7 "savremenih" načina davanja otkaza
19.8.2015.
Poznata pitanja tokom intervjua za posao su: ” Iz kog razloga više ne radite za prethodnog poslodavca?” i “Na koji način i zašto ste otišli od prethodnih poslodavaca?”. Zaposleni u HR sektoru neretko polaze od ideje da je isključivo zaposleni “kriv” što više ne radi kod prethodnog poslodavca, bez sagledavanja “druge strane medalje”. Za sada sam mišljenja da je problem u nedovoljno iskusnim ispitivačima, bez adekvatnog radnog iskustva za rad u HR sektoru, jer da je drugačije, drugačija bi i polazna hipoteza bila…
Na Srpskom tržištu radne snage je lako igrati se sa životima i sudbinama pojedinaca i njihovih porodica, jer je ponuda ogromna. Ukoliko je deviza “jednaka šansa za sve”, onda u redu, malo rade jedni, pa malo drugi i kolo sreće se okreće, ali ne vidim korist za poslodavce u tom kolu. Zar nije važna odlika zaposlenih – lojalnost poslodavcu? Kako da neko pokaže svoju lojalnost, ako ga menjaš na svakih 6 meseci do godinu dana?
Evo nekih od aktuelnih načina davanja otkaza:
1. Proglašavanje tehnološkog viška
Kada ne znaju na koji način da se reše zaposlenih sa kojima obično nisu zadovoljni, poslodavci se odluče za tehnološki višak. Lakše je sprovesti ovakav proces, nego dati feedback zaposlenom, uputiti konstruktivnu kritiku i dati šansu čoveku da popravi svoje ponašanje ili ga dodatno obučiti. Naravno, onda na scenu stupa leasing radnika od konsultantskih kuća…
2. Ne produžavanje ugovora o radu na određeno vreme
U cilju izbegavanja neprijatnosti, ne priznavanja svoje greške da su loše odabrali i pored svih intervencija HR sektora, poslodavac odnosno neposredni rukovodilac donese odluku da se zaposlenom ne produži ugovor. Ali, o veštinama i sposobnostima neposrednog rukovodioca se nikada ne razmatra…čak ni ne pomišlja…
3. Unapređenje zaposlenog
Kada žele da se reše zaposlenog, odličan način je unaprediti ga iako nema veštine i sposobnosti za rukovođenje ljudima i ne voli odgovornost. Ovakva osoba ubrzo shvati da je ovo “prevelik zalogaj” za nju/njega, neko vreme se trudi da zadovolji želje svog šefa, ali pose nekog vremena odustane, jer mu samopouzdanje potpuno opadne i doživljava sebe kao neuspešnog. Ali, ko još vodi računa o tome?
4. Postavljanje nerealnih ciljeva
Kompanije sve više postavljaju nerealne zahteve pred svoje zaposlene. Ovaj trend je naročito prisutan u bankama, osiguravajućim kućama, proizvodnji i prodaji generalno. Čak i kada Vas unaprede, ciljeve koje su Vam postavili teško ćete dostići ili, i ako ih dostignete, sledeći će Vam biti još “izazovniji”. Nema više zdravih izazova, izlaza iz zone konfora, već isključivo “frustrirajućih”, koji Vam proizvode nesanicu, bol u želudcu i 24-časovno razmišljanje o poslu dok se Vaša deca igraju i rastu pored Vas, a Vi to ne primećujete. Posle nekog vremena, zaposleni shvataju da im ne treba unapređenje, pare, odgovornosti, već slobodno vreme, san i mentalno zdravlje, pa daju otkaze iako su vrsni stručnjaci u svojoj oblasti.
5. Suptilni i nedokazivi mobing
Pored navedenih nerealnih ciljeva, suptilni mobing je danas i povećavanje obima odgovornosti za istu platu, uvaljivanje “vrućih krompira” vezano za zaposlene Vama, dok je to posao Vašeg direktora, pa onda idu manipulativne i generalizovane priče o tome šta treba da radite, a gde izostaje suština, ignorisanje Vas kao osobe ili još gore: vikanje, svaljivanje krivice na Vas, vređanje, omalovažavanje Vašeg rada bez konstruktivnog feedback-a (mnogi direktori ni ne znaju šta je to, nažalost) i ko zna šta sve još. Ovo su teško dokazive stvari odnosno ponašanja, sem da snimate razgovore i ispadate umobolnik koji misli da se čitav menadžment urotio protiv njega. Kako dokazati da Vam neko sistematski radi na uništavanju samopoštovanja i uništava Vam profesionalni integritet?
Na sudovima su to sve teško dokazive stvari, pa zaposleni pre reše da spakuju sve svoje stvari u kartonsku kutiju i nađu svoje mesto pod krovom neke druge kompanije, jer, hvala Bogu, još uvek veruju u svoje sposobnosti i znanje i odvaže se da pronađu drugi posao, sa nadom da će ga tamo uvažavati, poštovati i ceniti njegov trud i rad.
6. Ponuda aneksa ugovora sa novim radnim mestom
Ponuda novog aneksa ugovora, sa izmenom radnog mesta, je odlična manipulacija kada je u pitanju niže radno mesto od onog na kom ste bili. Ukoliko ga odbijete, zapravo ste dali otkaz.
7. Crno – bela plata
Mali broj kompanija radi po “pravilima” u Srbiji. Dobar deo njih funkcioniše na fazon “crno-belo”. Crni deo koji dobijate u lepoj beloj koverti je odlična manipulacija. Ukoliko je ne dobijete sledećeg meseca, čik dokažite pred sudom da je niste dobili i da Vam je poslodavac samoinicijativno smanjio platu! Gde je dokaz za to?
Da li ste i vi billi žrtva nekog od gore pomenutih “rešenja” ili se vama desilo nešto sasvim treće? Ostavite komentar ispod i podelite sa nama kako ste to Vi dobili otkaz i kako ste se oporavili od tog nemilog događaja.
Izvor: Centar promena
