Ima li posla bez volontiranja?
Traženje posla može biti dugotrajan i nadasve frustrirajući poduhvat, i da vam se čini kao da zaposlenje nikada nećete ni dobiti. Najveći problem, čini se, imaju osobe bez izkustva, jer se često na razgovoru za posao može čuti već izlizana floskula da kandidat nema dovoljno radnog iskustva za određeni posao, a opet kandidati su frustrirani jer ne mogu da steknu to inicijalno iskustvo jer svi traže osobe sa iskustvom.
Svojevrsni paradoks, kako steći iskustvo ako vas niko neće zaposliti zbog nedostatka istog, možete prevazići volontiranjem.
Realno, stručnjaci često ističu kako domaće tržište rada nije usaglašeno sa obrazovnim sistemom. To je, kako kažu, jedan od glavnih razloga zašto većina studenata još za vreme trajanja studija odluči da volontira. Oni to vide kao jedini način da steknu neophodno iskustvo, dok ih još izdržavaju roditelji.
Međutim, takava praksa nije samo srpski recept, jer se već odavno koristi i u svetu. Mladi volontiraju, ne bi li naučili nove stvari, stekli nove veštine. Mnogi od njih i ostanu da rade u firmi u kojoj su prethodno bili volonteri, jer je poslodavac prepoznao potencijal. Na ovaj način, morate priznati, poslodavac će steći mnogo bolji uvid u to kakve su vam sposobnosti, nego kroz čitanje vaše radne biografije.
Zato i ne čudi što mnoge multinacionalne kompanije i oraganizacije radije zapošljavaju kandidate sa volonterskim iskustvom, kao ni trend da i domaće firme preuzimaju tu praksu.
Ono o čemu je takođe važno voditi računa, jeste da mladi ne bi trebalo da upadnu u zamku neplaćenog rada.
Naime, volonterski rad nije isto što i neplaćeni rad. Volontiranje koje traje duže od deset sati nedeljno tri meseca bez prestanka smatra se dugoročnim volontiranjem, dok ono koje ne traju duže od deset sati nedeljno, najduže trideset dana bez prekida, ili sa prekidima, u toku kalendarske godine smatra se kratkiročnim volontiranjem.
Budući da je u Srbiji oko milion nezaposlenih, kod nas je i ministarstvo počelo da traži način da tu sliku promeni, pa je nedavno, ministar prosvete Srđan Verbić pozvao privrednike da daju šansu studentima kako bi stekli iskustvo i kasnije mogli lakše da se zaposle.
"Postoji na hiljade studenata koji bi želeli besplatno da učestvuju u projektima samo da pokažu šta znaju, a na vama je, kao i na meni, da im to omogućimo. Potreban nam je gladak prelaz obrazovanja i rada", naglasio je Verbić i kazao da bi trebalo predvideti praksu za studente koja će odgovarati realnim uslovima u životu, gde nema uvek lakih rešenja.
Verbić je rekao da je žalosno što je veza između obrazovanja i poslovnog sveta isprekidana i teška, kao i da prelaz od učenja ka zaposlenju traje nedopustivo dugo.
On je primetio da se u Srbiji danas, kako i u većini zemalja sveta, mladi u školama i na fakultetima uglavnom obučavaju za svet koji nestaje, jer većina tih poslova i kvalifikacija za koju se oni spremaju, dok stignu do toga da traže posao, možda neće postojati.
Verbić je takođe rekao da obrazovanje treba da bude usklađeno prema očekivanim potrebama u narednih 20 godina.
Na žalost, konstatovao je on, u Srbiji mladi ne mogu posle školovanja da nađu posao, i zato što svi poslodavci traže iskustvo koje oni nemaju i da zato treba razvijati praksu volonterskog rada studenata.
Volonterski rad se sprovodi u raznim oblastima kao što su socijalna zaštita, kultura, humanitarni rad, zaštita životne sredine, proizvodnja, usluge...
