Kupovina ili čekanje? Kako će izgledati tržište nekretnina 2026.
Tržište nepokretnosti u Srbiji u prvom polugodištu 2025. godine vredelo je 3,8 milijardi evra. Beležilo je rast od 11,9% u odnosu na prvo polugodište 2024.
Zvanični podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je došlo do umerenog rasta cena stanova u Srbiji u prvom polugodištu 2025. od 5,78 odsto i neznatnog povećanja kupoprodajnih ugovora od 0,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa iznosom od 2,3 milijarde evra i udelom od 60% ukupno prometovane vrednosti. Za kupovinu kuća izdvojeno je 302,9 miliona evra (8%), za građevinsko zemljište 274,2 miliona evra (7%), za poslovne prostore 162,9 miliona evra (4%), a za poljoprivredno zemljište 105,5 miliona evra (3%).
Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 53%. Pored toga, Beograd ima najveće učešće u vrednosti prometovanih garažnih prostora (68%), poslovnih prostora (44%) i građevinskog zemljišta (52%).
Najskuplji kvadrat stana u Srbiji u prvom polugodištu 2025. godine prometovan je na lokaciji
Beograd na vodi, na teritoriji gradske opštine Savski venac (Grad Beograd) za 9.805 EUR/m2 i to je stan u novogradnji. Stan za koji je izdvojeno najviše novca je stan u novogradnji u iznosu od 1.833.506 evra, površine je 537 m2 i nalazi se na lokaciji Beograd na vodi.
Na teritoriji gradske opštine Savski venac (Grad Beograd) prodata je najskuplja kuća, sa parcelom površine 1.722 m2 , za 3.800.000 evra. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na teritoriji gradske opštine Zvezdara za 5.648 EUR/m2, a najviša ugovorena cena poslovnog prostora od 2.369.400 evra, površine 1.795 m2 , ostvarena je na teritoriji Kragujevca.
Najskuplje garažno mesto po ceni od 66.000 evra prometovano je na teritoriji gradske opštine Savski venac.
Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na teritoriji opštine Irig po ceni od 34 EUR/m2 za parcelu površine 5.873 m2.
Pitali smo stručnjake i predstavnike agencija šta nas u 2026. može očekivati na tržištu nekretnina u Srbiji kada su u pitanju cene, kupovina, ali i gradnja.
Stručnjak za nekretnine Kaća Lazarević kaže da tržište nekretnina stagnira poslednjih meseci i da cene stanova polako klize na dole. Takođe, i da više ne vlada dinamika koja je viđena u periodu rekordno visokih cena.
Navodi da je država subvencijama za stanove za mlade pokušala da doprinese, ali da zbog ekonomske situacije mladi sada teže ulaze u ovaj poduhvat. Mladi se sada teže odlučuju na kredite jer nemaju siguran posao i ne ulaze tako lako u kreditne obaveze. Neki se sele kod roditelja ili žive zajedno, pa zajednički plaćaju kiriju.
Očekuje da će se aktuelna situacija preliti i na početak sledeće godine.
Kupci više ne pristaju na tako visoke cene i gledaju da po realnijoj ceni kupe stanove, dodaje Lazarević.
Skuplji stanovi se kako kaže sada teže i izdaju pa će vlasnici nesumnjivo biti racionalniji.
Dodaje da je u novogradnji ostalo mnogo neprodatih stanova, jer su investitori godinama nudili pretežno velike stanove od oko 120 kvadrata. Potražnja za manjim je znatno veća,a nema ih dovoljno u ponudi.
Kao primer navodi investitore koji grade zgrade sa strukturama od 35, 45, 60-ak kvadrata, po cenama od 3.700 i 3.900 evra, što je prihvatljivije u odnosu na cene od 4.000 ili 5.000 evra za kvadrat kakve postoje na nekim lokacijama.
Tvrdi da je malo stanova manje kvadrature u novogradnji, osim na perifernim lokacijama, gde investitori i dalje pokušavaju da drže visoke cene.
Smatra da je došlo vreme da tržište samo uspostavi red, odnosno da periferija mora imati nižu cenu, dok centar treba da zadrži svoju realnu vrednost,. Takođe, kaže da se stanovi prodaju po izuzetno visokim cenama samo zato što su novi.
Kupac koji danas kupuje veći stan izdvaja najviše od 200.000 do 300.000 evra i očekuje da za taj novac ima dvoiposoban stan u centru grada.
Ističe da kod novogradnje gde su investitori uložili veliki novac i dobre materijale nemaju interes da spuste cene pa će trend biti i dalje sa onim što su već počeli, a to je da izdaju takve stanove jer sada ne mogu da ih prodaju po toj ceni.
I sa izdavanjem stanova situacija oslikava stanje na celom tržištu inače, kaže.
Teško će se u narednom periodu izdavati stanovi od 50 kvadrata za sumu od 700 do 1.000 evra i stanodavci će morati da budu realniji u očekivanjima, smatra.
Navodi i da su cene garaža na pojedinim lokacijama „otišle u nebo“ i koštaju koliko i gasonjera. To je trend već neko vreme.
Ipak, srećom ima lokacija na kojima se garažna mesta mogu kupiti po duplo nižoj ceni - od od 25.000 do 30.000 evra.
Lazarević ističe da je situacija takva da mnogi investitori ne kreću u novogradnju jer nisu prodali ni već izgrađene stanove na dobrim lokacijama.
U starogradnji je situacija ipak povoljnija pa se stanovi mogu naći po ceni od 3.000 i 3.200 evra i vlasnici su spremni da snize cene jer shvataju da je sve teže naći keš kupca.
Ukazuje da ostaje da se vidi i kako će teći proces legalizacije te da će i od toga zavisiti dalja dinamika prodaje nekretnina.
Direktor agencije “Art nekretnine” Uroš Jovanović kaže da je u ovom trenutku tražnja stabilna i da očekuje da će taj trend biti nastavljen i tokom 2026. Nemamo pokazatelje da tražnja opada, navodi.
Kaže i da ne postoje očekivanja da bi cene mogle ići mnogo na dole.
Takođe i da se ne očekuje veći rast ako ga i bude na nekim lokacijama.
„Očekujemo stabilnost tržišta, ali zavisi dosta od toga šta će se dešavati u zemlji i inače na globalnom nivou, a na spoljne tokove ne možemo uticati“, dodaje Jovanović.
Navodi da se blagi rast cena novogradnje u luksuznom segmentu može očekivati na Vračaru, Savskom vencu, Starom gradu i atraktivnijim delovima Novog Beograda.
„Svakako jednocifreno povećanje možemo očekivati, ako ga i bude, dok starogradnja beleži realnije cene. Sa ovakvom ponudom kakva je sada i tražnjom nema prostora da cene idu na niže“, zaključuje Jovanović.
