Kako prepoznati toksično radno okruženje i izaći iz njega
U poslednje vreme, sve češće čujemo izraz “toksično radno okruženje” kada govorimo o poslovnom svetu, naročito o korporacijama, gde je i hijerarhija stroga, profiti veliki, a gotovo sve vrste radnih pozicija nose sa sobom veliku odgovornost.
Na prvi pogled, toksično radno okruženje ne mora da izgleda dramatično, posebno što raste broj zaposlenih koji tvrde da rade upravo u takvoj atmosferi, pa se sasvim prirodno postavlja pitanje - gde su granice lične tolerancije i da li je reč o subjektivnom doživljaju ili je neko okruženje, zaista, destruktivno i demotivišuće.
Naime, to može biti kancelarija u kojoj svi uredno dolaze na posao, rokovi se ispunjavaju, a kolege se na hodniku pozdravljaju s osmehom, dok ispod površine često tinja osećanje straha, pritiska i iscrpljenosti. Zaposleni su preopterećeni zadacima, prekovremeni rad se maltene podrazumeva i ne plaća se dodatno, a ogovaranje i takmičenje među kolegama potkopavaju poverenje.
Ono što na početku izgleda kao "dinamično okruženje" - izraz koji se često pominje u oglasima za posao - vremenom može prerasti u prostor u kojem se ljudi osećaju nesigurno, umorno i manje vredno. Kada takozvani burnout (sindrom izgaranja) uzme maha, te krene da obuzima sve do jednog pojedinca u kolektivu, onda možemo da govorimo o zaista toksičnom radnom okruženju. Zahteva poslodavaca je sve više, ruše se granice između radnog i privatnog vremena, dolazi do pasivne agresije u komunikaciji, a problemi se rešavaju posredno ili se zanemaruju.
Psiholozi, zapravo, tu pojavu objašnjavaju kao prvi znak da radno mesto postaje loše po zaposlene, kako lično, tako i profesionalno.
Drugim rečima, kada posao prestane da bude mesto profesionalnog razvoja, a postane stalni izvor stresa, lako dolazi do sagorevanja. To je, možda, najlakši način da prepoznate u kakvom ambijentu radite. Anksioznost, nesanica, napetost u timu i na sastancima, strah za egzistenciju, stalno kritikovanje i sabotiranje, izostanak pohvala ili unapređenja - samo su neki od signala.
Jedno istraživanje američkog Instituta za zdravlje i rad pokazalo je da se više od 80 odsto ljudi u takvim uslovima oseća hronično iscrpljeno, dok polovina njih redovno razmišlja o odlasku, odnosno davanju otkaza. Naravno, kompanija bi trebalo da prevenira ovakve situacije i da vodi računa o blagostanju zaposlenih, ali treba da uzme u obzir da i ona sama gubi odlaskom radnika - produktivnost opada, a krajnja posledica su slabiji poslovni učinci i rezultati, te lošiji profit i ugrožena reputacija.
Ipak, ovde je glavno pitanje kako zaposleni koji se nađe u takvom, toksičnom okruženju, može pomoći sebi.
Stručnjaci savetuju da se, najpre, napravi realna procena: da li je problem u konkretnom timu, komunikaciji sa šefom ili u samoj kulturi kompanije. Nekada razgovor sa nadređenima može dovesti do pomaka, ali se češće ispostavi da je problem dublje ukorenjen. U tom slučaju je najvažnije naučiti postaviti granice. Kada prekovremeni rad postane norma, zaposlenom je dozvoljeno da kaže „ne“.
Primeri iz prakse najbolje oslikavaju ovaj fenomen. Recimo, u IT industriji “deadline kultura“ i višemesečni rad pod pritiskom doveli su do toga da se burnout među stručnjacima gotovo podrazumeva. U kol centrima se, takođe, vrši stalni pritisak na donošenje rezultata, “meri” se svaka pauza ili odlazak u toalet, i preti se otkazom zbog eventualnih grešaka ili kašnjenja. Kreativne industrije, pak, često pate od suptilnijeg problema - rivalstvo i ogovaranje unutar timova ugrožavaju poverenje, a samim tim i kreativnost. Ovde se treba osvrnuti i na rad u marketingu, oblasti koja slovi za kreativnu i dinamičnu, čak i dobro plaćenu, ali je takmičenje među kolegama često jako izraženo, dok šefovi očekuju stalni rast profita i ispunjavanje targeta. Na drugoj strani je pritisak koji dolazi od klijenata, tako da je to začaran krug.
Ostati ili otići?
Podrška van posla je u ovim situacijama dragocena, što znači da treba da razgovarate sa porodicom, prijateljima ili stručnjakom za upravljanje karijerom/terapeutom, kako biste donekle kanalisali stres i potražili izlaz. Ipak, sam problem se najpre rešava unutar “kuće”, u ovom slučaju - firme. Tu na scenu stupa HR služba i njena sposobnost da podstakne zaposlene na stvaranje nove, zdravije atmosfere.
Naravno, postavlja se i pitanje da li vredi ulagati energiju u pokušaje da se nešto promeni, jer nekada - i pored ličnog truda - stvari ostaju iste. Tada preostaje ona najteža, ali i najzdravija odluka - potražiti novo radno mesto.
Studija objavljena u Harvard Business Review fokusira se na razloge zbog kojih je teško napustiti posao, čak i kada je loš, a među razlozima su: lojalnost prema “porodici s posla”, strah od nepoznatog, finansijska nesigurnost i emocionalna ulaganja u posao. Ipak, jasno je da zdravlje mora biti na prvom mestu, a ovakve promene, koliko god bile zastrašujuće, često donose nov početak, priliku i preporod.
Dodatni saveti psihologa za “preživljavanje” u toksičnom okruženju
Postoje neke tehnike koje vam mogu delovati banalno, ali ipak daju rezultate. Ponekad ne možete da promenite okolnosti, ali možete ono što je do vas. Stoga, predlažemo sledeće:
- Vodite dnevnik stresa. Zapisujte situacije koje vas opterećuju na poslu i kako ste se osećali u tim trenucima. To će pomoći da uočite obrasce (nečijeg ponašanja) i lakše odlučite da li je moguće nešto promeniti.
- Odvojite posao od privatnog života. Naravno, ovo je lakše reći, nego učiniti, ali počnite da svesno uvodite rituale „isključivanja s posla“ nakon isteka radnog vremena. U tome će vam pomoći šetnja, kratka meditacija, trening, više druženja, predah od mobilnog telefona, imejlova i tehnologije.
- Male, svakodnevne radosti. Nađite male izvore zadovoljstva na poslu, kao što su slušanje muzike dok radite, radni sto “ukrašen” vašim detaljima (cveće, fotografije, figure, citati), odlazak na ručak/kafu sa kolegama od poverenja.
- Postavite lične ciljeve van posla. Kada imate hobi, pohađate neki kurs ili se bavite sportom koji vas ispunjava, onda posao gubi monopol nad vašim identitetom i samopouzdanjem. To smanjuje osećaj bespomoćnosti - fokus tada nije na poslu, šefu, kolegama s kojima se ne slažete, već na vašem životu van posla i onome u čemu uživate.
- Naučite da razlikujte kritiku od manipulacije. Psiholozi kažu da je važno prepoznati kada je povratna informacija konstruktivna, a kada je cilj da se uruši vaše samopouzdanje. Zbog konstruktivne kritike možete da rastete u svakom pogledu, ali manipulaciju treba ignorisati.
- Zdravlje kao prioritet. San, ishrana i redovna fizička aktivnost deluju kao „štit“ protiv stresa, i to je univerzalno pravilo koje ne gubi na značaju bilo gde i bilo s kim da radite. S druge strane, hronični umor vas čini podložnijim pritisku i negativnim emocijama, te osećaju da je radno okruženje još gore nego što zapravo jeste. Konkretno, odmor je neophodan svakom zaposlenom. Ako primetite da se u firmi uvek nešto “ispreči” što vam blokira uzimanje odmora - znajte da je to jedan od klasičnih primera toksičnog radnog okruženja.
