Kako poboljšati zadovoljstvo poslom?
Ključne vrednosti
9.4.2013.
Istraživači koji se bave proučavanjem organizacionog ponašanja tvrde da su u uspešnijim firmama zaposleni veoma motivisani i posvećeni organizaciji, a posao im pruža visok nivo zadovoljstva. Takođe, tvrde da ono što posebno utiče na zadovoljstvo poslom jesu mogućnost građenja karijere, odnosno napredovanja u poslu, timski rad i izazovan posao.
Uobičajeno se smatra da povećanje zadovoljstva poslom vodi ka poboljšanju postignuća. Međutim, postoje i neki protivargumenti ovoj tezi. Prvo, moguće je zamisliti da je neko veoma zadovoljan poslom, ali nije inspirisan da radi napornije ili bolje. Dalje, postoje tvrdnje da nije zadovoljstvo poslom ono što produkuje visoko postignuće, već potpuno obrnuto, visoko postignuće uslovljava i utiče na zadovoljstvo poslom. Na primer: zaposleni su motivisani da postignu određene poslovne ciljeve i biće zadovoljni ako postignu te ciljeve, makar to značilo da moraju da ulože više napora i poprave svoje postignuće. Isti zaposleni će biti još zadovoljniji, ako su nakon ovakvog napora i poboljšanja nagrađeni kroz npr. bonus ili unutrašnje osećanje postignuća i uspeha. Ovakav redosled stvari sugeriše da poboljšanja mogu biti postignuta kroz dva uslova. Prvi je davanje ljudima prilike, odnosno mogućnosti, da deluju i rade.
Drugi uslov je da se svaki uspeh i napredak u radu zaposlenih nagradi, koristeći finansijska ili nefinansijska sredstva. Veoma često je dovoljna lepa reč, pohvala ili samo izražavanje zahvalnosti za učinjeno.
Važan korak ka poboljšanju sopstvenog zadovoljstva poslom jeste preispitivanje brojnih faktora koji utiču na zadovoljstvo poslom, među kojima su: poznavanje sebe, izazovnost posla, različitost posla, poznavanje sopstvenih mogućnosti, balansiran način života i osećaj da posao ima neku svrhu.
Poznavanje sebe
Prvi korak u postizanju zadovoljstva poslom jeste poznavanje sebe. Nemoguće je biti srećan i uspešan ukoliko nismo svesni svojih prednosti i mana. Teško je biti zadovoljan radeći nešto za šta nemamo potrebne kvalitete. U takvim situacijama ljudi umeju da okrivljuju sebe za nekompetentnost i značajno umanjuju svoje samopoštovanje. Umesto toga, bolje je pronaći poslove koji zahtevaju ono u čemu smo dobri i pronaći svoju poziciju u tome. Pored kompetencija, izuzetno je značajno poznavati sopstvene crte ličnosti i stil rada koji nam najviše odgovara. Neophodno je ispitati šta su ključne vrednosti osobe i šta je ono što je u poslu motiviše, kao i šta je to što ne ceni dovoljno i što je ne može motivisati. Ekstrovertna osoba će teško uživati u poslu koji zahteva povremenu izolaciju, dok će introvertnoj biti teško da radi posao koji zahteva dosta socijalne interakcije. Ovakvi zahtevi na poslu introvertnoj osobi mogu biti faktor koji dovodi do osećaja emotivne iscrpljenosti i lične neostvarenosti. Osoba se u ovakvoj situaciji povlači u sebe i često postaje neprijateljski nastrojena ka okruženju i kritična. Trudi se da odradi samo minimum koji se od nje zahteva, kako bi posao bio obavljen. Posledica svega je osećaj krivice, koji samo pogoršava stanje i osoba vremenom otkriva da se nalazi u začaranom krugu nezadovoljstva sobom zbog posla koji joj ne odgovara i sve većeg nezadovoljstva poslom koji je takvom čini.
Kako bi se ovakve situacije sprečile, nužno je obaviti analizu šta se od posla očekuje, kao i da li osoba ima karakteristike koje određeni posao zahteva. Ovakva analiza, iako se nekima podrazumeva u izboru posla, kod mnogih izostaje, te ne postavljaju sebi adekvatne ciljeve i očekivanja.
Izazovnost posla
Posao mora biti dovoljno izazovan kako bi osoba bila zadovoljna. Previše lak zadatak može dovesti do osećaja monotonije i dosade na poslu, dok preteški zadaci vode riziku od javljanja osećanja nedovoljne kompetentnosti i neadekvatnosti. Stoga, zadaci koje posao podrazumeva ne smeju biti isuviše teški da ih osoba ne može rešiti, ali ipak dovoljno teški da bi predstavljali izazov za rad.
Raznovrsnost posla
Pored izazovnosti zadataka, monotoniju posla umanjuje i raznovrsnost obaveza. Čak i male izmene u radu mogu učiniti mnogo, kako bi se izbegla monotonija.
Poznavanje sopstvenih mogućnosti
Veoma je značajno imati uvek u vidu da je posao koji radimo jedna od opcija, i to ona koju smo sami izabrali. Poznavanjem sopstvenih opcija za rad izbegavamo stav prema poslu kao prema prinudi i prihvatamo ga kao sopstvenu odluku. Ovim osoba stiče osećaj kontrole nad svojim životom, koji je neophodan za postizanje zadovoljstva.
Balansiran način života
Kao što je neophodno posvetiti se poslu kako bismo ga dobro uradili, takođe je potrebno i odmoriti se od istog i naći vremena za aktivnosti koje nisu direktno povezane sa onim čime se na poslu bavimo. Sport, umetnost ili bilo koji hobi može, iako nije direktno povezan sa poslom, značajno unaprediti zadovoljstvo, jer nam daju energiju i olakšavaju zauzimanje pozitivnog i optimističnog stava prema životu.
Pronalaženje smisla u radu
Bitno je pronaći smisao u onome čime se bavimo, tako što ćemo svoj posao, na neki način, povezati sa krucijalnim vrednostima u koje verujemo. Na taj način, čak i u onim momentima kada prethodni uslovi o izazovnosti i raznovrsnosti posla nisu zadovoljeni, možemo nastaviti sa radom pokrenuti osećajem smisla i verom u neke dugoročne ciljeve. Bez osmišljavanja onoga što radimo dugoročni ciljevi lako nestaju iz vida. Motivacija, a samim tim i zadovoljstvo poslom, bivaju značajno umanjeni.
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje
