Da li navoditi hobije u CV-ju i šta naše slobodno vreme govori o nama
U vremenu u kojem se tržište rada menja brže od algoritama koji ga oblikuju, hobiji i lična interesovanja možda nikada nisu imali važniju ulogu, jer daju kompletniju sliku o kandidatu.
Nekada su se hobiji nalazili pri dnu radne biografije, maltene reda radi, kao „dodatak“ koji oplemenjuje CV. Danas, međutim, regruteri ih neretko iščitavaju s istom pažnjom sa kojom analiziraju radno iskustvo. U nastojanju da privuče pažnju poslodavca, u moru prijava, kandidat koji zna da artikuliše ne samo šta radi, već i ko je – biće u prednosti.
Zašto hobiji uopšte interesuju regrutere
Prema istraživanju LinkedIn-a, čak 46 odsto HR menadžera tvrdi da im sekcija „interesovanja“ u CV-ju pomaže da stvore potpuniju sliku o kandidatu, naročito ako su veštine i iskustvo dva prijavljena kandidata gotovo identični. Poslodavci, posebno oni iz industrija koje zahtevaju timski rad i emocionalnu inteligenciju (npr. marketing, IT, turizam, mediji i usluge), traže potvrdu o kulturološkom uklapanju kandidata, a hobiji su često najautentičniji pokazatelj toga. Ni u Srbiji više nije retkost da vas HR menadžer pita da li i šta volite da čitate, kako bi stekao utisak o vašim širim interesovanjima i načinu razmišljanja.
Upravo zato se danas više ne postavlja pitanje da li navoditi hobije, već kako ih odabrati/predstaviti i šta oni, zapravo, govore o nama.
Kako ne biti previše subjektivan u proceni?
Hobi je, u psihološkom smislu, ogledalo karaktera. Istraživanja sa Univerziteta u Mičigenu pokazuju da se ljudi najviše opuštaju kada su angažovani u aktivnostima koje kombinuju mali stepen izazova i visok stepen lične autonomije. Zbog toga su hobiji često direktan pokazatelj načina na koji se osoba nosi sa stresom, donosi odluke i funkcioniše u grupi/timu.
Međutim, zamka je ta što se često preteruje sa tumačenjem. Nije svako ko voli planinarenje disciplinovan, niti je svako ko voli društvene igre sjajan strateg. Ipak, postoje obrasci koje psiholozi i HR stručnjaci prepoznaju dovoljno često da nisu puke slučajnosti.
Što se tiče dileme kandidata, vezane za to koje hobije navoditi u CV-ju, a koje izostaviti, vodite se time da odabir hobija bude što više povezan sa poslom koji biste radili. To znači da, ako recimo konkurišete u marketinškoj agenciji, hobiji koji se odnose na čitanje poslovnih knjiga ili onih iz domena moderne psihologije, odnosno učenje jezika/novih veština/kreativne aktivnosti – mogu biti plus. Sa druge strane, to da li ste pasionirani ljubitelj nekog sporta, neće biti od presudne važnosti za ovaj profil.
Ako konkurišete za IT poziciju, volontiranje na STEM programima ili interesovanje za tehnologiju biće značajniji od podatka da volite romantične komedije. Takođe, izbegavajte generičke formulacije poput „putovanja, muzika, filmovi“, jer one ne otkrivaju ništa o vašoj ličnosti; mnogo bolji utisak ostavlja kada precizirate žanr ili razlog zbog kojeg vam je određena aktivnost važna. Uvek pokušajte da povežete hobi sa veštinama koje ste kroz njega razvili – recimo, umesto da navedete samo „planinarenje“, možete objasniti da učestvujete u organizovanim turama i da vas je to naučilo timskom radu i podeli odgovornosti.
Ima i izuzetaka...
- Pecanje
Ovo je jedan od hobija koji poslodavci najčešće vide kao znak smirenosti, upornosti i sposobnosti za dugotrajnu koncentraciju. Psiholozi ga povezuju sa osobama koje vole rutinu, ali ne beže od izazova koji zahtevaju strpljenje. Istraživanje Britanske asocijacije za mentalno zdravlje navodi da pecanje smanjuje nivo stresa gotovo jednako efikasno kao meditacija. Drugim rečima, neko ko uživa u pecanju – često je miran u kriznim situacijama i sposoban da zadrži fokus. - Planinarenje i trčanje
Ove aktivnosti mogu signalizirati doslednost, istrajnost i tendenciju ka postavljanju ciljeva. Planinari prosečno provode od tri do pet sati nedeljno u fizičkoj aktivnosti; trkači koji učestvuju na polumaratonima imaju izraženiju usmerenost na rezultat i planiranje vremena. Na intervjuima za posao, takvi kandidati često ostavljaju utisak pouzdanih i organizovanih ljudi. - Šah i društvene igre
Ako neko navede da igra šah ili igre koje uključuju strategiju, regruteri to obično čitaju kao nagoveštaj visoke analitičnosti i promišljenog donošenja odluka. Istraživanja Instituta „Max Planck“ potvrđuju da igrači šaha imaju razvijenije sposobnosti anticipacije i rešavanja problema u nepoznatim okolnostima. Za pozicije u finansijama, konsaltingu ili IT-u, ovaj hobi ume da bude iznenađujuće dobar signal. - Skakanje padobranom i ekstremni sportovi
Najočiglednija pretpostavka kod ovog interesovanja je sklonost riziku, ali to nije uvek kristalno jasno. Ekstremni sportovi često privlače i ljude koji vole kontrolu, pripremu i definisane procedure. Padobranci su, paradoksalno zvuči, ali često manje impulsivni nego što se misli, jer njihove aktivnosti zahtevaju strogo pridržavanje pravila. Ovaj hobi ujedno može ukazivati na otvorenost, hrabrost i spremnost na izazove – osobine koje cene startapovi i kompanije sa dinamičnom radnom kulturom. - Čitanje i pisanje
Iako deluje jednostavno, čitanje kao hobi govori mnogo o osobi – i to zavisno od žanra. Ljubitelji književnosti često imaju razvijenu empatiju i izražene komunikacijske veštine, dok oni koji čitaju stručnu literaturu pokazuju intelektualnu radoznalost i želju za usavršavanjem. Pisanje – od blogova do poezije – ukazuje na introspektivnost i kreativnost. - Ples, muzika, gluma
Umetnički hobiji neretko govore o emocionalnom izražavanju, socijalnoj inteligenciji i spontanosti. Ljudi koji se bave muzikom često razvijaju upornost, disciplinu i sposobnost učenja kroz ponavljanje. Pozorišni amaterizam je takođe povezan sa visokom socijalnom inteligencijom i sposobnošću razumevanja različitih perspektiva – te osobine su dragocene u timovima gde ima mnogo interakcije. - Programiranje iz hobija, robotika, video-igre
U digitalnim industrijama ovo može biti važan znak strasti prema nečemu i dugoročnog interesovanja. Video-igre, posebno one koje zahtevaju koordinaciju u timovima, povezuju se sa veštinama brzog donošenja odluka i adaptacije. Međutim, poslodavci više cene kada kandidat objasni kako mu je taj hobi pomogao da razvije konkretne veštine, nego da samo navede „volim da igram igrice“.
Treba li hobi navoditi baš u svakom CV-ju?
Kratak odgovor je ne. Navođenje hobija u radnoj biografiji uglavnom zavisi od pozicije za koju konkurišete. U formalnim i izrazito tehničkim industrijama (npr. bankarstvo, farmaceutika, advokatura), sekcija o hobijima često se posmatra kao sporedna stvar. Ali i tu može biti korisna – posebno ako hobi ima jasnu poveznicu sa poslom.
U kreativnim industrijama, medijima, marketingu, turizmu, IT-ju i startap ekosistemima, hobiji ponekad imaju čak i presudnu ulogu. Timovi u ovim sektorima traže ljude sa jasnim afinitetima, energijom i stavom, a ne samo „tehnički potkovane“ radnike.
Jednako važno pitanje – može li hobi da vam „naškodi“?
U retkim slučajevima – da. Ako istaknete hobije koji impliciraju ideološke, verske ili političke stavove, postoji rizik od negativne pristrasnosti (svesne ili nesvesne). Takođe, aktivnosti koje deluju ekstremno ili opasno mogu kod veoma konzervativnih poslodavaca izazvati bojazan da je u pitanju impulsivna osoba. Ali generalno, većina poslodavaca hobije tumači kao nešto što vas čini kompletnijom osobom, a ne kao pretnju.
Naposletku, hobiji nisu samo način da ispunimo slobodno vreme. Oni su mapa naših vrednosti, temperamenta i načina na koji organizujemo svoje slobodno vreme, a upravo ta slika postaje sve važnija u poslovnom svetu koji traži autentičnost. Stoga, generalni zaključak je da je poželjno navoditi hobije u CV-ju, ali ne bilo kako i ne bilo koje.
