Kako sebi obezbediti privatnu penziju? U Srbiji je uplaćuje oko 205.000 ljudi!
Srbija još nije postala zemlja sa razvijenom kulturom štednje za stare dane u dobrovoljnim penzijskim fondovima i većina stanovnika ipak računa na državnu penziju kao izvor prihoda u takozvanom trećem dobu. Ipak, podsetićemo vas kroz ovaj tekst, šta sve možete da očekujete ukoliko uplaćujete i privatnu penziju u nekom od dobrovoljnih penzionih fondova, kao i kolika su mesečna izdavanja dovoljna da podmire osnovne potrebe budućih penzionera.
Posmatrajući podatke Narodne banke Srbije, koja prati situaciju kada je reč o dobrovoljnim penzijskim fondovima, u Srbiji danas ima skoro 205.000 građana koji na ovaj način sebi obezbeđuju dodatak na penziju. To je porast za 3.382 korisnika u odnosu na isti period 2019. godine. To znači da svaki deseti zaposleni građanin štedi u nekom od privatnih fondova, bilo da mu to uplaćuje poslodavac, ili da sam izdvaja.
Ako bismo posmatrali broj sklopljenih ugovora, njih ima i više, što znači da jedna osoba ima više ugovora. Tako imamo 279.495 ugovora na oko 205.000 korisnika. Većinu čine muškarci, koji čine 58 odsto ukupnog broja korisnika.
Šta se dobija za 2.000 dinara mesečno?
Najčešće korišćen primer za ulaganja u dobrovoljne penzijske fondove jeste iznos od 2.000 dinara, jer se podrazumeva da je to otprilike iznos koji većina građana može mesečno da izdvoji a da ne uruši kvalitet života. Za taj novac, zavisno od fonda i njihovih prinosa, ukoliko se uplaćuje 25 godina, može da se računa na penziju od oko 7.500 do oko 18.000 dinara.
Kao primer, uzima se da fond ima godišnji prinos od pet do devet odsto, kao i da će korisnik primati penziju u narednih 20 godina.
Ono o čemu je potrebno voditi računa jeste starosna granica od 70 godina, kada korisnici moraju da počnu da povlače novac iz fonda. Minimalna granica kada mogu da počnu da povlače novac je 58 godina života.
Što je veći iznos doprinosa i što je duži period akumulacije sredstava, i kad se tome dodaju prinosi koje fondovi ostvaruju, povećava se i iznos prosečnih sredstava na računima građana koji uplaćuju. Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova koji su do sada najmanje jednom uplatili doprinos iznosio je 257.000 dinara.
Ko uplaćuje u penzijske fondove?
Ako bismo pravili profil prosečnog građanina koji uplaćuje u dobrovoljni penzijski fond, to bi bila muška osoba od 47 godina. Prema podacima NBS, najviše je korisnika starosti od 40 do 60 godina, oko 62 odsto, dok je svaki treći korisnik fonda stariji od 53 godine. Starijih od 58 godina ima 17,2 odsto, podaci su NBS.
U četvrtom tromesečju 2020. godine, prema istim podacima, 39,9 odsto uplata su obavili sami građani, dok je 33,6 odsto uplata poslodavaca koji kao obveznici uplate svojim zaposlenima doprinose u penzijski fond. Nešto više od 26 odsto se odnosi na uplate preko penzijskih planova. Ukupan iznos uplata sredstava u dobrovoljne penzijske fondove, prema NBS, u četvrtom tromesečju 2020. godine iznosio je 879,7 miliona dinara. U 2020. godini iznosio je 3,5 milijardi dinara, a u 2019. godini 3,9 milijardi dinara. U tom smislu, NBS konstatuje da su uplate zadržale kontinuitet i pored izmenjenih okolnosti nastalih širenjem virusa korona.
Koliko su teški privatni penzijski fondovi u Srbiji?
Prema podacima NBS, neto imovina fondova na kraju četvrtog tromesečja 2020. godine iznosila je 47 milijardi dinara. To znači da je neto imovina bila za 2,5 odsto viša nego u prethodnom kvartalu, odnosno to je za 3,9% više nego na kraju 2019. godine.
Na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate sredstava u fondove, isplate sredstava iz fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja.
Tako su u poslednjem kvartalu 2020. godine, ukupne uplate iznosile skoro milijardu dinara, a precizno, 879,7 miliona dinara. Oni koji su uplaćivali novac, povukli su 483,7 miliona dinara, dok je dobit od ulaganja iznosila 780,6 miliona dinara.
Samo dva fonda u Srbiji spadaju u red srednjih ili velikih i drže zajedno 93 odsto tržišta, dok najveći fond drži oko 39 odsto tržišta u Srbiji.
Konzervativni investitori
Dobrovoljni penzijski fondovi spadaju u takozvane konzervativne investitore, što prinos čini sigurnim. Tako su, na kraju četvrtog tromesečja prošle godine, najveći udeo u ulaganju imale državne obveznice, koje su činile 73,1 odsto ukupne imovine fondova. Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su desetinu imovine, akcije oko 12 odsto, a trezorski zapisi 0,4 odsto. Korporativne obveznice činile su 3,2 odsto ukupne imovine fondova.
Prosečna ročnost sredstava uloženih u državne dužničke instrumente iznosi 4,29 godina, podatak je NBS. U domaćoj valuti, na kraju četvrtog tromesečja 2020. godine nalazilo se 85,5 odsto ukupne imovine, a u evrima 14,5 odsto ukupne imovine.
