Nedostatak građevinskih radnika u Srbiji: Glavni pokretač rasta cena nekretnina?
U martu ove godine izdato je 2. 208 građevinskih dozvola. To je za 3,7% manje u odnosu na isti mesec prethodne godine.
U januaru je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji izdato 1.526 građevinskih dozvola i to je bilo čak 5,5 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, ali i najmanji mesečni broj izdatih dozvola u poslednjih 12 meseci.
U martu ove godine izdato je 2. 208 građevinskih dozvola. To je za 3,7% manje u odnosu na isti mesec prethodne godine.
U januaru je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji izdato 1.526 građevinskih dozvola i to je bilo čak 5,5 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine, ali i najmanji mesečni broj izdatih dozvola u poslednjih 12 meseci.
Od ukupnog broja dozvola izdatih u martu, 83,4% dozvola odnosi se na zgrade, većinom stambene a 16,6% na ostale građevine- uglavnom cevovode, komunikacione i električne vodove.
Prema dozvolama izdatim u martu ove godine u Srbiji prijavljena je izgradnja 2. 839 stanova, s prosečnom površinom od 70,8 m².
Koliko će se graditi?
Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 12,5% stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom od 135,4 m², a 86,1% stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 59,5 m², pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Kao tema nameće se imamo li dovoljno radnika za te poslove budući da je već neko vreme a posebno poslednih pet godina uočljiv deficit radne snage u građevinarstvu.
Nema dovoljno radnika
Fali radnika svih profila- od inženjera sa licencom do pomoćnih radnika, pokazuje analiza strukovnog sindikata.
Predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Saša Torlaković kaže da Srbija kuburi sa nedostatkom radnika u građevini jer su prethodnih godina mnogi naši građevinci otišli iz Srbije i rade u drugim zemljama za veće plate.
Takođe, problem je i što mladi neće da se bave ovim poslovima, a nedovoljno je i programa prekvalifikacija.
Kaže, dešava se sve češće da radnici koji su kvalifikovani za neka druga zanimanja, a nisu pronašli posao u struci rade na građevini.
Smatra da bi država trebalo više da se uključi u rešavanje problema i da im omogući da polože razliku ispita i da im se prizna stručna sprema.
Kaže da je primetno da za to ne postoji volja i da se ispostavlja kao lakše da se angažuje strani radnik.
Građevinarstvo je težak fizički posao i na gradilištima sada sve češće rade i penzioneri dok mladi ne upisuju zanatske škole, dodaje on.
Direktori strukovnih odnosno građevinskih škola svojevremneo su ukazivali da ih gotovo svakodnevno zovu iz građevinskih firmi i traže kadar, ali da je to teško učiniti i odgovoriti zahtevima tržišta jer sve manje dece upisuje te škole.
Torlaković dodaje da je Zakon o planiranju o izgradnji izričit u pogledu toga ko sve može da se bavi ovom delatnosti, ali da se to ne poštuje već poslove dobijaju oni investitori koji nemaju radnike i onda uz pomoć podizvođača dolaze do posla ili biraju nestručne radnike.
Onda se zbog toga dovodi u pitanje bezbednost na radu, kao i realizovanih projekata.
Kako kaže, to nije uvek slučaj i ima i savesnih poslodavaca koji tako ne postupaju.
Nedostatak radnika dovodi i do kašnjenja projekata
Nedostatak radnika, bez sumnje, dovodi do kašnjenja na gradilištima i smanjenja ponude novih stanova, kaže. Dodaje ipak, da ne možemo „celu Tursku preneti u Srbiju“.
Na pitanje da li to pa i činjenica da su investitori i preduzimači prinuđeni zbog toga da strane radnike više plate i da li to povećava ukupne troškove izgradnje i direktno se preliva na cene kvadrat kaže da su cene kvadrata „prenaduvane između ostalog i usled želje za većim profitom investitora kojih je sve više“.
Navodi da uvek ima onih koji skupe stanove mogu da plate pa tako ako neko želi i može da kupi stan po ceni od 3.000 evra za kvadrat on mnogo ne mari za ostale okolnosti.
Uvođenje stranih radnika i administrativne olakšice su kratkoročna rešenja, ali dugoročno je neophodno razviti sistem prekvalifikacije i motivisati mlade da biraju građevinske profesije, kaže Torlaković.
Radnici iz Turske, Indije, Vijetnama najčešće se angažuju
Poslove tesara, armirača, zidara u poslednje vreme rade turski radnici , dok su teže fizičke poslove na građevini preuzeli radnici iz Indije i Vijetnama.
Problem je i to što mnogi od stranih radnika i ne ostanu dugo u Srbiji i odu u druge zemlje kaže Torlaković.
„Oni na neki način dampinguju cene, jer su naši radnici otišli vani, ali se i suočavaju sa raznim problemima i mi kao država ne smemo da dozvolimo da se prema njima ophodimo loše, a poznato je da imaju probleme u pogledu ostvarivanja prava na zdravstvenu zaštitu, a na sve to suočavaju se i sa kulturološkim promenama i problemima prilagođavanja“, kaže sagovornik.
Plate za dobrog majstora idu i do 2.000 evra
Kada je reč o platama građevinskih radnika, poslednji podaci pokazuju da se prosečna plata za njih kreće oko 100.000 dinara.
Torlaković kaže da je sve češća pojava da radici recimo primaju 60.000 dinara na račun, a ostalo „na ruke“.
Pomocni radnik na gradilištu u proseku ima dnevnicu od 40- 45 evra, a majstor od 70 do 90 evra u zavisnosti od znanja i stručnosti.
„Jako se malo radi na popularizaciji tog posla, a majstori recimo sada znatno bolje zarađuju sada nego što je to bio trend ranije“, kaže.
Navodi primer da dobar majstor sada radi za platu od oko 200.000 dinara.
U inostranstvu naši majstori po satu zarađuju 15 evra i više, a ako rade prekovremeno, napominje.
Na pitanje postoje li procene koliko radnika nedostaje kaže da se ne može tačno reći i da se nekada znalo prema broju kvadrata koji će se graditi koliko je potrebno izvršilaca.
„To sada nije kao nekada pa zato imamo situacije da neko sa sedam radnika u stalnom radnom odnosu i i još toiliko koje angažuje povremeno napravi 4,000 kvadrata a nekad se znalo koliko je tačno radnika potrebno za toliku kvadraturu.
Sada to ne može da se proceni i radi se sa manjim brojem izvršilaca“, dodaje.
