Državni posao ili privatnik – šta vi birate?
Kako se koje istraživanje u Srbiji objavi, odnosno anketa – da li želite da se zaposlite u javnom ili privatnom sektoru, tako su redom slični odgovori – većina građana želi državni posao. Da li je reč samo o predrasudi ili taj izbor ima neku dublju logiku, pokušaćemo da odgonetnemo u ovom tekstu.
Halo oglasi Posao će vam napraviti poređenje državnog i privatnog posla, a ujedno pozivamo sve zaposlene da daju svoj komentar – da li se slažu ili vide još neki ugao koji mi nismo pomenuli.
Koliko para toliko i muzike
Prva urbana legenda kaže da se u državnoj službi radi za male pare, ali se zato zaista malo i radi. To, naravno, lepo zvuči, ali nije sasvim tačno. Kao i u svakom poslu, administrativna služba ima radno vreme, ali specijalizovani sektori često rade onoliko koliko im je potrebno da završe posao. U tom smislu, ni država ne toleriše “hvatanje krivina”. Zato su stručne službe, po pravilu, plaćenije od administracije.
Sigurnost
Druga urbana legenda se odnosi na sigurnost i stav da, nije bitno kolika je plata, važno je da je posao siguran – a takvim se smatraju poslovi u državnom sektoru. Zaposleni tvrde i da se osećaju sigurnije, ne samo zbog manje mogućnosti da ostanu bez samog radnog mesta, nego i zato što plate dobijaju na vreme. Kašnjenje plata za nekog ko izdržava porodicu može biti veliki problem, i zato se plate iz budžeta države veoma cene, bez obzira na iznos.
Visina plate – samo deo priče
Iako su plate kod privatnika značajno veće, veliki procenat mladih, čak svaki peti, pokazuju istraživanja – želi državni posao. Logika ide u dva smera. Jedan je taj da je državna služba veliko iskustvo, koje svakoga preporučuje za neke bolje pozicije u privatnom sektoru. Drugi je taj što su plate manje, ali su ostali uslovi bolji. Primera radi, ako je reč o državnom preduzeću, moguće je da plata bude mala, ali da kolektivni ugovor nudi neke prednosti. Tako u jednom komunalnom preduzeću radnici koji rade za neradne državne i verske praznike dobijaju 110 odsto dnevnice, za prekovremeni rad je naknada 25 odsto, a za dane nedeljnog odmora najmanje 50 odsto.
13. plata
U Srbiji su retki poslodavci koji isplaćuju 13. platu, ali ih, na sreću, i dalje ima. Ima ih u oba sektora – u privatnom i državnom. Osnovna razlika može biti u tome što se u državnom sektoru 13. plata isplaćuje linearno, svima, a u privatnom se razlikuju manje i više zaslužni zaposleni.
Svakom četvrtom država poslodavac
U Srbiji ima oko 1,7 miliona ljudi koji imaju posao. Gotovo svaki četvrti je taj posao našao u državnom sektoru.Ako se uporedi stanje u Srbiji i EU, jasno je da srpski državni sektor, uključujući državnu upravu, javna preduzeća i komunalna preduzeća, upošljava procentualno mnogo više radnika.
Lakše do stalnog posla
Prednosti državne službe su i te što se, kako se veruje, lakše dolazi do stalnog posla, sasvim izvesno može da se računa da poslodavac neće kasniti sa doprinosima. Međutim, ozbiljan privatnik takođe neće “zabušavati” kod ovakvih stvari. Privatnik zna da je zadovoljan radnik značajan za biznis i zato neće “padati” na ovim stavkama, koje su, na primer, za vlasnika multinacionalne kompanije sitnica.
Lakše do kredita
Jedna od najvećih prednosti državnog posla jeste što su službe, posebno takvi zaposleni mnogo draži klijenti bankama. Šta god pričali, bankari smatraju da državni službenici zauvek ostaju u sistemu, i radije kreditiraju njih nego zaposlene iz privatnog sektora.
To se pre svega odnosi na zaposlene sa nižim platama i na nižim pozicijama, jer će banke još kako radije kreditirati osobe na pozicijama, sa nadprosečnom platom, zaposlene u privatnom sektoru.
Efikasnost
U Srbiji je takođe urbana legenda da se u državnim preduzećima efektivno radi mali broj sati, dok je kod privatnika brutalno i mora da se iskoristi svaki minut. Tačan odgovor je: Nije svako preduzeće isto, bilo ono državno ili privatno. Privatnici teže da “iskoriste” svaki minut, ali ujedno daju više mogućnosti za usavršavanja zaposlenih, dok je u državnom sektoru “humanije”, ali u većini slučajeva nema prostora ni novca za usavršavanja.
Slobodni dani
Privatnik, važi uverenje, ne toleriše predugo plaćeno odsustvo, slododne dane povodom rođenja deteta, smrti člana porodice, polaganja ispita... I to je delimično tačno, jer ovakve stvari zaista zavise od konkretnog poslodavca i od toga da li je procenio da zaposleni koristi ove povode samo kao izgovore, odnosno da ih izmišlja kako ne bi došao na posao.
