Kako se najbolje nositi sa noćnim smenama?
Zanimanja poput lekara u hitnoj službi, ili medicinskih sestara, vozača, vatrogasaca, policajaca i slično, koji ne rade isključivo tokom dana, izuzetno su zahtevna i zbog noćnih smena. Noćne smene su štetne po zdravlje i izuzetno iscrpljujuće. Studije Univerziteta Prinston su odavno pokazale da je, uprkosdokazima o štetnom delovanju noćnog rada na zdravlje, između sedam i 15 odsto radne snage u razvijenim zemljama uključeno je u neku vrstu ovakvog angažmana.
Poremećaji koji nastaju usled rada u noćnoj smeni izazivaju probleme na molekularnom nivou i povećavaju rizik od pojave dijabetesa, infarkta ili kancera. Noćne smene utiču na zdravlje i na druge, manje opasne načine, jer je ljudsko telo jednostavno napravljeno tako da noću želi san. Zato je na svakom ko je prinuđen da radi u tom ritmu, da nađe način kako da umanji rizike i zaštiti sebe od iscrpljivanja i potencijalnog većeg štetnog dejstva.
Koliko nam sna treba?
Opšte je mišljenje da odrasloj osobi treba od šest do osam sati sna da bi ustala odmorna i u najboljoj formi za predstojeće dnevne zadatke. Ukoliko to nemate, morate naći način da nadoknadite. Noćni rad remeti taj ritam, i zato je vrlo važno da se nađe mehanizam kako ne bi došlo do neželjenih posledica. Najbolje je da oni koji rade noću, nadoknade san koliko mogu tokom dana. Idealno je tih šest do osam sati. Mada, jasno je da je dnevni san nije istog kvaliteta kao kad se spava noću, kad telo najviše želi da se odmori.
Ako ste radili nekoliko noćnih smena uzastopno, onda je za vas pravi izazov da to nadoknadite tokom dana. Ali, pokušajte. Pomogla bi i kraća dremka, kako bi se mozak pripremio za nova opterećenja. Nekad će i 45 minuta dremanja napraviti razliku i “osvežiće” mozak .
Manipulišite svetlom
Izloženost svetlu nije dobra, ukoliko planirate da malo odspavate, jer je to signal za ustajanje. Fizička reakcija organizma, koji će osloboditi melatonin u određeno vreme ili će ga potisnuti a osloboditi kortizol. Kortizol je poželjan, a oslobađa se sa dnevnim svetlom, pa se stiče utisak da smo tada zaista razbuđeni. Veštačno svetlo, u tom smislu, utiče na organizam kao i dnevno. Zato se preporučuje da ugasite svetlo kad planirate da se odmorite.
Isto važi i obrnuto. Ukoliko radite noćnu smenu i teško vam je da savladate san, pobrinite se da osvetljenje bude jako i organizam će prirodno reagovati. Postoje preporuke koje se svode na to da u povratku kući iz noćne smene nosite naočare za sunce, kako biste se zaštitili od prejakog svetla i pripremili za odmor kod kuće. Tu, naravno, ne gledajte TV pred spavanje, navucite zavese i zamračite prostor.
Pažljivo koristite kafu
Kafa je naš najveći saveznik kada želimo da ostanemo budni, i izvesno je da oni koji rade treću smenu, najčešće posežu za ovim napitkom. Ali, potrebno je da budemo oprezni. Kafa je ipak stimulans, pa se savetuje oprez, jer, iako pomaže da se ostane u budnom stanju, konzumiranje prevelikih količina može da deluje na centralni nervni sistem i da ubrza otkucaje srca. Kofein može da aktivira adrenalin, koji kod čoveka sprečava umor, ali može i da izazove nervozu, gorušicu, anksioznost.
Popijte svoju kafu u noćnoj smeni, samo nemojte konzumirati preterano velike doze, kako biste izbegli neželjene pojave koje smo vam opisali.
Takođe, povedite računa i o tome da ne konzumirate hranu koju je teško svariti. Jedite češće, posebno ako ste u noćnoj smeni, a manje obroke. Biraje samo lake obroke, kako u to vreme ne biste opteretili organizam.
