Novi zakon o stanovanju
Zakon o stanovanju koji će izmeniti život u stambenim zgradama prošao je javnu raspravu i trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri. Za očekivati je da poslanici uskoro usvoje ovaj propis, a Halo Oglasi nekretnine vam predstavljaju kakve vas promene očekuju kada se to i dogodi.
Novi zakon o stanovanju i održavanju zgrada poslat je poslanicima na usvajanje po hitnoj proceduri, a od marta bi svi stanari zgrada trebalo da, u formi zakona, dobiju nova pravila ponašanja.
Ovaj zakon je u javnosti poznat kao sistemski zakon, koji će spojiti tri stara zakona - o stanovanju, održavanju stambenih zgrada i socijalnom stanovanju.
Opštine će imati rok od šest meseci od početka primene zakona, koja će početi osmog dana od usvajanja, da uvedu registar stambenih zgrada na svojoj teritoriji, a sve zgrade će imati rok od tri meseca da se usklade sa novim zakonom.
Zgrade će dobiti upravnike
Budući da je cilj zakonodavaca da “spreči nesavesnu manjinu da teroriše savesnu većinu u zgradama”, upravljanje i održavanje zgradama po novom zakonu je pojednostavljeno i proglašeno javnim interesom. Evo kako će to izgledati.
Stambene zgrade će dobiti upravnike, koje stanari mogu da angažuju sami tako što će ih odabrati među sobom. U slučaju da komšije ne mogu da se dogovore, što u Srbiji nije retkost, zgrada svakako mora da ima upravnika, pa će to biti onaj prinudni. Prinudni upravnici će imati posebnu obuku, a obuke te vrste organizovaće Privredna komora Srbije, koja takođe ima zadatak da vodi i registar.
Gde bude bilo neophodno uvođenje prinudnih upravnika, biće na lokalnim samoupravama da ih angažuju. Profesionalno upravljanje u zgradama, moglo bi, mnogi smatraju, da dobije na značaju kao nova privredna delatnost u Srbiji.
Prinudni upravnik koštaće stanare izmešu 200 i 300 dinara po stanu, a moraće da izdvajaju, kao i inače, novac za održavanje zgrade.
Pranirano je da zgrade imaju i skupštinu stanara, mada će odnosi i obaveze oko održavanja zgrade morati da budu regulisani ugovorima. Međutim, za manje zgrade, pravilo je nešto drugačije. Tako zgrade koje imaju pet i manje stanova neće morati da imaju skupštine stanara, ali će morati ugovorima da regulišu održavanje.
Održavanje zgrada često izaziva velike probleme, što je naročito jasno onima koji žive u, takoreći, neurednim zgradama. Samo u Beogradu ima do 5.000 zgrada koje se nikako ne održavaju.
Majstori će ulaziti u stan i bez dozvole vlasnika
Ukoliko vlasnici stanova ne žive u zgradi, a odluče da koče donošenje određenih odluka, oni se neće računati u kvorum, ali će donete odluke biti obevezujuće za sve, pa i za njih.
To znači, primera radi, da više neće moći da se desi da majstori ne mogu da uđu u stan kod nekog kod koga je pukla vodovodna cev, pa ta voda prodire u stanove ispod ili pored. Popravka će u takvim slučajevima biti tretirana kao javni interes.
Kraj zaštićenih stanara
Od novog zakona o stanovanju očekuje se da će nakon sedam decenija konačno rešiti problem takozvanih zaštićenih stanara. To su oni stanari koji su svojevremeno prisilno useljeni u privatne stanove, a kojih ima oko 3.500. Trenutno nije poznato koliko je tačno stanova sa zaštićenim stanarima, ali će njihov tačan broj novim zakonom biti utvrđen.
"Ovim zakonom se rešava to komplikovano pitanje i to na takav način da nijedan zaštićeni stanar neće ostati bez krova nad glavom, a onima čiji su stanovi uzurpirani voljom tadašnje države, pre sedam decenija, to će biti vraćeno u posed", bila je poruka prilikom predstavljanja ovog zakona u Privrednoj komori Srbije.
Kako je objašnjeno, reč je o stanarima koji su posle Drugog svetskog rata useljavani kao zakupci stanova u privatnoj svojini na neodređeno vreme.
Hosteli u zgradama samo uz saglasnost skupštine stanara
Gradski menažer Goran Vesić nedavno je najavio da će Skupština grada Beograda na sednici u martu doneti odluku o rešavanju problema u vezi sa hostelima u zgradama. Takva vrsta prenoćišta je, naime, u prestonici sve popularnija, a to su takozvana izdavanja “stana na dan”.
Oni će, prema novoj odluci morati da imaju saglasnost skupštine stanara, da bi mogli da rade.
"Svi hosteli odnosno nekategorisani hotelski smeštaj - apartmani i drugo moraće da imaju saglasnost skupštine stanara. Mi nećemo izdavati nove saglasnosti za otvaranje hostela bez saglasnosti skupštine stanara po novom Zakonu o stanovanju”, rekao je Vesić.
On je naveo da je bilo dosta pritužbi građana na rad hostela na teritorijama opština Stari grad, Savski venac i Vračar, gde će, kako je poručio, biti uveden red.
Tako će hosteli koji se već nalaze u zgradama imati rok između tri i šest meseci, verovatnije je šest, da pribave saglasnosti skupštine stanara. Vesić je rekao da nije cilj da hosteli tog tipa prestanu da rade, već samo da njihovo postojanje i rad ne ometa život drugih stanara
