Montažna kuća ili klasična zidana?
Imate plac, a podstanar ste? To je idealan početak za razmišljanje o montažnoj kući. Čak i ako nemate plac, niži troškovi za montažni dom i lakoća dostizanja faze “ključ u ruke”, daju prednost ovoj varijanti. Ali, evo i detalja, da lakše prelomite.
Neki bi rekli da je montažna kuća u odnosu na klasičnu zidanu upola jeftinija, jer je za montažnu kuću sa sve temeljom potrebno nešto više od 15.000 evra, a za zidanu bar 30.000 evra, te da je to najvažniji adut u prilog montažnog doma, ali mnogo faktora igra ulogu. Da krenemo ispočetka.
Kvadrat od 160 do 500 evra
Da biste izgradili kuću, potrebno je daimate plac, ali i lokacijsku dozvolu, što se dobija tako što geodetski snimak i idejno rešenje za kuću predate u opštini. Potrebno je da se uradi i elaborat o energetskoj efikasnosti, a kada se prikupe sve potrebne dozvole, ide se na glavni građevinski projekat i radovi mogu da počnu.
I već u prvoj fazi možete da birate. Ne mora vam isti izvođač stavljati temelj. Možete za to angažovati i nekog drugog, a okvirna cena za ovaj deo posla je oko 2.500 evra, odnosno oko 50 evra po kvadratu. Takođe, moguće je da birate i da li želite kuću u sivoj fazi ili kompletno urađenu, sa ili bez temelja. Kad se sve to stavi na papir, kvadrat može da vas košta od oko 160 do 500 i 600 evra po kvadratu.
Površine objekata kreću se od 70 pa do 200 kvadratnih metara, a i raspon cena varira, pa bi za visokokvalitetne materijale, ogradu i izradu do faze “ključ u ruke” u nekim slučajevima morali da planirate i cifru od 900 evra po kvadratu.
Tačnu računicu zapravo nije lako odrediti, zato što mnogo toga na nju utiče, poput uslova terena. Ako se plac nalazi uz put, to će smanjiti troškove, ali ako nema pristupa ili je otežan, to već gomila trošak. Priključci su, takođe, važna stavka, jer ako ih imate na placu, proći ćete jeftinije.
“Vrline” i mane montažne kuće
Kada je reč o montažnim kućama, one nesumnjivo imaju prednosti, ali i loše strane. Za početak, krasi ih energetska efikasnost, te mogućnost da se lako zagreju i ohlade što dobro dođe i leti i zimi. Zatim, montažnu kuću, po principu ključ u ruke, možete da dobijete tokom jednog leta, odnosno za svega dva meseca. Sama montaža traje oko dve nedelje. Prednost montažnih kuća je što ne postoji potreba da se zadovolje mnogostruki uslovi prilikom gradnje, koji su sastavni deo izgradnje kuće na klasičan način, što takođe i traje oko godinu dana, ako posluže vremenski uslovi i raspoloživost majstora.
Brzina gradnje, sa druge strane, donosi i manu zvanu keš. Morate brže imati novac potreban za kuću i ne možete razvlačiti finansiranje na godinu dana ili više ako biste fazno zidali kuću i onda kad za to imate novca.
Danas se sve više ljudi odlučuje za montažne kuće najviše zbog uštede energije, a mi vam svakako preporučujemo ovakav tip kuće, iako sa uštedom energije treba biti oprezan. Montažnu kuću od prosečnih 60 kvadrata možete da grejete i klima uređajem od devet kilovata. Sa druge strane, akumulacija toplote nije jača strana. Zid od bloka ili cigle akumulira i zadržava toplotu, a spoljašnja izolacija u vidu stiropora ili kamene vune sprečava njeno gubljenje. Kod montažne kuće to nije baš tako, jer se one brzo greju, ali se brzo i ohlade.
Mana montažnih kuća svakako je i nemogućnost nadogradnje zbog slabe nosivosti konstrukcije. Ovakvi objekti se rade na osnovu jasno definisanog projekta, koji ne podrazumeva nadgradnju, te je potrebno unapred dobro razmisliti o budućim planovima.
“Žive” i do 150 godina
Montažne kuće traju u proseku 50 godina, da se nema mnogo šta zameriti opštem stanju objekta. Mada, neke traju i 100, a neke čak 150 godina, zavisno od materijala koji su korišćeni, a na šta kupac utiče i može sam da ih bira. Zato i ne čudi što mnoge firme daju zakonsku garanciju od 20 do 30 godina na stabilnost i sigurnost montažne kuće.
Kada je reč o materijalima, kod nas se najčešće koriste one montažne kuće koje imaju zidove sa drvenim ramovima sa ispunama. Na primer, koriste se i sistemi sa betonskim prefabrikovanim elementima, ali mahom za veće kuće.
Temelji kuće se rade na standardan način. To znači da se prvo radi standardno iskopavanje i postavljanje oplate, a zatim sledi izlivanje na licu mesta. Ukoliko se okrenemo globalnoj proizvodnji montažnih kuća, sve više se mogu videti sistemi koji koriste različite ekološke i reciklirane materijale, kako za kompletno formiranje zida tako i za ispune. Zapravo, ohrabruje i tas na vagi pomera ka montažnoj kući to što te kuće gotovo u 100 odsto slučajeva, zadovoljavaju najstrože evropske standarde.
Jedino što komplikuje onima koji nemaju plac, jeste kupovina na dobroj lokaciji. Činjenica je da je u unutrašnjosti lakše doći do placa, dok je u Beogradu plac moguće kupiti mahom na Altini, Ledinama, Ovči, Borči, Surčinu, Višnjičkoj banji.
