Stanovi na legalizaciji više neće moći da se prodaju, briše se „državina“ iz Katastra
Prošle nedelje poslanici su u Skupštini usvojili izmene i dopune Zakona o ozakonjenju, koje su ovih dana glavna „vruća“ tema na tržištu nekretnina, što među investitorima tako i među građanima. Najveća novina ovih izmena je da svi objekti koji su građeni bez dozvola i mimo projekta, a koji su u postupku legalizacije neće moći da budu prometovani, odnosno notari neće overavati kupoprodajne ugovore za njih do okončanja postupka. Velike izmene se odnose i na nekretnine koje su upisane u Katastar kao državina.
U Srbiji ima više od dva miliona objekata koji su građeni bez odgovarajućih dozvola, a od toga, oko 50 odsto čine stambene jedinice. Ono što je izvesno, a što i nove izmene zakona predviđaju, jeste da objekti koji su građeni bez dozvole posle stupanja na snagu aktuelnog Zakona o legalizaciji iz 2015. godine, neće moći da budu legalizovani i njima u svakom slučaju sledi rušenje. Slede rigoroznija pravila. A evo i kakva.
Novi zakon ne štedi ni objekte u upravnom sporu
Dosadašnji pokušaji države da stane na put ilegalnoj gradnji nisu dali očekivane efekte, pa iako je Zakon o ozakonjenju iz 2015. strogo zabranio divlju gradnju, u praksi se nije mnogo toga promenilo.
Borba protiv nelegalne gradnje, sudeći prema onome što se proteklih dana moglo čuti tokom rasprave u Parlamentu, vodiće se mnogo oštrije i biće usmerena ka više tačaka – građevinski inspektori će dobiti veća ovlašćenja i vlasnik parcele, a ne samo investitor, će snositi odgovornost što je na njegovom imanju nelegalni objekat, a započeti postupci ozakonjenja moraju se završiti u narednih pet godina ili će u suprotnom biti doneto rešenje da se zahtev za legalizaciju odbija.
Bez poštede za objekte u upravnom sporu
Druga važna novina ovih izmena zakona je da svi objekti koji ne prođu kroz proces legalizacije, odnosno ne budu legalizovani, biće srušeni. Izmena zakona predviđa odlaganje takve sudbine za nelegalne objekte samo dok im, i posle žalbe, ne stigne potvrda da ih nije moguće legalizovati. Kada se neko odbije od legalizacije u drugom stepenu, nadležni će moći da ruše.
Ranije su “na poštedi” bili objekti za koje se čekao epilog, odnosno okončanje postupka pred Upravnim sudom. Sada se to menja. Objekti koji su u upravnom sporu, biće svakako, bez odlaganja srušeni.
Predviđa se da, ukoliko se naknadno ispostavi da je srušeni objekat ipak trebalo da dobije dozvolu za legalizaciju, država po novim pravilima preuzme odgovornost. Odgovornost za ove izuzetne situacije se ogleda u tome što bi država nadoknadila štetu vlasniku srušenog objekta.
Prema dosadašnjem Zakonu, svi koji su pokretali postupak pred Upravnim sudom, mogli su da, po tom osnovu, odlože rušenje objekta. Tako se u praksi događalo da oni koji su gradili posle stupanja na snagu Zakona o legalizaciji iz 2015. godine, povedu postupak pred Upravnim sudom, a ti postupci su znali i da se oduže na nekoliko godina.
Vlasnik parcele, satelitski snimak...
Prema novim odredbama i vlasnik parcele na kojoj je izgrađen bespravni objekat biće odgovoran za nelegalnu gradnju. Procenjuje se, već smo pomenuli, da je takvih oko dva miliona u Srbiji. Takođe, ovim izmenama, opštinski i gradski građevinski inspektori će dobiti mnogo veća prava i obaveze, kako bi se izašlo na kraj sa nelegalnom gradnjom.
Jedan od instrumenata koji će se u toj borbi koristiti jeste i satelitski snimak, koji će biti dostupan svim građanima. Tako će se utvrđivati da li je objekat koji se gradi postojao pre 2015. godine i sprečiće se pokušaji da se objekti koji su izgrađeni bez dozvole nakon tog roka „provuku“.
Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je da je izmenama Zakona o ozakonjenju data mogućnost Gradu Beogradu da deo legalizacije prebaci na gradske opštine.
„To ćemo i da uradimo. Objekte do 200 kvadrata prebacićemo do kraja godine na gradske opštine, tako da će gradske opštine rešavati te poslove legalizacije, a mi ćemo, kao Grad Beograd, raditi one koji su preko 200 kvadrata“, rekao je Vesić.
Stanovi na legalizaciji ne mogu da se prodaju
Ipak, ono što Halo oglasi nekretnine vide kao glavni faktor koji može ozbiljnije da poljulja tržište nekretnina je nemogućnost prodaje nekretnina koje nisu okončale postupak legalizacije. To faktički znači da veći broj stanova koji se sada nude na tržištu neće moći da se prodaju jer nemaju „papire“ i notari neće overavati ovakve kupoprodajne ugovore. Ovakva situacija će automatski dovesti do još manje ponude, mahom jeftinijih, nekretnina, i indirektno do povećanja cena nekretnina sa urednim papirima, zbog prelivanja kupaca i veće potražnje za njima. Ovo se najviše odnosi na beogradsko i novosadsko tržište, koja i onako poslednje dve godine imaju veću potražnju od ponude kada je prodaja stanova u pitanju.
Kako smo saznali od notara i stanovi koji su upisani u Katastar kao državina će morati do 2028. godine da se izbrišu iz Katastra, odnosno i oni će morati da prođu kroz proces legalizacije, što znači da sa novim izmenama zakona ni oni neće moći da se prometuju dok ne budu ozakonjeni.
Ozakonjenje oko 300 evra
Prema novim pravilima, očekuje se da trošak za ozakonjenje iznosi oko 35.000 dinara. Država je od ozakonjenja objekata u prethodne tri godine prihodovala 3,9 milijardi dinara. Od toga su jedinice lokalnih samouprava dobile 2,7 milijardi dinra, a 1,2 milijarde je u budžetu Republike Srbije.
Jedna od važnih izmena biće obaveza da se podnese poreska prijava za porez na imovinu i to pre nego što se dobije rešenje o ozakonjenju. Očekuje se da se kroz ovu meru poveća broj onih koji plaćaju porez na imovinu, a samim tim i prihod države.
Od 2015. do danas skoro 200.000 objekata legalizovano
Od donošenja Zakona o ozakonjenju, u novembru 2015. godine do sada, popisano je 1,659 miliona bespravnih objekata i doneto je 183.000 rešenja o ozakonjenju. Ranije je, u periodu od 1997. do 2014. godine urađeno ukupno 150.000 rešenja o legalizaciji.
