Jorgandžija koji je fakultet zamenio zanatom
Intervju: Predrag Janković, jorgandžija
20.08.2014 0:00:00
Nekada se kupovina stana ili kuće nije mogla zamisliti bez useljenja, na koje su članovi bliže i dalje familije donosili brojne poklone, među kojima i ćebad i jorgane.
Danas, složićete se, nije baš tako, a dobre stare jorgane, zamenile su vatirane prostirke i frotiri. Ipak, vrednost jorgana još uvek prepoznaju brojni ljudi, pa iz toga razloga jorgandžijski zanat i dalje živi, kao nekada.
U potragu za dobrom pričom o starom jorgandžijskom zanatu uputili smo se na pravu adresu, kod jorgadžije Predraga Jankovića, u Venizelosovu broj 22.
„Jorgandžisjki zanat sam naučio od svog dede. On je bio jorgandžija. Naime, kada sam upisao Poljoprivredni fakultet ovde u Beogradu, dolazio sam kod dede u radnju da mu pomažem. Kako je vreme prolazilo, kada sam upisao drugu godinu studija, zapitao sam se šta ću ja da budem kada završim ovaj fakultet i tu sam stao i odustao. Odlučio sam da postanem jorgandžija“, navodi sa osmehom naš sagovornik.
Na naše pitanje šta podrazumeva posao jorgandžije Predrag je odgovorio: „Posao jorgandžije podrazumeva preradu jorgana i dušeka. Sve se radi ručno: paranje, češljanje, jedino se mašinski šije, uz pomoć mašine za šivenje. Zanimljivo je da se sam posao jorgandžije, u odnosu na period pre 50 godina, nije uopšte menjao, isti je“.
Iako danas veoma mali, skoro neprimetan, broj ljudi traži da se napravi nov jorgan, ovaj zanat nije izumreo i dalje nalazi svoje stalne mušterije.
„Danas retko ko traži da mu se napravi nov jorgan, već ljudi donose da se stari prerade, jer neki su stari i po trideset godina. Većina njih je rasparana ili pocepana, pa ih je potrebno srediti. Jedan vuneni, pamučni, kao i perjani jorgan može čak tri, četiri puta da se preradi, jer mogu da traju i do 150 godina“, naveo je Predrag.
Kako kaže naš jorgandžija, 150 godina je vek trajanja jednog kvalitetnog jorgana, a proces izrade stane u jedan prosečan radni dan.
„Za izradu jorgana za jednu osobu, potrebno je nekih devet, deset sati. Ukoliko se pravi veći jorgan, potrebno je malo više“.
Iako veoma lep zanat, jorgandžija se ne može postati tako lako. Zanat se, nažalost, ne uči u školi. Nekada je to bilo moguće kroz zadruge i odlaske u jorgandžijske radnje na praksu i učenje, a danas je to daleka prošlost.
Jorgandžija Janković konkurenciju nema, jer sve radi ručno, osim krajnjeg šivenja jorgana, pa najkvalitetniji jorgani od perja, vune i pamuka svoj novi izgled dobijaju baš u ovoj maloj radnji, u mirnom kraju Dorćola, gde zanati još uvek žive punim plućima.
Izvor: Halo oglasi
Danas, složićete se, nije baš tako, a dobre stare jorgane, zamenile su vatirane prostirke i frotiri. Ipak, vrednost jorgana još uvek prepoznaju brojni ljudi, pa iz toga razloga jorgandžijski zanat i dalje živi, kao nekada.
U potragu za dobrom pričom o starom jorgandžijskom zanatu uputili smo se na pravu adresu, kod jorgadžije Predraga Jankovića, u Venizelosovu broj 22.
„Jorgandžisjki zanat sam naučio od svog dede. On je bio jorgandžija. Naime, kada sam upisao Poljoprivredni fakultet ovde u Beogradu, dolazio sam kod dede u radnju da mu pomažem. Kako je vreme prolazilo, kada sam upisao drugu godinu studija, zapitao sam se šta ću ja da budem kada završim ovaj fakultet i tu sam stao i odustao. Odlučio sam da postanem jorgandžija“, navodi sa osmehom naš sagovornik.
Na naše pitanje šta podrazumeva posao jorgandžije Predrag je odgovorio: „Posao jorgandžije podrazumeva preradu jorgana i dušeka. Sve se radi ručno: paranje, češljanje, jedino se mašinski šije, uz pomoć mašine za šivenje. Zanimljivo je da se sam posao jorgandžije, u odnosu na period pre 50 godina, nije uopšte menjao, isti je“.
Iako danas veoma mali, skoro neprimetan, broj ljudi traži da se napravi nov jorgan, ovaj zanat nije izumreo i dalje nalazi svoje stalne mušterije.
„Danas retko ko traži da mu se napravi nov jorgan, već ljudi donose da se stari prerade, jer neki su stari i po trideset godina. Većina njih je rasparana ili pocepana, pa ih je potrebno srediti. Jedan vuneni, pamučni, kao i perjani jorgan može čak tri, četiri puta da se preradi, jer mogu da traju i do 150 godina“, naveo je Predrag.
Kako kaže naš jorgandžija, 150 godina je vek trajanja jednog kvalitetnog jorgana, a proces izrade stane u jedan prosečan radni dan.
„Za izradu jorgana za jednu osobu, potrebno je nekih devet, deset sati. Ukoliko se pravi veći jorgan, potrebno je malo više“.
Iako veoma lep zanat, jorgandžija se ne može postati tako lako. Zanat se, nažalost, ne uči u školi. Nekada je to bilo moguće kroz zadruge i odlaske u jorgandžijske radnje na praksu i učenje, a danas je to daleka prošlost.
Jorgandžija Janković konkurenciju nema, jer sve radi ručno, osim krajnjeg šivenja jorgana, pa najkvalitetniji jorgani od perja, vune i pamuka svoj novi izgled dobijaju baš u ovoj maloj radnji, u mirnom kraju Dorćola, gde zanati još uvek žive punim plućima.
Izvor: Halo oglasi