Od 1. januara brža legalizacija u Beogradu
Vlasnici nelegalizovanih stambenih objekata u Beogradu od 1. januara 2020. godine neće više morati da čekaju centralu da se proces legalizacije privede kraju, jer su propisi izmenjeni tako da legalizaciju od naredne godine mogu da sprovode i gradske i prigradske opštine.
Zašto je ovo važna vest za sve one koji čekaju da se ovaj proces dovrši? Ukoliko je proces centralizovan, u prestonici poput Beograda gde je veliki broj vlasnika nekretnina koje su građene bez odgovarajućih dozvola, to znači da će se i dalje na jedno centralno mesto slivati ogroman broj predmeta, zbog čega trpi njihova obrada i naravno, krajnji rezultat. Posebno imajući u vidu da u brojnim slučajevima dokumentacija nije kompletna, pa i kad dođu na red, umesto da se okonča legalizacija, vlasnicima se traži dopuna dokumenata.
Takođe, trebalo bi imati u vidu da je sada situacija takva da svaki Beograđanin koji želi da legalizuje objekat mora da dođe u Sekretarijat za ozakonjenje objekata koji se nalazi u ulici 27. marta. Od naredne godine, svaki taj slučaj će moći da se obradi i okonča u nekoj od 17 gradskih opština.
Opštinama se vraća oko 190.000 predmeta
Podela nadležnosti će, kako se očekuje, biti jasno uređena i stvoriće mogućnosti da grad Beograd ovim opštinama prenese veći broj poslova nego što je do sada bio slučaj. Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić nedavno je najavio da će od naredne godine sav posao da se rasporedi i na gradske i prigradske opštine, kako bi taj posao bio dostupniji građanima. Dakle, građani će, od sledeće godine, moći da završavaju poslove lakše i jednostavnije, i to tamo gde žive. Cilj je da se građanima olakša, ali i da se prigradske opštine aktiviraju kako bi mogle lakše da dovode investitore.
Ovu promenu omogućavaju izmene i dopune Zakona o glavnom gradu i novog Statuta grada koji stupaju na snagu od 1. januara 2020. godine.
Izmenama se, između ostalog, uvode dve zone u Beogradu - prigradska i gradska. U skladu sa tim, izmenama se poslovi legalizacije nekretnine do 400 kvadrata prebacuju u nadležnost gradskih opština, a do 3.000 metara kvadratnih u nadležnost prigradskih opština, računajući da će ova mera pozitivno uticati na investitore. Prema računici Grada Beograda, od početka naredne godine, oko 190.000 predmeta biće vraćeno opštinama.
Kako je naglasio zamenik gradonačelnika, time će se ispraviti jedna nepravda koja se desila 2011. godine kad je jednom suludom odlukom legalizacija centralizovana i građani su te poslove mogli da obave isključivo u centru grada.
“Fali vam jedan papir”
Gde je još nastao problem? U predmetima koji nisu obrađeni zato što nedostaje, kako se to popularno kaže, jedan papir. Mnogi građani su podneli zahteve pre nekoliko godina, neki čak i pre jedne decenije i od tada čekaju rešenje, misleći da je sve u redu, samo je stvar procedure. Ono što se u brojnim slučajevima dešava jeste da im nedostaje projekat ili geodetski snimak ili neka potvrda da bi se proces legalizacije završio.
Opštine će, kako najavljuju gradske vlasti, svakom građaninu koji je podneo zahtev za legalizaciju, a spada u grupu onih koji nemaju kompletnu dokumentaciju, poslati jedan dopis u kome piše šta nedostaje da bi građani to mogli da dopune i kako bi bio završen proces i izdato rešenje. Očekuje se, takođe, da opštine organizuju isturena odeljenja po mesnim zajednicama kako bi se olakšalo građanima.
"Takođe, ono što je važno, premijerka je pokrenula inicijativu da i u poslovima legalizacije postoji neka vrsta praćenja predmeta na internetu kao što postoji kod građevinske dozvole", rekao je Vesić dodajući da je to dobro jer će svaki građanin moći da vidi u kom statusu je njegov predmet, šta mu nedostaje i šta treba da uradi kako bi završio proces legalizacije.
Brojni građani koji su se našli u ovom problemu, nadaju se da će najavljene promene ubrzati proces legalizacije i da će konačno dobiti rešenje, budući da su do sada slučajevi bili razni. Neki su, primera radi, dva puta predavali zahtev za legalizaciju objekta. Drugi su zahteve predavali pre neverovatnih 30 godina a ništa u međuvremenu nisu mogli da urade. Treći se žale da su za ovaj posao morali da izdvoje oko 1.500 evra, da su pozajmljivali od prijatelja, od banke, ne bi li ušli u legalne tokove, ali i dalje nema rešenja.
Gradske i prigradske opštine
Gradsku zonu će činiti opštine: Vračar, Stari Grad, Savski venac, Voždovac, Zvezdara, Palilula, Rakovica, Čukarica, Novi Beograd i Zemun, dok prigradsku zonu čine: Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surčin.