IT najtraženiji, do posla lako i ekonomisti, pravnici, portiri, bravari...
IT stručnjaci još jednom su dokazali da su neprikosnoveni kada je reč o nalaženju posla u Srbiji. Oni međutim, nisu jedina profesija koja je tokom 2015. godine na našem tržištu rada bila tražena. Halo oglasi Posao pitali su za vas Nacionalnu službu za zapošljavanje (NSZ), koje su to profesije koje su poslodavce u Srbiji najviše zanimale u prošloj godini, odnosno koja su se zanimanja pokazala kao najtraženija.
NSZ je u svom odgovoru grupisala kadrove na one koji su završili fakultete, odnosno na visokoobrazovan kadar i na one sa srednjom i nižom stručnom spremom. U prvoj grupi, a na osnovu podataka NSZ, najtraženija zanimanja u 2015. godini su bila, pored IT stručnjaka, diplomirani mašinski inženjeri, inženjeri elektrotehnike, ekonomisti, pravnici, lekari opšte medicine i farmaceuti.
„Ovo su visokoobrazovni profili koji najbrže dolaze do posla, odnosno imaju najveće šanse za zapošljavanje na tržištu rada“, rečeno je za naš list u NSZ.
Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, NSZ navodi da najlakše dolaze do posla prodavci, kuvari, vozači, portiri, bravari, zatim krojači, šivači konfekcije, kao i nekvalifikovani radnici.
Takođe, dodaju, tu spadaju i administrativni tehničari, komercijalni tehničari, mašinski tehničar-konstruktor, elektrotehničar za računare, elektrotehničar energetike, knjigovođa, računovođa, medicinska sestra i kozmetičari.
„Kada su u pitanju ovi profili, u najvećem broju slučajeva prvenstveni uslov za njihovo zapošljavanje je odgovarajuće radno iskustvo.”
Do posla najteže konfekcionari, daktilografi, a najlakše ekonomisti, pravnici, lekari
Ako ste po zanimanju konfekcionar, znajte da vam statistika ne ide na ruku. Ta profesija, naime, najduže se zadržava na evidenciji NSZ, gotovo devet godina, odnosno osam godina i osam meseci.
Ništa bolje nije ni daktilografima, koji u proseku čekaju posao sedam godina i devet meseci, jednako kao i šivači tekstila.
Generalno profesije vezane za tekstilnu industriju provedu na birou rada bar šest godina, a u toj grupi su, iznenađujuće i knjigovođe.
Više sreće možete lako imati ako ste po profesiji ekonomista, strukovni vaspitač ili pravnik, jer je kod tih zanimanja prosečno čekanje na posao oko godinu i po dana.
Lekar na evidenciji NSZ u proseku provede godinu i deset meseci na evidenciji, zbog čega takođe spada u grupu profesija koje lakše dolaze do posla, a odmah u stopu ga prati i stomatolog koji u proseku na evidneciji provede dve godine.
Primera radi, zbog sve veće upotrebe klima uređaja, ne čudi što se u grupi onih koji lakše dolaze do posla našao i mehaničar za rashladne uređaje, koji na evidenciji u proseku provede dve godine i dva meseca.
Potraga za poslom u proseku četiri godine
Prosečna dužina traženja posla za one koji su se prijavili i koji su evidentirani u NSZ, jeste četiri godine i jedan mesec. To je sredina između takozvane dugoročne nezaposlenosti i onih koji se na evidenciji NSZ kratko zadržavaju.
Zanimljivo je da svaki deseti sa evidencije na posao čeka duže od 10 godina.
Nacionalna služba tretira nezaposlenost kao dugoročnu onda kada ona traje duže od godinu dana, a takvih je na evidenciji gotovo dve trećine. Tačnije, ima ih ukupno 484.566 ili 66,9%.
Posmatrajući strukturu nezaposlenih, podaci NSZ pokazuju da najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema trajanju nezaposlenosti, imaju osobe koje posao traže od tri do pet godina, a takvih je 14,8%, a slede oni koji posao traže od godinu dana do dve godine, 14,6%. Zatim, tu su lica koja traže posao do tri meseca i od pet do osam godina a kojih je 12,2%.
Duže od 10 godina posao čeka njih 10,7%, kao i lica koja traže zaposlenje od dve do tri godina, 10,2%.
U decembru je posao imalo 724.096 ljudi u Srbiji
Kako je navela Nacionalna služba za zapošljavanje, na njihovoj evidenciji je u decembru 2015. registrovano 724.096 osoba, što je za 0,9 odsto više u odnosu na prethodni mesec. Odnosno, za mesec dana broj nezaposlenih je povećan za 6.772 ljudi. Međutim, u periodu januar-novembar 2015. godine sa evidencije NSZ registrovano je 246.796 slučajeva zapošljavanja, što je u odnosu na isti period prethodne godine povećanje za 6,3%. Odnosno, u istom periodu 2014. godine registrovano je 232.280 slučajeva zapošljavanja sa evidencije NSZ.
Mladi lakše do posla
Statistika Nacionalne službe za zapošljavanje pokazala je da mladi lakše dolaze do posla, jer je njihovo učešće na evidenciji smanjeno za 6,5% i sada ih ima 183.602.
Broj kadrova na evidenciji koji su završili višu ili visoku trogodišnju školu smanjio se za 3,1%, dok je broj dugoročno nezaposlenih, kod kategorije lica koja traže zaposlenje od godinu dana do dve godine smanjen za 12,7%.
Ukupno gledano, NSZ navodi da je decembru 2015. u odnosu na isti mesec prethodne godine, došlo do smanjenja broja nezaposlenih za 2,4%.
