Izvucite najbolje iz inženjerskog posla
Dejan Matić je mladi inženjer na poslovima montaže i tehničke pripreme, koji je, već po završetku fakulteta našao posao. Sa svojih 28 godina, već je uspeo da radi na veoma odgovornim pozicijama i to u zemlji i inostranstvu. Kako kaže za “Halo oglase Posao”, gde će biti sutra sve zavisi od trenutno ugovorenog posla i lokacije gradilišta.
“U opisu posla mi je da radim na gradilištu i to uglavnom van zemlje ili u proizvodnoj hali metalnih konstrukcija – Stari Banovci”, objašnjava Matić koji je trenutno angažovan na gradilištu u Srbiji.
HO: Šta podrazumeva posao inženjera na poslovima montaže i tehničke pripreme?
DM: Na gradilištu, moj posao podrazumeva organizaciju radnika, obezbeđivanje uslova za rad, kao što su mašine, materijal koji se ugrađuje, hrana i voda za radnike. Sve što ne funkcioniše, spada u domen mog problema. Na meni je i praćenje toka i kvaliteta radova, kao i saradnja sa drugim inženjerima, kao što su inženjeri bezbednosti na radu i inženjeri kvaliteta radova. U proizvodnoj hali je posao raznolik, može biti sličan gradilišnom, međutim, ovde se uglavnom bavim razradom crteža na računaru i statičkim proračunima za potrebe firme.
HO: Imate li radno vreme?
DM: Radno vreme na gradilištu je promenljivo. Može biti od 9-12 časova, a u hali je to od oko 10 časova. Do posla mi treba oko 45 minuta ujutru i više od sat vremena u povratku zbog gužvi, kad radim u Beogradu, pa ipak ustajem rano.
HO: Šta su glavni izazovi profesije?
DM: Firma se bavi izgradnjom neuobičajenih objekata-ogromnih rezervoara za vodu i naftu, pa je to samo po sebi izazov. Takođe, uvek je rad sa ljudima poseban izazov, jer sa njima treba imati dobru saradnju i brzo završiti posao. Nekada je potrebno primeniti i ekstremna rešenja. Sa druge strane, statički proračuni se rade za privremene konstrukcije, alate ili opremu za podizanje, što je takođe netipično po mnogim pitanjima i samim tim izazov.
HO: Šta su dobre, a šta loše strane takvih pozicija, rada na terenu?
DM: Loše strane su uslovi rada ili najbolje rečeno - terenski uslovi. To je vrućina, ali i zima, vetar, vlaga… Rad sa ljudima je, kao i u svakoj profesiji, ponekad jako težak. Prekovremeni rad, rad vikendima ugrožava normalan život, ali sve ide u rok službe.
HO: Kako se nosite sa stresom?
DM: Posao zbog kratkih rokova, nedovoljno preciziranih stvari može biti jako stresan, ali mislim da najveći stres stvaraju ponekad međuljudski odnosi. Ali kada su ljudi profesionalci, sve nesuglasice mogu da se reše brzo i efikasno. Važno je da se ništa ne shvata lično, jer je posao zahtevan, pa ne nosimo svi stres na isti način. Dobra strana je mlad kadar inženjera. To su moje kolege sa fakulteta, a može i lepo da se zaradi, posebno kada nas šalju na terene van zemlje.
HO: Kako se postaje građevinski inženjer?
DM: Osim završene građevinske visoke škole ili fakulteta, potrebno je imati praktična znanja, kao i znanja normi za radove, poznavati tehnologiju proizvodnje i građenja. Tu je veoma važno da poslušate savete dobrog majstora. Ovo se odnosi prvenstveno na gradilište. Kada je reč o statičkim proračunima, potrebno je čitati standarde, učiti razne programe za crtanje i modelovanje konstrukcija. Potrebno je biti jak i psihički i fizički na gradilištu, a sa druge strane nositi se sa bolom u leđima tokom sedenja u kancelariji.
Praksa i knjiga – dobitna kombinacija
HO: Šta preporučujete onima koji bi da se bave tim poslom?
DM: Preporučujem im da nađu što više lepih stvari u ovom poslu, jer neće izdržati drugačije kad postane teško. Jak stav, da brane sopstvena rešenja, ali i da traže pomoć od drugih inženjera, pa čak i od majstora kada u nešto nisu sigurni. Po mom mišljenju, potrebno je i dalje čitati i ne oslanjati se na čuvenu izreku “sve će se kroz praksu naučiti”. Praksa i knjiga su prava kombinacija i daju prave rezultate, ali tek nakon godina i godina rada i učenja.
