Izazovi sa Gen Z na tržištu rada: zašto ih nije lako zadržati?
Generacija Z, rođena između 1997. i 2012. godine, postaje sve vidljivija na tržištu rada i donosi novi sistem vrednosti koji menja način na koji poslodavci razmišljaju o zapošljavanju. Za razliku od prethodnih generacija, ovi mladi ne teže klasičnoj stabilnosti, već slobodi, fleksibilnosti i pronalaženju smisla u onome što rade. Ne žele samo posao i puku egzistenciju, već prostor u kojem mogu da rastu, uče i osećaju da njihov rad ima svrhu. Iako nema direktne veze s izazovima zaposlenja generacije Z, treba podvući paralelu sa još jednim bitnim životnim segmentom gde mlađe generacije traže veću fleksibilnost, a to je stanovanje. Naime, dobar deo njih ne želi da poseduje nekretninu na svoje ime, već radije plaća kiriju, kako bi imali slobodu da promene mesto boravka lakše i brže. Svakako, i takav stav je posledica novih modela rada, poput rada na daljinu i hibridnog režima.
U kontekstu zapošljavanja, odrasli u digitalnom svetu i pod uticajem ekonomskih i društvenih promena, pripadnici generacije Z su pragmatični, ali i zahtevni; ne pristaju na tradicionalne radne sisteme koji ne prate savremeni ritam života i – bitno je naglasiti – njihove lične potrebe. Upravo tako, društvo se sve više okreće s ideje kolektivizma ka ideji individualizma, pa je poslodavcima koji žele da privuku ove mlade ljude trenutno najvažnije razumevanje njihovih vrednosti.
Pripadnici generacije Z traže jasne ciljeve, otvorenu komunikaciju, fleksibilnost u mestu i vremenu rada, te menadžere koji im daju slobodu, umesto da ih kontrolišu. Ne tolerišu autoritarne pristupe, mikromenadžment, rigidne hijerarhije i zastarele forme nadzora. Ukratko, ne trpe autoritet po automatizmu, onaj koji je bez pokrića. Oni žele da ih uverite u to da ste im zaista autoritet, žele da budu uključeni i razumeju širi kontekst poslovanja. Ne žele da budu tek još jedna “brojka” u timu, a ako osete da je to slučaj – odlaze brzo, posebno zato što znaju da će im moderne veštine koje poseduju obezbediti drugi izvor prihoda, odnosno novo radno mesto.
Plata važna, ali ne i najvažnija
Najvažnije im je da radno mesto bude u skladu sa njihovim ličnim vrednostima. Mentalno zdravlje i balans između posla i privatnog života stavljaju ispred svega, dok su prekovremeni rad i „žrtvovanje za firmu“ za njih relikt prošlosti.
Pripadnici generacije Z žele da im radni dan bude ispunjen, produktivan, ali i da imaju vremena za privatni život, druženje, sport, putovanja i dodatne projekte. Većina preferira hibridni model rada i jasno izražava svoj stav po tom pitanju – fleksibilnost nije privilegija, već minimum. Naravno, postoje razlike zavisno od branše, te sasvim očekivano nemaju iste zahteve mladi programeri i oni zaposleni u, recimo, ugostiteljstvu, fabrici ili maloprodaji. Ipak, čak i oni nalaze načine da izraze svoje mišljenje i potencijalno nezadovoljstvo uslovima rada. Na primer, ono što se nekada smatralo klasičnim obrascem na poslu, a to je uvažavanje senioriteta i, shodno tome, uživanje određenih beneficija (oslobađanje rada vikendom, drugih i trećih smena itd) – za pripadnike generacije Z nema naročiti značaj.
Kada je reč o plati, generacija Z očekuje transparentnost i pošteno nagrađivanje. Iako novac nije jedini pokretač, žele da znaju po kojim kriterijumima se vrednuje njihov doprinos i kako mogu napredovati. Više od 70 odsto njih stavlja mogućnost razvoja i učenja u sam vrh prioriteta pri izboru poslodavca, dok polovina priznaje da bi napustila posao ako ne vidi priliku za napredak u roku od godinu dana. Još jedno istraživanje je pokazalo da čak 65 odsto njih napusti posao u prvih 12 meseci.
Nedavno je na Menhetnu održan skup mladih investitora koji je privukao veliku pažnju. Govorilo se o alternativnim načinima izgradnje poslovnog života, o čemu posebno ima smisla govoriti u SAD, gde je radna kultura vrlo izražena. Mladi više ne žele klasično radno vreme “od devet do pet”, već nove strategije usmerene na finansijsku nezavisnost i stabilne izvore prihoda kroz investiranje. To nam jasno govori da se menja i njihova percepcija o penziji i načinima za sticanje penzije, odnosno o čitavom životnom ciklusu.
Generacija Z se pozicionira kao ona koja posebno vrednuje jasnoću, razvoj i smisao. Drugim rečima, ako manjka pohvala i priznanja, mesta za napredovanje i povišica, a ima dosta uloga bez jasnih granica i s neusaglašenim očekivanjima – šanse za davanjem otkaza su velike. Isto tako, istraživanja pokazuju da mladi iz većih gradova, poput Beograda i Novog Sada, teže radu u privatnim i međunarodnim kompanijama, dok oni iz južne, istočne i zapadne Srbije preferiraju državne institucije, prosvetu i poljoprivredu. Najtraženije oblasti u većim gradovima su IT, marketing, ekonomija i menadžment.
Kada govorimo o Srbiji, treba se dotaći i statistike vezane za nivo (ne)zaposlenosti. Prema rezultatima Alternativnog izveštaja Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) za 2025. godinu, mladi čine čak 18,10 odsto ukupno nezaposlenih. Od toga, skoro 20 odsto nezaposlenih čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina. Ipak, dobra vest je da je nezaposlenost kod mladih opala za 131.000 ljudi od 2014, ali ne tako lepa vest je da Srbija beleži mnogo više mladih nezaposlenih žena nego muškaraca (34.773 prema 29.727).
Izveštaj KOMS-a takođe sugeriše kako mladi jasno izražavaju svoje potrebe: čak 94 odsto njih smatra da država i sistem treba da pruže veću podršku i bolje uslove za razvoj karijere. I naposletku, ne treba zaboraviti značaj stresa, koji nažalost raste s godinama, dok optimizam opada.
