Dejan Jovanović - direktor Nacionalne službe za zapošljavanje
Kakvo je trenutno stanje na tržištu rada?
U ovom trenutku, stanje na tržištu rada je dosta složeno, a anketna stopa nezaposlenosti je nešto preko 23 odsto. Od zemalja u regionu, Srbija se nalazi u relativno boljoj poziciji jedino od Makedonije i BiH. Manja stopa nezaposlenosti je u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji.
Ko najviše može da doprinese smanjenju stope nezaposlenosti u Srbiji?
Najviše mogu da doprinesu mala i srednja preduzeća i strani investitori. Ranije, kada su dolazili strani investitori, oni su radnike zapošljavali sa slobodnog tržišta rada, ali mi smo sada uspeli, po dogovoru sa Ministarstvom ekonomije i Siepom, da se radnici zapošljavaju sa evidencije NSZ. U prošloj godini, strani investitori su bili ti koji su najviše zapošljavali, na primer, kompanija Jura je zaposlila najviše radnika, oko 3.000 ljudi sa naše evidencije. Dolazak stranih investitora nam daje mogućnost da izvozimo u celom svetu, da imamo stabilno tržište i stalne poslove. Pored stranih investitora, mala i srednja preduzeća najviše zapošljavaju u Srbiji i najveći broj novozaposlenih očekujemo u preduzećima koja u ovom trenutku imaju do 10 radnika.
U javnosti se može čuti da je budžet NSZ za ovu godinu smanjen, kako komentarišete to i na koji način će se NSZ snaći sa smanjenim sredstvima u već teškim uslovima?
Budžet za programe zapošljavanja je dosta smanjen. Ako želimo više da utičemo na tržište rada moramo da imamo veće budžete za programe zapošljavanja. Mi ćemo svakako primenjivati različite nefinansijske mere i radićemo sa mnogo više ljudi u 2012. godini i to pre svega kroz klubove za traženje posla, kroz rad naših savetnika u zapošljavanju, naših evidentičara i ljudi koji komuniciraju sa nezaposlenima. Mi ćemo građanima davati savete i preporuke šta da rade i na koji način.
Hoće li biti problema sa isplatama novčanih naknada za nezaposlena lica, koja su sada prilično redovna?
Što se tiče isplata, mi ćemo sigurno do očekivanog rebalansa u toku leta isplaćivati redovno novčane naknade. Ja očekujem da će nakon izbora sigurno biti rebalans budžeta.
Šta mislite, da li građani Srbije dovoljno aktivno traže posao?
Ne traže svi građani dovoljno aktivno i ne traži onoliko nezaposlenih koliko bi trebalo. Mislim da još uvek kod nas važi ona teza da određeni broj ljudi očekuje da posao „padne“ sam od sebe, da država uradi sve, a da se oni vrlo malo aktiviraju. Za to služe klubovi za traženje posla, gde mi ljude motivišemo da traže posao, govorimo im koji sve mogu biti izvori informacija za njih,kako da napišu CV, kako da se predstave i kako da obave intervjue. Bez motivacije i bez aktivnog traženja, posao se uvek traži mnogo duže.
Koja su najtraženija, a koja najmanje tražena zanimanja bila u prošloj godini?
Poslednjih nekoliko godina najtraženije su oblasti usluga, dok je proizvodnja manje tražena. Što se tiče nižeg obrazovanja najtraženiji su zavarivači, mašinski tehničari, operateri na CNC mašinama, šivači, zidari, tesari i prodavci. Manje tražena zanimanja su inžinjeri poljoprivrede (osim tehnologa), poljoprivredni tehničari, inžinjeri tekstilstva, mašinski tehničari, lekari opšte prakse, medicinske sestre, ali su zato lekari određenih specijalnosti baš traženi.Teško se zapošljavaju i tehničari koji su ostali na srednjem nivou obrazovanja, koji su završili npr. drvnu, hemijsku mašinsku školu, posebno ako dugo nisu radili .Mi njih kroz obuke moramo dodatno da aktiviramo kako bi mogli da se uključe na tržište rada.
Postoje zanimanja koja mi nazivamo perspektivnim, to su zanimanja u oblasti kulture i informisanja, dizajna, produkcija, finansija, IT sektor,kao i mediji.
Kakva je obrazovna struktura građana na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje?
Na evidenciji NSZ ima oko 745.000 ljudi, a od tog broja jedna trećina nema srednju školu, što je oko 240.000 ljudi. Treći i četvrti stepen ima 54 odsto, odnosno oko 400.000 ljudi. Na evidenciji NSZ nalazi se oko 50.000 ljudi sa fakultetom i blizu 40.000 ljudi sa višom školom.
Kao što vidimo, gotovo trećina ljudi nema ni završenu srednju školu i sama činjenica da veliki broj ljudi nema zanat u rukama govori da se ti ljudi veoma nisko konkurentni na tržištu rada i da imaju vrlo malu šansu da se zaposle. Mi sprovodimo projekte kao što su javni radovi gde dajemo mogućnost ljudima koji nemaju kvalifikaciju da bar neko vreme rade i žive od svog rada. S obzirom na budžet koji je jako mali , mi možemo samo između 5-7 hiljada ljudi, zajedno sa osobama sa invaliditetom, da angažujemo na javnim radovima, a to je veoma mali procenat u odnosu na broj nezaposlenih.
Što se tiče starosne strukture, na evidenciji NSZ i dalje je dosta mladih od 15 do 29 godina, skoro 200.000. Briga o zapošljavanju mladih je nešto što je zaista neophodno da bismo imali budućnost i ono što mi radimo su projekti koji se odnose na sticanje osnovnog pripravničkog staža i nekih prvih radnih iskustava - Prva šansa, stručna praksa...Programi su jako dobri, ali problem je finansijskih sredstava. Mi možemo sa svim našim aktivnim merama, da obuhvatimo u ovoj godini možda oko 30.000 ljudi, a ukupno imamo 745.000 nezaposlenih.
Da li se podstiče zapošljavanje osoba preko 50 godina, koje dosta teško nalaze nov posao?
Postoje olakšice za građane između 50 i 65 godina npr.ukoliko su starosti od 45 godina do 50 godina postoji oslobađanje od plaćanja doprinosa na teret poslodavca 80 %, dok je za starije od 50 godina 100 odsto. Međutim, kod nas generalno postoji ogroman problem nezaposlenosti i sve starosne strukture imaju problem da nađu posao. Ono što mi treba da radimo jeste, kao u medicini,da lečimo uzroke problema, kada ljudi dođu na evidenciju NSZ, to je već posledica problema, a rešenje je u otvaranju više slobodnih radnih mesta.
Da li postoji godišnja statistika o broju građana koji su preko NSZ pronašli posao?
Da, u 2011.godini 180.000 ljudi sa evidencije je pronašlo posao, a 2010. taj broj je bio niži - 140.000.
Kakva su Vaša očekivanja za 2012. godinu?
U narednom periodu, pošto je projekcija rasta društvenog proizvoda u Srbiji, prema poslednjim analizama samo oko 1 odsto, ne treba očekivati neke preterano pozitivne vesti na tržištu rada u ovoj godini, jer je novo zapošljavanje i teorijski i praktično u linearnoj srazmeri sa rastom društvenog proizvoda. Sve je prisutnija teza o očuvanju postojećih radnih mesta, tako da mi se čini da će akcenat biti na tome u 2012. godini.
Izvor: Halo oglasi
