Kako pronaći malo slobodnog vremena
Hronični nedostatak slobodnog vremena
21.8.2013.
Hronični nedostatak slobodnog vremena jedna je od najčešćih tegoba modernog čoveka. Brojne dužnosti, brz ritam života, stalna izloženost novim informacijama, ne ostavljaju nam dovoljno prostora da nađemo mir i posvetimo se onim malim stvarima koje su nam posebno važne i koje nam daju snage za svakodnevnu borbu sa obavezama. Nedostatak vremena neminovno dovodi do nezadovoljstva, budući da imamo utisak kako nam, nakon što odradimo neodložne stvari, poput radnog vremena i porodičnih obaveza, ne ostaje nimalo vremena za nas same. Retki su ljudi koji uprkos svemu uvek pronađu bar pet minuta za sebe. Tajna je u dobroj organizaciji života i pravilnom određivanju prioriteta u ispunjavanju obaveza.
Naučite da kažete "ne"
Jedna od najčešćih grešaka kojoj je većina ljudi sklona jeste preuzimanje odgovornosti na sebe i kada to nije neophodno. Bez obzira da li to činimo da bismo se dokazali na poslu ili olakšali članovima porodice njihova zaduženja, preuzimanje odgovornosti drugih ljudi je dugoročno posmatrano veoma loš potez.
Budite svesni svojih obaveza
Sve što radite mora biti deo nekog šireg i razumnog plana. Ukoliko sami sebe ulovite kako jednostavno obavljate stvari jednu za drugom, a da pri tome uopšte ne znate šta ste do sada uradili, a šta vam je ostalo, vrlo je verovatno da ćete potrošiti mnogo energije i vremena. Ako ništa ne pomaže, stavite sve svoje poslovne, porodične i druge obaveze na papir i rešavajte ih jednu po jednu. Tek tada možete početi da razmišljate o slobodnom vremenu.
Efikasnost pre svega
Imajte na umu da se najviše vremena izgubi u malim i nevažnim stvarima. Nastojte da efikasno i usredsređeno rešavate privatna i poslovna zaduženja koja donosi dan. Nemojte odlagati početak nekog posla, već mu se potpuno posvetite, jer ćete ga na taj način znatno brže i obaviti. Svaki rešen problem i odrađena obaveza su male pobede, koje će vas motivisati da na isti način rešite i ostala zaduženja.
Razlikujte važno od nevažnog
Biće situacija kada jednostavno nećete moći da ispunite sve obaveze koje vam predstoje u određenom danu. U takvim slučajevima važno je da imate sistem grupisanja obaveza na važne, čije se obavljanje ne može odlagati, i one manje bitne. Kada završite sa svim neodložnim obavezama, procenite da li možete ispuniti i one nižeg prioriteta, a da vam pri tome ostane i nešto slobodnog vremena.
Nemojte sve raditi sami
Nemojte se ustručavati da zatražite pomoć, ako uvidite da će vas obaveze potpuno zatrpati. Neracionalno je nastojati da sebi i okruženju dokažete da sve možete sami završiti. Zamolite svoje kolege, prijatelje i članove porodice da vam pomognu, makar kada su u pitanju lakše ili manje važne obaveze.
Ne ostavljajte stvari napola dovršenim
"Ono što možeš danas ne ostavljaj za sutra", izreka je koja važi za sva vremena i sve situacije. Odlaganje obaveza uvek znači više posla, a i sama svest o tome da moramo nešto da uradimo dovoljna je da stvori nelagodnost i dodatno opterećenje. Pored toga, neke stvari najbolje je odraditi odjednom, a ne malo po malo. Zaokružite priču i zatvorite vrata, da biste mogli slobodno da se posvetite sebi.
Da li se iskrenost isplati?
Iako kažu da je iskrenost uvek najbolji put, nova istraživanja pokazuju da na poslu ne bi trebalo da pokazujemo svoje pravo lice.
Naučnici su sproveli malo istraživanje među 533 volontera i merili koliko su se ispitanici otvorili prema ljudima sa kojima rade na poslu. Rezultati su pokazali da većina ispitanika najiskrenije pristupa partneru, zatim prijateljima i roditeljima. U tim situacijama osoba koja se tako ponaša ima dobar i kvalitetan odnos sa ljudima i mnogostruke koristi, ali nije isti slučaj sa kolegama na poslu.
Doktor Oliver Robinson, sa Univerziteta Grinvič u Londonu, smatra da se većina saveta o samopomoći bazira na teoriji da čovek treba da bude onakav kakav zaista jeste i pokaže pravo lice, ali to ne daje dobre rezultate na poslu.
"U poslovnom okruženju pametnije je biti samo uljudan i smešiti se ili kolegu potapšati po ramenu, nego zaista svima govoriti u lice šta mislite, jer bi karijera mogla da vam stoji u mestu", zaključio je Robinson.
Rad od kuće izaziva više stresa
Rad kod kuće iscrpljuje više od rada na radnom mestu, otkrila je studija jednog njujorškog instituta. Naučnici su ovom studijom hteli da prouče nivo stresa u porodičnom i privatnom životu. Pokazalo se da se četiri od pet radnika oseća loše, jer ne mogu da usklade porodicu i posao, a oni koji rade od kuće osećaju se još gore.
Njihov najveći problem su kućni poslovi koje ne stižu da obave, iako su kod kuće, a prevelika količina vremena koje provode u svom domu izaziva i porodične probleme.
Iako je tehnologija omogućila rad od kuće, stres je zapravo veći kod ljudi koji ne idu na posao, nego kod onih koji odlaze, potvrđuje istraživanje.
Što se porodični sukobi više prepliću sa poslom, to su radnici više pod stresom. Oni koji se češće i više svađaju osećaju se iscrpljenije ako rade kod kuće, tvrdi direktor istraživanja Tim Golden.
Iako je primarni zadatak rada od kuće da se smanji odvojenost radnika od porodice, ponekad im izlazak iz kuće omogućava da napune baterije, tvrde naučnici.
Izvor: NSZ
