Upoznajte kuću koja se sama zagreva
Energetska efikasnost
31.1.2013.
Pasivne kuće su zgrade, koje predstavljaju građevinski standard širom sveta proteklih 20 godina, koje obezbeđuju ugodan unutrašnji komfor, kako leti tako i zimi. Veoma dobro su izolovane te im je potrebno 90% manje energije u poređenju sa konvencionalnim zgradama. Usled male potrošnje energije nema potrebe za aktivnim grejnim telima, već se pasivne zgrade mogu dogrevati samo vazduhom.
Kako bismo vam detaljnije predstavili koje su sve prednosti ovakvog objekta u pomoć nam je pritekao dipl.inž.arh. i predsednik udruženja „Centar pasivna kuća“, Goran Todorović. Na naše prvo pitanje, šta je to pasivna kuća, Goran je odgovorio: “Pasivne kuće su u stvari zgrade koje imaju izrazito nisku potrebu za energijom za grejanje, zbog čega im i nisu potrebni aktivni sistemi grejanja. One se zbog toga greju “pasivno”, odnosno samo korišćenjem unutrašnjih izvora toplote i solarnih dobitaka kroz prozore, kao i minimalnog dogrevanja svežim vazduhom“.
Pasivna kuća odlikuje se odličnom izolacijom
Pasivna kuća odlikuje se veoma dobrom zidnom izolacijom od 20cm i više. Sve neprovidne površine termičkog omotača treba da budu izolovane tako da koficijent prolaza toplote bude manji od 0,15W/(m²K). U praksi se to obezbeđuje slojem termoizolacije od 20-30cm.
Veoma važan deo sistema izolacije jesu i providne površine termičkog omotača, odnosno prozori i vrata. Prozori su najčešće sa tri stakla, a sama širina profila je 86mm. Koeficijent prolaza toplote prozora i vrata treba da bude manji od 0,80W/(m²K), što se postiže trostrukim zastakljenjem, profilima sistemske širine >86mm i dobrom ugradnjom.
Šta podrazumeva „superzaptivenost“?
U pasivnoj kući je potrebno postići visoku zaptivenost kako ne bi došlo do “curenja” vazduha kroz otvore i šupljine u konstrukciji koja mogu dovesti do kondenzacije, toplotnih gubitaka i strukturnih oštećenja konstrukcije. Superzaptivenost zahteva pažljivo projektovanje i izvođenje radova, a vazdušnonepropusni sloj može biti unutrašnja malteracija, zaptivne folije, ploče na bazi drveta…
Kako nam je naveo inženjer Todorović, potrebno je da prozori budu sa zaptivnim trakama, ali je onda neophodno da postoji i mehanička ventilacija, jer se razhlađivanjem prostorija otvaranjem prozora gubi velika količina energije.
Ventilacija veoma važna
U pasivnoj kući sistem komforne ventilacije ima ključnu ulogu, jer obezbeđuje vazduh koji je čist, bez prašine, eliminiše vlažnost i mirise koji se mogu javiti u spoljašnjem vazduhu. Pasivna kuća poseduje takav sistem ventilacije, da on omogućava povraćaj toplote, pa se i naziva komforna ventilacija sa rekuperacijom, jer se na taj način smanjuje gubitak toplote ventilacijom. Prirodna ventilacija prozorima je takođe dozvoljena, ali treba imati na umu da su u tom slučaju toplotni gubici veći.
Prilikom projektovanja čitavog objekata, zbog svega toga, potrebno je voditi računa o kompaktnom obliku zgrade, kao i da, ukoliko je to moguće, ona bude južno orijentisana, ali i da se izbegava postojanje termičkih mostova.
Upotreba obnovljivih izvora energije
Pasivna kuća smatra se i te kako energetski efikasnim objektom, jer koristi obnovljive izvore energije, pre svega Sunce. To je moguće pomoću dve vrste solarnih kolektora. Prvenstveno onih koji sunčevu energiju pretvaraju u električnu, a onda i onih koji je pretvaraju u toplotnu.
U zavisnosti od pozicije objekta moguće je koristiti oba tipa kolektora, ali treba voditi računa koji je pogodniji, kao i koja mu je tačna namena. Sa razvojem novih tehnologija i sve većom popularizacijom cene solarnih kolektora rapidno padaju iz godine u godinu, te su stoga više nego isplativa investicija za bilo koji objekat.
Pametna kuća koristi toplotne pumpe
Toplotne pumpe se koriste kako za grejanje, tako i za hlađenje zgrada i pokazale su se kao najekonomičnije rešenje za skoro svaku vrstu objekta za stanovanje. One funkcionišu po principu izmenjivača toplote i koriste geotermalne pogodnosti zemljišta, konstantnu temperaturu tokom cele godine. Ovo je najefikasniji vid grejanja/hlađenja zato što su na većim dubinama zemljišta temperature konstantne, te se praktično vrši samo dogrevanje odnosno hlađenje.
Investicija koja se isplati
U praksi se pokazalo da troškovi izgradnje pasivne zgrade ne moraju biti nužno veći od troškova izgradnje konvencionalne zgrade. Inicijalna investicija u pasivnu zgradu je skuplja oko 15% od investicije u običnu zgradu, ali ako se uzmu u obzir i zbirni režijski troškovi, već u osmoj godini cene investicija se izjednačavaju. Što je najvažnije, komforan život u pasivnoj kući se i dalje nastavlja, a ušteda je sve veća.
Dakle, pasivna kuća samostalno proizvodi energiju, omogućava najbolju ventilaciju i što je najvažnije uz pomoć upotrebe obnovljivih izvora energije i toplotnih pumpi omogućava maksimalnu uštedu novca za dogrevanje i hlađenje u vašem domu.
Šta je to pasivna kuća?
• građevinski standard, kako u Evropi, tako i u ostatku sveta
• zgrada sa visokim komforom tokom zime i leta
• veoma dobro izolovana
• veoma dobro zaptivena
• poseduje mehanički sistem ventilacije sa rekuperacijom
• godišnja potrošnja energije 15kWh/m²
• Zimski komfor – operativna temperatura ≥ 20 ºC
Izvor: Halo oglasi i www.pasivna.kuca.rs
Foto: www.pasivnakuca.rs
