Naplata grejanja prema utrošku
Grejanje i obnovljivi izvori energije
31.10.2013.
Naplata grejanja prema utrošku u Srbiji nije strana, ali je još uvek slaba. Očekuje se da će ovakav model naplate, prema Zakonu o efikasnom korišćenju energije, sve toplane u Srbiji morati da uspostave do 2015. godine, rečeno je na trećem po redu javnom dijalogu “Daljinsko grejanje u Srbiji - kogeneracija i naplata toplotne energije prema utrošku” , koji je organizovao Centralno Evropski Forum za Razvoj (CEDEF).
Za sada, takav obračun potrošnje toplotne energije u Srbiji imaju Subotica, Šabac, Bečej i Sombor, a od ove grejne sezone to najavljuju i toplane u Čačku, Nišu i Pirotu.
“Najveća neefikasnost u sektoru daljinskog grejanja beleži se u sektoru potrošnje energije u zgradama. Uvođenjem naplate toplotne energije prema potrošnji očekuju se smanjenje potrošnje energije, goriva i emisije štetnih materija za oko 15‐20%. Pored toga, uvođenje ovakvog sistema naplate prati i energetsko sređivanje objekata, na prvom mestu izolacije i fasade objekata. Ovaj kompleksan proces će u Beogradu biti fazan, uz poštovanje realnog vremenskog okvira”, izjavio je na konferenciji za medije direktor za energetiku Grada Beograda, Marko Stojanović.
Konferencija, između ostalog, ima za cilj da učesnike upozna sa stanjem postojećeg sistema daljinskog grejanja u Srbiji, kao i da ukaže na potencijal biomase kao najvećeg izvora obnovljive energije u Evropi.
Biomasa – najveći izvor obnovljive energije
Učesnici dijaloga su potvrdili da je potencijal biomase, kao najvećeg izvora obnovljive energije, u Evropi i dostupnog resursa u Srbiji izuzetan, ali neiskorišćen. Danas je više od 90% proizvodnje toplotne enegije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji zasnovano na direktnom korišćenju fosilnih goriva, dok se u EU fosilna goriva koriste samo u 15% slučajeva za proizvodnju toplotne energijie.
Vladimir Atanacković iz Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije, potvrdio je da bi za 15 toplana u Srbiji u naredne četiri godine trebalo ispitati mogućnosti, prelaska sa korišćenja mazuta, uglja i gasa na biomasu. To su: Bajina Bašta, Čačak, Jagodina, Kikinda, Kladovo, Knjaževac, Kosjerić, Negotin, Nova Varoš, Novi Pazar, Priboj, Šabac, Trstenik,Velika Plana i Zrenjanin.
Prelazak na biomasu će smanjiti potrošnju fosilnih goriva i ukupne emisije CO2, uticaće na poboljšanje ukupne energetske efikasnosti, na smanjenje troškova proizvodnje energije, na poboljšanje kvaliteta vazduha, poboljšanje kvaliteta i pouzdanosti napajanja krajnjih korisnika, na stvaranje mogućnosti za proširenje sistema daljinskog grejanja, ali i stvaranje mogućnosti za nova radna mesta u lancu obezbeđenja i korišćenja biomase.
Izvor: Halo oglasi
