Više od 400.000 kuća i stanova na listi za ozakonjenje
Svaki građanin Srbije mogao bi, brzo i povoljno da postane pred zakonom vlasnik svoje kuće, stana, lokala, pomoćnog objekta. To je i bio lajt motiv resornog ministarstva, kada je donešen Zakon o ozakonjenju nelegalno izgrađenih objekata, a koji sada uveliko sprovodimo, kažu za Halo oglasi nekretnine Darinka Đuran, pomoćnica ministra u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Milan Rakić, savetnik potpredsednice Vlade, prof. dr Zorane Mihajlović, inače odgovorna lica za ministarski tim za popis i ozakonjenje objekata po Srbiji.
Zašto je bio potreban poseban tim Ministarstva građevinarstva za poslove oko legalizacije? Kakav je efekat?
Od kako je naš tim započeo kontrolu sprovođenja popisa nezakonito izgrađenih objekata po Srbiji, od 16. januara ove godine, kuće, lokali, svi objekti koji nemaju dozvolu za gradnju su konačno popisani. Kad smo počeli, u januaru, bilo je popisano 509.932 objekta, a samo za nekoliko meseci, zaključno sa 21. aprilom, popisano je 1.101.314 objekata – čak 216,36 odsto više.
Najavili ste prvu bazu nelegalnih objekata u Srbiji. Kada će biti gotova i šta to znači?
Prva baza nelegalno građenih objekata u Srbiji će biti kompletna najverovatnije već kad ovaj broj vašeg lista izađe na kioscima. Ukupno 130 lokalnih samouprava su završile popis, a još oko 15 njih će taj postupak okončati u narednim danima. A značaj se ogleda u tome što ćemo po prvi put u Srbiji tačno znati koliko je nezakonite gradnje na našoj teritoriji. Budući da paralelno radimo i kategorizaciju, takođe ćemo znati i koliko ukupno ima kuća za stanovanje, koliko stanova, lokala, garaža, koji su građeni bez dozvole.
Dokle se stiglo s kategorizacijom?
Do sada je kategorizovano milion od 1,6 miliona popisanih objekata, što je 62,5 odsto od ukupnog broja popisanih objekata. Priznaćete, uopšte nije loš rezultat.
Koliko je na tom spisku kuća, koliko lokala…?
Od milion popisanih i kategorisanih objekata, čak 407.000 čine stambene jedinice, odnosno kuće i stanovi, ima i 376.000 pomoćnih objekata, 190.000 ekonomskih, 7.500 poslovnih, i još 4.500 komercijalnih, 1.200 proizvodnih i oko 4.500 ostalih objekata.
Kolika je konačna procena, kad je reč o broju nelegalnih objekata?
Uzmajući u obzir broj popisanih objekata i broj zahteva za legalizaciju koji su ranije podneti, možemo reći da na teritoriji Srbije imamo oko 2,3 miliona nezakonito izgrađenih objekata.
Šta dalje?
Naredna faza sprovođenja zakona o ozakonjenju objekata podrazumevaće donošenje inspekcijskih rešenja o rušenju, a zatim i ubrzavanje donošenja rešenja o ozakonjenju. Ovo što smo do sada uradili je veliki uspeh, ali je i dalje samo početak jednog velikog i važnog procesa – procesa koji treba po prvi put da reši pitanje nelegalne gradnje na teritoriji Srbije.
Zašto je sada drugačije, pa verujete da će problem nezakonitih objekata biti rešen, a ranije to nije moglo? Postojao je Zakon i ranije…
Novi Zakon o ozakonjenju za razliku od svih ranije donetih definisao je ozakonjenje kao javni interes za Srbiju. Upravo takvim zakonom Ministarstvo se jasno opredelilo da konačno reši pitanje nelegalne gradnje u Srbiji. Takođe, za razliku od ranije donetih zakona, gde su građani i investitori sami podnosili zahteve za legalizaciju, sada je po prvi put propisan i popis nezakonito izgrađenih objekata, koji se obavlja po službenoj dužnosti, nezavisno od volje onog ko je izgradio objekat. Popis je u skladu sa odredbama Zakona obaveza građevinske inspekcije i popisnih komisija, a rok za popis je oročen na godinu dana.
Ipak, Zakon je usvojen pre godinu i po dana.
Nakon godinu dana od usvajanja Zakona, potpredsednica Zorana Mihajlović nije bila zadovoljna dinamikom i sprovođenjem, pa je Ministarstvo odlučno krenulo u kontrolu svih gradova i opština. To smo radili po istom modelu kada je uvedena elektronska građevinska dozvola - "zajedno na teren i zajednički rad ka okončanju ozakonjenja". Oformili smo poseban tim, stalno smo u kontaktu sa lokalnim samoupravama, stalno smo na terenu, radimo popis sa njima, dajemo im stručne savete…
Koliko je, kad se podvuče crta, do sada doneto rešenja o ozakonjenju?
Ukupan broj donetih rešenja o ozakonjenju na dan 21. aprila 2017. godine iznosi 50.932. Na dan 16. januar 2017. broj donetih rešenja o ozakonjenju je iznosio 38.306, što znači da je u posmatranom periodu broj donetih rešenja povećan za 12.626 odnosno 32,96 odsto. Kako je postupak popisa okončan u najvećem broju opština i gradova, u narednom periodu očekujemo ubrzavanje donošenja rešenja o ozakonjenju.
Koliko su novih ljudi opštine i gradovi zaposlili na poslovima oko popisa i ozakonjenja?
Vladina komisija za zapošljavanje je na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno resorne ministarke Zorane Mihajlović, odobrila zapošljavanje 1.053 osobe za poslove ozakonjenja. Predlog je usledio nakon analize koliko je potrebno zaposlenih na osnovu broja ranije podnetih zahteva za legalizaciju i popisanih objekata po novom Zakonu.
Kada će objekti u Srbiji biti ozakonjeni?
Ministarstvo je odredilo kvotu od 30 rešenja o ozakonjenju mesečno po svakom zaposlenom kako bi postupak ozakonjenja bio okončan u naredne tri godine. Ukupan iznos taksi za ozakonjenje koji je naplaćen do sada iznosi oko 1,2 milijarde dinara.
Pozitivni primeri - Krupanj, Niš, Čačak
Pozitivan primer u sprovođenju Zakona o ozakonjenju je svakako opština Krupanj. Oni su formirali projektni biro koji će građanima ove opštine omogućiti mnogo lakše i jeftinije pribavljanje tehničke dokumentacije koja je neophodna prilikom ozakonjenja objekata. Pozitivni primeri su i gradovi Niš, Leskovac, Čačak i Valjevo koji su uspešno okončali popis nezakonito izgrađenih objekata iako su na početku kontrole Ministarstva imali loše rezultate.
