Frilenseri iz Srbije prodiru u svet
Popularna online platforma UpWork za onlajn honorarnu ponudu i tražnju posla, trenutno broji ukpno 16.335 iz Srbije, dok je pre samo mesec dana lista frilensera iz Srbije bila za oko 3.000 njih kraća. Frilensing uzima maha u svetu, a Srbija, bez sumnje, prati taj trend.
“Halo oglasi Posao” istraživali su za vas kolika je ponuda i tražnja za takozvanim slobodnjacima, koliko na takav način može da se zaradi i koliko je taj svetski trend popularan u Srbiji.
Pretragom jednog od najpopularnijeg portala za ovakav vid angažmana bilo gde u svetu, platforme UpWork, došli smo do zanimljivih zapažanja.
Na toj platformi srpski frilenseri nude svoje usluge na sat, dan ili po obavljenom poslu, a to, kao i ostali, u proseku naplaćuju 20 dolara po satu. Usluga u ponudi ima raznovrsnih, pa ih nude prevodioci, IT stručnjaci, računovođe, pravnici, montažeri, veb dizajneri, stručnjaci za digitalni marketing.
Potencijalni poslodavac može biti bilo ko, iz bilo kog dela sveta, što najbolje znaju srpski IT stručnjaci, kojima nije strano da svoje veštine prodaju na sat čuvenim svetskim brendovima, poput Gugla, Epla, Majkrosofta...
Rad na crno
Prednost frilensinga je što možete da radite onoliko koliko vam se radi i kad vam se radi, jer niste vezani za prostor, niti imate radno vreme. Druga strana medalje je ta što takođe ni na koji način niste osigurani, pa ćete lečenje morati sami da plaćate, a i za penziju biste morali da se pobrinete drugačije, preko privatnog penzionog fonda. Konkretno rečeno, u frilensingu je u najvećem broju slučajeva reč o radu na crno, jer država u svojim propisima ne vidi ovu kategoriju. Naravno, to važi za one koji rade za strance, dok su frilenseri vidljivi ako svoje usluge prodaju u Srbiji.
Prosečno plaćeni 20 dolara na sat
Frilenseri u proseku zarađuju oko 20 dolara na sat, pokazala je analiza portala Payoneer. To, ako se sabere vreme, trud, i ukupan angažman, može da znači da su frilenseri veoma dobro plaćeni. Oni koji su se već oprobali u ovakvoj vrsti angažmana tvrde da samo od vas zavisi. Ako želite da se više angažujete, vremenom, možete zarađivati i nekoliko hiljada evra, a za početak je sasvim realno, kako kažu, da mesečno od frilensinga zaradite nekoliko stotina evra.
Payoneer je anketirao više od 23.000 frilensera iz sveta, kako bi utvrdili prosečnu cenu sata za ovakve usluge. Rezultati te ankete su pokazali da frilenseri u proseku na sat zarađuju 21 dolar.
Prema ovoj anketi, najplaćeniji su pravnici, koji zarađuju 31 dolar na sat, dok usluge kompjuterskog inženjeringa koštaju 26 dolara na sat. Anketa je pokazala i da usluge u oblasti telekomunikacija koštaju 25 dolara na sat, a toliko košta i multimedijalna produkcija. Primera radi, finansijska analitika košta po satu 22 dolara, anketiranje i testiranje se u proseku naplaćuje 20 dolara na sat, dok je prosečna cena prevodilačkih usluga je 18 dolara na sat.
Dakle, svetski prosek kad je reč o honorarima iznosi 20,97 dolara po satu, dok je u Srbiji prosečna zarada na sat iznosila 20 dolara.
Podaci do kojih može da se dođe na internetu, pokazuju da su srpski frilenseri na virtuelnom tržištu cenjeni, i da se, prema istraživanju pomenutog portala, nalaze u vrhu liste najplaćenijih.
Zanimljivo je da je Srbija, u istom istraživanju, navedena kao zemlja sa prosečnim brojem radnih sati u mesecu 37,9, što je zapravo treće mesto. Pre Srbije su Kenija sa 42,6 radnih sati u mesecu i Egipat sa 38,5 radnih sati mesečno.
Frilenseri će činiti 40 odsto radne snage
U Evropi će, prenose mediji, na tržištu rada u narednih nekoliko godina broj onih koji nude frilens usluge drastično da raste. Procene govore da će do 2020. ovako biti angažovano oko 40 odsto radne snage u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
U Srbiji najtraženiji profesori, vaspitači, anketari
Od frilensera koji ne rade za strance već svoje usluge prodaju u Srbiji, traženi su profesori, anketari, vaspitači...
Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje kažu da je u 2015. od ukupno traženih 72.717 radika, van radnog odnosa angažovano njih 13.225. Prema evidenciji NSZ, najčešće tražena zanimanja na privremeno-povremenim poslovima su u prošloj godini bili profesori razredne nastave, vaspitači predškolske dece, defektolozi, regionalni menadžeri prodaje, informatičari, ekonomisti, pravnici, administrativni tehničari, anketari, medicinski tehničari, sakupljači sekundarnih sirovina.
