Kasno uključivanje na tržište rada
Svetska banka o zapošljavanju u Evropi i Centralnoj Aziji
12.2.2014.
Iako se trendovi zapošljavanja u Srbiji ne razlikuju mnogo od ostalih zemalja regiona, izdvaja nas rano penzionisanje i isključivanje starijih sa tržišta rada. Generalno, verovatnoća pronalaženja formalnog zaposlenja smanjuje se sa godinama, dok su veći izgledi da će se pronaći posao na crno. Prema izveštaju Svetske banke o zapošljavanju u Evropi i Centralnoj Aziji, među nezaposlenima u našoj zemlji najviše je starijih od 40 godina, kao i onih mlađih od 24, iako je reč o generacijama koje su obrazovanije i imaju više veština od roditelja.
''Stopa zaposlenosti u Srbiji dostiže vrhunac između 35. i 39. godine starosti i naglo pada u starijoj dobi, dok je u drugim zemljama taj vrhunac između 45. i 49. godine i ostaje na visokom nivou i u starijoj dobi'', rekao je Johanes Ketl, viši ekonomista Svetske banke, na predstavljanju izveštaja "Povratak na posao: Rast uz radna mesta u Evropi i Centralnoj Aziji". On je dodao da je, recimo, stopa zaposlenosti za žene od 55 do 59 godina u Srbiji 30 odsto, dok je u Nemačkoj 70 odsto.
''Takođe, nezaposlenost mladih je visoka i iznosi oko 50 odsto, ali se nalazi na očekivanom nivou, s obzirom na opšti nivo nezaposlenosti. Izazov predstavlja smanjenje nezaposlenosti kod mladih ne samo kroz njihovo zapošljavanje, već prvenstveno kroz sticanje adekvatnog obrazovanja'', naveo je Ketl.
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Toni Verheijen, istakao je da u zemljama Zapadnog Balkana, pa tako i u Srbiji, i pored visokog privrednog rasta, do 2008. godine otvaranje radnih mesta nije bilo na zadovoljavajućem nivou.
''Sa jenjavanjem krize ponovo se javlja rast ekonomija, ali to i dalje ne znači otvaranje radnih mesta. Srbija prati druge zemlje Zapadnog Balkana po visokim stopama nezaposlenosti, ali ima i neke sopstvene karakteristike. Srbija malo odudara od trendova po nezaposlenosti starijih osoba, jer u većem delu Evrope politike pokušavaju da vrate starije generacije na posao, dok je u Srbiji suprotan trend - rano penzionisanje, isključivanje starijih sa tržišta rada, što nije dobar pravac'', rekao je Verheijen.
Kako su naveli eksperti Svetske banke, Srbiji je potrebna sveobuhvatna strategija zapošljavanja - da se ne fokusira na privredni rast, već na stvaranje novih radnih mesta. Imajući sve to u vidu, Srbija bi morala da nastavi reforme kojima se podstiče otvaranje novih radnih mesta, pre svega u privatnom sektoru, kako bi se obezbedile mogućnosti zapošljavanja za ljude starije od 40 godina, kao i da pruži adekvatne veštine i obrazovanje mladim generacijama. Kratkoročni prioritet te reforme trebalo bi da bude jačanje mogućnosti formalnih mini-zaposlenja za stariju generaciju, što znači reformisanje minimalnih socijalnih doprinosa i ohrabrivanje "part tajm" poslova i fleksibilnih oblika zapošljavanja.
Izveštaj Svetske banke je pokazao da u Evropi i Centralnoj Aziji porezi prosečno čine 37 odsto troškova rada, dok su u Srbiji u 2011. porezi činili 39 odsto i taj procenat je izraženiji kod zaposlenih sa niskim primanjima. Među bitnijim problemima istaknuti su i nedostatak kvalifikovane radne snage, slaba pokretljivost radnika, kao i visoka stopa rada na crno.
Prema mišljenju ekonomiste Milojka Arsića, rešenja koja bi mogla da utiču na smanjenje ovakvih trendova u sferi rada su reforma radnog zakonodavstva, ali i obrazovnog sistema, kako bi se odgovorilo potrebama tržišta rada. Arsić kao najvažnije vidi unapređenje ambijenta za investiranje, jer od toga direktno zavisi ukupna tražnja za radnim mestima.
''Povećanje fleksibilnosti zakonodavstva olakšalo bi zapošljavanje i otpuštanje. Sadašnji zakon o radu je stvorio situaciju da se jedni grčevito bore da zaštite postojeća radna mesta, dok oni koji nemaju posao imaju vrlo male šanse da ga nađu. Ova zaštita, takođe, ne obuhvata radnike u malim i srednjim preduzećima. Kada su u pitanju zaposleni u javnom sektoru, zaštićeni su njihovi kratkoročni interesi, jer kada bi oni ostali bez posla, teško bi ga našli'', rekao je ekonomista Milojko Arsić u izjavi za ''Danas'' i dodao da je potrebno promeniti i poreske propise, kako se ne bi previše opteretili oni koji rade manje od standardnog radnog vremena, jer ljudi koji rade nekoliko sati plaćaju velike doprinose na minimalne zarade.
''Promenom strukture obrazovanja nezaposlenost bi se u skromnoj meri smanjila, jer bi se samo deo onih koji traže posao zaposlio. Osnovni problem je što je ukupna tražnja za radnom snagom mala. Čak i kada bi struktura bila odgovarajuća, i dalje bi veliki broj ljudi bio bez posla. Na smanjenje nezaposlenosti najviše bi uticale mere koje podstiču investicije i otvaranje novih radnih mesta, a potom bi trebalo reformisati radno zakonodavstvo i obrazovni sistem'', kaže Arsić.
Državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Zoran Martinović, naglasio je u izjavi za ''Tanjug'' da su problemi na tržištu rada u Srbiji nedostatak kvalifikovane radne snage, odnosno neusklađenost ponude i tražnje, kao i slaba pokretljivost radne snage.
''Zbog toga je potrebno dodatno osnaživati kapacitete lokalnih samouprava u Srbiji za osposobljavanje nezaposlenih, za šta moraju da postoje finansijski podsticaji sa centralnog nivoa'', rekao je Martinović i naveo da su prioriteti Nacionalnog plana zapošljavanja u 2014. poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija, podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih grupa, razvoj socijalnog preduzetništva i podrška lokalnoj politici zapošljavanja.
Izvor: NSZ
