Ideje za sopstveni biznis i kako ga pokrenuti?
Odluka da uđete u sopstveni biznis može da vam promeni život iz korena, a ako ste spremni za ovaj veliki korak, ili se još dvoumite, Halo oglasi Posao su istraživali za vas šta vam je sve potrebno i o čemu bi trebalo da vodite računa ako vam je cilj da postanete „sam svoj gazda“
Sopstveni biznis ima prednosti i mane, a ako sumirate šta su za vas dobre i loše strane i prelomite da se upustite u ovakvu avanturu, budite odlučni. Znate i sami da ako ste osoba koja odlučuje, sami birate šta, kada, s kim, koliko i kako ćete raditi, a što je najbolje, radićete ono što volite i sami ćete od sebe zavisiti.
Ako ste se odlučili, zaboravite izgovore poput „ne znam šta želim”, “nemam ideju”, „plašim se”, „nije dobar trenutak”... Evo nekih saveta koje su vam pripremili “Halo oglasi Posao”.
Ideje za biznis - vrtić, kafić, zanatske radnje...
Za početak – ništa bez dobre ideje, nešto početnog kapitala, prostor i generalno plan kako biste promovisali i vodili posao. Ove stavke su povezane, budući da bi trebalo voditi računa o tome sa koliko novca raspolažete da biste mogli da mislite o daljim koracima u tim okvirima.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kazao je za naš list da se veliki broj ljudi u prvi mah odlučuje da otvori trafiku ili kafić, tako što će iznajmiti prostor i uložiti novac u nabavku robe.
“Važno je biti oprezan, jer veliki broj ljudi ovakve radnje otvara, ali i zatvara. Kako bi ovakav posao bio uspešan, važno je da radnja bude na dobroj lokaciji”, savetuje on.
Rajić smatra da bi mogle biti uspešne zanatske radionice, one koje se bave elektrokeramičarskim radovima, zatim molerskim ili vodoinstalaterske firme. Prema njegovim rečima, moglo bi da bude isplativo ulaganje i u plastenike ili organsku poljoprivrednu proizvodnju, posebno za one koji već imaju poljoprivredno zemljište.
Rajiću nije manjkalo ideja, a kao neko ko je godina u poslu, ocenjuje da bi uspešno bilo i otvoriti vrtić za manji broj dece u iznajmljenom prostoru ili, primera radi, manja radnja s priborom za pecanje.
Prosečan osnivački kapital u Srbiji je, podseća, oko 5.300 evra, što znači da ako vam je cilj ozbiljna proizvodnja za koju je potrebno bar pet puta više novca, možete da razmislite o udruživanju. Onda možete da kupite polovne mašine za, primera radu, proizvodnju nameštaja, ili tekstil.
Ideje SAM-a: U šta uložiti manju sumu novca?
Srpska asocijacija menadžera imala je u vidu da će u procesu privatizacije preduzeća u restrukturiranju mnogo ljudi ostati bez posla, ali da će dobiti otpremnine, pa su pre svega za njih, ali i za sve koji su zainteresovani, skupili ideje na jedno mesto za započinjanje biznisa uz malo novca – već od 800 evra.
SAM je u svoju “Bazu šansi “ ubacio, primera radi proizvodnju žalfije za koju je, kako navode potreban hektar zemljišta, đubrivo, sredstva za zaštitu i savet stručnjaka za poljoprivredu. Početno ulaganje je 1.200 evra, a dodatno je potrebno oko 500 evra. Za ovu delatnost potrebno je da registrujete poljoprivredno gazdinstvo.
Za kiosk sa salatama, potrebno je, prema istraživanju SAM-a uložiti 3.000 evra u startu, za frižider, zamrzivač, duplu sudoperu, hladnu vitrinu... Povraćaj novca možete očekivati gotovo odmah, zavisno od prometa i lokacije na kojoj radite. SAM preporučuje da završite kurs za kuvare ako odaberete ovaj posao.
Narezivanje ključeva može biti zanimljiva ideja, a za to je u startu potrebno uložiti tek oko 1.000 evra. Za to je potreban mali prostor, tek oko tri kvadrata, zatim mašina za kopiranje i narezivanje ključeva, stacionarna brusilica za završnu obradu,oštrenje sečiva i fiskalna kasa.Ova delatnost se obalja čitave godine, a ulaganja vraća odmah.
Kod svih poslova, ukoliko nemate svoj prostor, trebalo bi da uračunate i troškove iznajmljivanja, kao i obaveze prema državi za poreze, doprinose.
Opstaju u poslu
Broj preduzetnika u Srbiji je u porastu. Podaci Agencije za privredne registre (APR) pokazali su da je broj preduzetnika u Srbiji u prvih 10 meseci 2015. porastao za oko 2.000, u poređenju sa krajem prethodne 2014. godine. Tačnije, u novembru 2015. je, primera radi, bilo 218.003 aktivnih preduzetnika, dok je poslednjeg dana 2014. bilo ukupno 215.367 aktivnih preduzetnika.
Poslovna struktura, licence, promocija...
U Srbiji je, prema pravnoj formi, moguće osnovati: preduzetničku radnju, d.o.o ili akcionarsko društvo, ali za tu formu niste “zakucani”, možete je vremenom menjati. Halo oglasi Posao vam savetuju da u početku odaberete d.o.o., društvo ograničene odgovornosti, jer u tom slučaju nije potreban osnivački kapital, već samo 500 dinara. Zatim, odgovornost firme preme dobavljačima ili državi je manja, jer firma odgovara samo do visine svog kapitala, dok gazda ne odgovara ličnom imovinom.
Tu su i one “slatke muke” u vidu biranja naziva firme – obavezno proverite da naziv koji ste odabrali neko nije zaštitio ili ga već koristi, jer je to vaš budući identitet i u najboljem slučaju, prepoznatljiv brend.
Postoje vrste licenci i dozvola koje vam mogu biti potrebne, u zavisnosti od toga koji posao ste odabrali, što je aspekt o kome morate voditi računa, a kad ste birokratiju i papirologiju ostavili iza sebe, pozabavite se i marketingom. To je na početku veoma važno. Ako svoju firmu promovišete na pravi način, gotovo je izvesno da vam je i uspeh u daljem poslu na dohvat ruke.
