Kada treba napustiti posao i potražiti novi?
Nezadovoljstvo, iscrpljenost i osećaj zarobljenosti često nisu samo prolazna faza, dok stagnacija i hronični umor – koji se neretko javljaju kao posledica burnouta – predstavljaju ozbiljne signale koje ne treba zanemariti.
Iako nas uče da je stabilan posao dragocen, posebno u uslovima tržišnih i ekonomskih previranja, inflacije i drugih izazova, ponekad upravo ostanak na radnom mestu koje nas iscrpljuje, sputava ili ne pruža prostor za rast može biti poguban za mentalno zdravlje, motivaciju i profesionalni razvoj. Promena posla ne mora biti impulsivna odluka, ali postoje jasni znakovi koji ukazuju da je vreme za novi početak.
Ova tema je u poslednje vreme prisutnija nego ikad – ne kao prolazni trend, već kao posledica ozbiljno narušene ravnoteže između poslovnog i privatnog života mnogih zaposlenih. Harvard Business Review je još ranije analizirao posledice sindroma izgaranja na poslu, ističući ga kao jedan od ključnih razloga za napuštanje radnog mesta.
Prema podacima organizacije SHRM iz 2024. godine, zaposleni koji osećaju burnout skoro su tri puta skloniji da potraže novi posao – 45 odsto u poređenju sa 16 odsto onih koji ne osećaju posledice preopterećenosti na radnom mestu.
Slične rezultate donosi i izveštaj Flair HR – čak 40 odsto ispitanih navodi burnout kao glavni razlog za napuštanje posla, dok je 28 odsto njih napustilo aktuelno radno mesto bez prethodno obezbeđenog novog zaposlenja. Razlike se uočavaju i među generacijama: 73 odsto pripadnika Gen Z i 70 odsto milenijalaca razmišlja o promeni posla, naspram 51 odsto pripadnika Gen X i svega 33 odsto bejbi-bumera (anketa sprovedena među 2.000 Amerikanaca). Ponekad nije lako razlučiti da li su radni zahtevi zaista iscrpljujući ili je u pitanju lični doživljaj, ali ako imate snažan osećaj da je vreme za promenu – taj osećaj je često dovoljan signal.
Repetitivni zadaci, umnoženi zahtevi bez povećanja plate i nedostatak priznanja spadaju u najčešće razloge za traženje bolje poslovne prilike. SELF magazin, koji je razgovarao sa stručnjacima iz Mayo Clinic, upozorava da burnout ne predstavlja samo stres – on uključuje razdražljivost, odlaganje obaveza, slabiju koncentraciju, zanemarivanje lične nege i sve češće maštanje o promeni posla. To su, kažu psiholozi, nesvesni odbrambeni mehanizmi.
Znakovi da je vreme za novi početak
- Hronično nezadovoljstvo i umor
Ako se svakodnevno budite s grčem u stomaku i odbrojavate sate do kraja radnog dana, to nije samo „težak period“. Konstantan stres i mentalna iscrpljenost ukazuju na to da vas posao više ne ispunjava – ili vas čak ozbiljno iscrpljuje. Posledice se neretko jave tek kasnije. - Nedostatak napredovanja i priznanja
Ako godinama radite isto, bez povišice, novih izazova ili priznanja za trud, to može ukazivati na stagnaciju. Poslodavac koji ne ulaže u razvoj zaposlenih možda ne prepoznaje njihov potencijal – što je dovoljan razlog da potražite bolje radne uslove. - Nema prostora za učenje i razvoj
Savremeno tržište rada brzo se menja, a posao koji vam ne nudi priliku za učenje – bilo kroz obuke, nove projekte ili napredovanje – može vas učiniti manje konkurentnim na tržištu rada. - Loši međuljudski odnosi i toksična atmosfera
Kolektiv u kojem vladaju napetost, ogovaranje, nepoštovanje ili pasivna agresija može dugoročno narušiti vašu motivaciju i samopouzdanje. Ako su odnosi s kolegama ili nadređenima trajno narušeni, male su šanse da se situacija popravi. Takođe, očekivanje da budete dostupni 24/7, osećaj krivice kada uzmete slobodan dan i mešanje poslovnog i privatnog života – jasni su pokazatelji da treba da krenete dalje. - Posao više nije u skladu s vašim vrednostima
Ljudi se menjaju, a s njima i njihova uverenja i prioriteti. Ako posao koji radite više nije u skladu s vašim ličnim vrednostima, vrlo je moguće da će se pojaviti osećaj unutrašnjeg konflikta. Moralne dileme često su okidač za donošenje odluke o odlasku. - Strah od promene
Ako ostajete na poslu isključivo zbog sigurnosti i poznatog okruženja, iako vas sam posao ne ispunjava – to je znak da vas ne drži motivacija, već strah. A strah nikada ne bi trebalo da bude osnova za ostanak.
