Više građevinskih dozvola i rast cena novogradnje od 11,7% u odnosu na prethodnu godinu
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna cena kvadrata stanova u novogradnji u prvoj polovini 2022. godine iznosila je 200.989 din, što je povećanje za više od 11 procenata u odnosu na godinu ranije.
Visoka inflacija posebno je uticala ove godine na povećanje cena nekretnina, u čemu ubedljivo prednjači Beograd, kada je u pitanju naša zemlja. U junu su cene nekretnina skočile za 3,08 odsto u odnosu na prethodni mesec, te se sada za kvadrat nekretnine u srpskoj prestonici mora izdvojiti 2.032 evra. To je ujedno i skok za nešto više od 16 odsto u odnosu na isti mesec 2021. godine. Prosečne cene stanova kretale su se od 53.424 dinara u Bujanovcu do 418.371 dinara u beogradskoj opštini Savski venac.
„Iza“ Beograda po povećanju najviše su se istakli Novi Sad i Niš. U Nišu je zabeleženo povećanje i do 400 evra po kvadratnom metru. Do rasta cena došlo je i u Kragujevcu i Pančevu, gde je kvadrat i dalje znatno povoljniji nego u pomenuta tri grada.
Jedan od glavnih razloga za povećanje cena jeste dolazak stranih državljana u našu zemlju, uslovljenih trenutnom krizom u svetu, međutim uprkos tome cena materijala nastavlja da pada. Sa druge strane prema podacima Zavoda za statistiku izdavanje građevinskih dozvola u julu je povećano za 4 odsto.
Konkretno, tokom tog meseca izdato je tačno 2.370 građevinskih dozvola, što je kako Zavod navodi povećanje od 4 odsto u odnosu na 2021. godinu. Od ukupnog broja izdatih dozvola više od 80 odsto odnosi se na zgrade, dok je 18, 5 odsto dozvola izdato za druge građevine. Kada se posmatraju samo zgrade 20 odsto se radi o nestambenim, dok je 80 odsto stambenih zajednica.
U Srbiji je tokom istog perioda prijavljena izgradnja 3.502 stana sa površinom u proseku od 76,8 kvadratnih metara. Od tog ukupnog broja stanova u novim zgradama 10, 8 odsto stanova biće građeno u zgradama sa jednim stanom, sa prosečnom površinom od 145, 9 kvadrata, dok će 87,5 odsto stanova biti građeno u zgradama sa tri ili više stanova, a njihova prosečna površina iznosiće oko 66 metara kvadratnih.
Od ukupne predviđene vrednosti radova za jul mesec blizu 90 odsto se odnosi na nove objekte. Posmatrajući mesta na kome će objekti biti izgrađeni, najviše se investitora odlučilo za Beograd (24,6 odsto), zatim Raška oblast (16,6 odsto), Borska oblast (9,9 odsto), Južnobačka oblast (9,6), Zlatiborska oblast (9,0), Nišavska oblast (8,0), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 odsto do 4,3 odsto.
Stručnjaci navode da do pojeftinjenja stanova uskoro neće doći, a kao glavni razlog za visoku cenu navode veliku potražnju. Na sve to treba dodati i manjak novogradnje, jer građevinske firme trenutno ne mogu da „zadovolje“ potrebe tržišta. Oni ne veruju da je na cene uticao u velikoj meri dolazak stranih državljana, prevashodno Rusa, već se promena desila mnogo ranije, pojavom korona virusa.
Ipak, podaci zabeleženi u junu govore drugačije. Tokom tog meseca od ukupnog broja prodatih stanova između 25 i 30 odsto su kupili stranci, većinom Rusi. Nekretnine pazare mahon mladi ljudi, sa porodicom, a u većini slučajeva radi se o IT stručnjacima, koji su prvo počeli da ih rentiraju, a sada su se odlučili ipak za kupovinu.
Ljudi i dalje stanove kupuju na kredit, iako su u poslednje vreme podignute kamatne stope i došlo je do „skoka“ Euribora. Stručnjaci ne vide nikakav zastoj u kupovini, te smatraju da ljudi kojima je potreban krov nad glavom svakako će to učiniti, ma kakvi tržišni uslovi u tom trenutku bili.
Usporeni rast cena nekretnina trenutno je zabeležen u Nemačkoj i u Sjedinjenim Američkim Državama, pa svakako ostaje da vidimo hoće li se isti trend „preliti“ i kod nas. Za sada je sigurno da do smanjenja cena neće doći u bliskoj budućnosti.
