Rast cena nekretnina u EU i zemljama Evrozone
Rast cena stanova u EU i evrozoni koji je zabeležen u prvom tromesečju 2022. godine nije viđen za poslednjih 15 godina. Izveštaj Evrostata pokazuje da je rast iznad proseka za EU zabeležen i u Hrvatskoj, ali svakako naše komšije nisu jedine koje su „oborile rekord“.
Cene nekretnina u Evropskoj uniji su u prva tri meseca ove godine porasle za 10,5 odsto, što je najviše od 2006. godine, dok su u Evrozoni cene skočile za 9,8 odsto, najsnažnije od 2005. godine. Tada je Evrostat počeo da objavljuje podatke.
Rast cena stanova nekretnina zabeležen je u svim zemljama EU, a najveće povećanje zabeleženo je u Češkoj, 24,7 odsto. Za Češkom sledi odmah i Estonija sa povećanjem od 21 odsto i Mađarska sa oko 20 odsto. Hrvatska je zabeležila rast od 13,5 odsto.
Zemlje u kojima su zabeležene najmanje promene u cenama su Kipar sa 1,1 odsto, a zatim Finska i Italija, sa nešto više od 4 odsto.
U Evropskoj uniji zabeležen je stabilan rast cena od januara do marta meseca za 2,1 odsto, dok je u Evrozoni taj rast malo sporiji. Najsnažniji rast cena zebeležen je u Estoniji, sa 7,1 odsto, zatim Mađarska i Bugarska, sa rastom od 6,7 i 5,2 odsto.
Najmanji rast cena kada se posmatra celokupni kvartal zabeležen je na Malti, a iznosio je 0,4 odsto, zatim na Kipru i u Nemačkoj, nešto manje od 1 odsto.
Koliko koštaju stanovi u evropskim prestonicama?
Cene stanova u Berlinu i Beču su vrlo slične. Stan u centru nemačke prestonice možete kupiti za malo više od 8.000 evra, a najskuplji kvadrati idu i do 11.000 evra. Van centra kvadrat je povoljniji, pa se može pazariti i za 5.000 evra.
Sa druge strane u Beču, prestonici Austrije, najskuplji kvadrat iznosi 14.000 evra, dok se u proseku cena kreće oko 8.000 evra. Kada je u pitanju periferija grada stan se može naći i po ceni od 3.500 evra, dok je prosek blizu 5.000 evra.
Pored Beča i Berlina stanovi su skupi i u Amsterdamu, gde je kvadrat u centru grada skuplji od 9.000 evra. Međutim, uz malo sreće i uspešnu potragu u ovom gradu možete pronaći i stan sa cenom kvadrata od 5.000 evra.
Cene od kojih će vam se zavrteti u glavi zabeležene su u Parizu i Londonu. U centru Pariza za kvadrat stana biste morali da izdvojite najviše 15.000 evra, dok je prosečan kvadrat 12.000 evra. Stanovi na periferiji su malo povoljniji pa za njihov kvadrat je potrebno izdvojiti 9.000 evra.
Rast cena u ranijem periodu
Kako smo rekli u ranijim pasusima, ovakav rast nije zabeležen u prethodnih 15 godina, te se postavlja pitanje kojom brzinom su rasle cene nekretnina pre ovog perioda,
Od 2010. godine, pa do prvog kvartala 2021. godine cene stanova u EU su u proseku porasle za 30,9 odsto. Najveća promena uočena je u Mađarskoj, gde su stanovi poskupeli za 100 odsto, zatim u Češkoj i Slovačkoj, gde je zabeležen rast od preko 50 odsto, dok je najmanji rast evidentiran u Hrvatskoj, Sloveniji i Rumuniji.
Situacija je slična i kada su u pitanju kuće, pa u istom periodu njihova cena u proseku porasla za 42 odsto, prema izveštaju Eurostata. U istom dokumentu navedeno je da je cena kuća više od dvostruko povećana u Estoniji, Mađarskoj, Litvaniji, Letoniji, Češkoj i Austriji.
Cene zakupa ravnomerno su rasle tokom 2021. godine, dok su kupovne cene oscilirale tokom iste godine. Oštar pad cena uočen je tokom 2011. godine, ali u 2013. i 2014. zabeležen je značajan rast. Do naglog rasta došlo je tokom 2015. godine.
Kada se uporedi 2010. sa 2021. godinom najveći rast zabeležen je u Estoniji (+156 odsto), Mađarskoj (+128 odsto), Luksemburgu (+124 odsto), dok je smanjenje evidentirano u Grčkoj, Italiji i na Kipru.
Dakle, enormno povećanje cena nekretnina nije zabeleženo samo u našoj zemlji, a do kada će ovo tržište da bude u usponu još uvek se stručnjaci ne usuđuju da prognoziraju. Prema njihovom mišljenju ovaj trend će se nastaviti najmanje u naredne dve do tri godine, a da li će kasnije doći do smanjenja ili zamrzavanja cena ostaje da vidimo i konretno ispratimo situaciju upoređujući izveštaje Eurostata.
