Električar može lepo da živi, ali mora stalno da se usavršava
Kako u Srbiji izgleda električarski posao, da li je od tog posla moguće obezbediti pristojan život i kakvi su izazovi profesije, za naš list priča Goran Đurđević, koji ne samo da se ovim poslom godinama bavi, već ima i svoj tim za rad na velikim poslovima.
Našeg sagovornika Đurđevića i zatekli smo na radnom mestu, gde smo imali prilike da ga pitamo nešto više o poslu kojim se bavi. Goran i njegov tim izvode radove na zgradi koju nemački Lidl gradi u Srbiji. Prvo što smo ga pitali jeste kako izgleda njegov radni dan.
“Svakog jutra ustajem oko pet i trideset, da bih posle stotinak kilometara vožnje, stigao na gradilište - oko osam sati. Radim kao podizvođač na poslovima postavljanja i povezivanja kablova u magacinu i upravnoj zgradi. U periodu od devet sati, koliko aktivno provedem na gradilištu, razvučem i obeležim na stotine metara kabla”, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, za ovaj posao potrebno je imati i određena znanja, da bi mogao da tumači projekat, ali i mnogo fizičkog napora, jer se radi o ogromnim dužinama kablova.
“Svaki kabal vučemo do određenog ormana i obeležavamo. To podrazumeva mnogo pešačenja, a vrlo često i penjanja, u zavisnosti od toga na kojoj su visini razvodni ormani”, navodi Đurđević za Halo oglase Posao.
Upitan šta su glavni izazovi profesije, bez dvoumljenja odgovara:
“Jedan od glavnih izazova u mojoj profesiji je stručno usavršavanje. Nove tehnike u radu, novi materijali, napredak tehnologije zahtevaju neprestano praćenje i prilagođavanje. U poslednje vreme je taj trend posebno izražen. Znanje iz elektrotehnike se neverovatnom brzinom širi i obnavlja, tako da je potrebno da se stalno prati i primenjuje u praksi”, kaže naš sagovornik.
Posao je, kaže on, ponekad težak, ali je najvažnije da je od tog posla moguće zaraditi dovoljno novca i tako obezbediti pristojan život.
“Može da se zaradi za pristojan život. U mom slučaju, to posebno važi od kad sam prošle godine, zahvaljujući sredstvima za samozapošljavanje koje je dodelila Vlada Srbije, otvorio privatnu zanatsku radnju. Tako sam stekao uslove da mogu da konkurišem za poslove većeg obima, kao što je ovaj u Lidlu. Takve poslove ne možete dobiti ako nemate registrovanu firmu, zato je to veoma važno. Međutim, ukoliko je imate, možete da konkurišete i dobijete velike poslove, a to samo po sebi znači da ćete obezbediti egzistenciju u dužem vremenskom periodu”, rekao je on.
Da bi neko postao električar i krenuo Goranovim stopama, najpre mora da završi i odgovarajuću školu. Goran je završio srednju školu elektro smera u Mladenovcu.
“Postoji mnogo smerova u struci, u zavisnosti od želje i afiniteta. Po završenoj školi potrebno je dosta rada u stuci da bi se dostigao neki nivo praktičnog znanja. Kroz rad se stiču nova znanja i rutina, koja je vrlo bitna, kao, uostalom i u svakom poslu”, zaključio je.
Goranov savet novim generacijama
Mladi koji bi se odlučili za posao električara morali bi, kako kaže Đurđević, najpre da završe elektrotehničku školu koja spada u “teže” srednje škole. Zatim im je potrebno da steknu praktična znanja i nešto vremena pre nego što se osamostale. Ipak, on toplo preporučuje bavljenje tim poslom.
“Toplo bih preporučio mladim ljudima da se time bave. Po završetku škole baviće se vrlo dinamičnim poslom. Uvek se pojavljuje nešto novo, retko se ponavljaju situacije. Samim tim je isključena monotonija koja u mnogim poslovima zna da odvrati mlade ljude”, poručuje Đurđević.
