
U izveštaju RGZ navode da indeks cena stanova za Republiku Srbiju u četvrtom kvartalu 2022. iznosi 145,03 što predstavlja rast u odnosu na treći kvartal prethodne godine kada je indeks iznosio 138,08.
Takvo povećanje indeksa cena stanova istovremeno prati trend rasta cena stanova koji je trajao cele prošle godine. Napominjemo da je on dostigao godišnju stopu rasta od 13,7% tokom poslednjeg kvartala 2022. godine.
Kada je reč o nivou indeksa cena stanova u Srbiji vodeći regioni su Vojvodina i Grad Beograd, ali je kao i u prethodnih nekoliko kvartala najsnažniji rast cena u regionu Južne i Istočne Srbije.
Kada se uporedi indeks cena stanova u Srbiji sa indeksima u zemljama Evrope, iz RGZ-a navode: „Naša zemlja zauzima „zlatnu sredinu“ u odnosu na ostale evropske zemlje i beleži stabilan rast i kontinuiran razvoj ovog tržišta“.
