Koja prava radnik, zapravo, ima ako je na „PP“ ugovoru
Privremeni i povremeni poslovi (PP) su poslednjih godina postali sve učestaliji oblik zapošljavanja na tržištu rada u Srbiji, ali treba istaći da – pre svega – idu naruku poslodavcima. Dok radnicima pružaju određenu dozu fleksibilnosti, istovremeno ih lišavaju nekih osnovnih prava o kojima, nažalost, razmišljaju kasno (pred odlazak u penziju ili kada žene planiraju trudnoću). Sa druge strane, treba razlikovati privremene od povremenih poslova, i to baš u kontekstu ostvarivanja radnih prava.
Naime, privremeni poslovi u Srbiji, prema Zakonu o radu, podrazumevaju angažovanje na određeno vreme, a takav ugovor se koristi u situacijama kada poslodavac ima jasno definisanu potrebu za radnicima u određenom vremenskom periodu, najčešće zbog sezonskog karaktera posla, većeg obima posla ili kada traži zamenu za stalne zaposlene (npr. odlazak na trudničko/porodiljsko odsustvo). Ovaj ugovor mora biti precizno definisan i ne može trajati duže od 24 meseca, osim u izuzetnim slučajevima.
Povremeni poslovi u Srbiji razlikuju se od privremenih, jer se ne zasnivaju na stalnom radnom angažmanu, već se izvode povremeno, prema potrebama poslodavca. Radnici na povremenim poslovima obično nemaju fiksne radne sate, već su angažovani za specifične zadatke ili projekte. Iako zakon omogućava ovakav oblik rada, on je, ipak, manje regulisan nego privremeni posao, što svakako radnicima uliva veću nesigurnost.
Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja iz 2024, od 1. januara do 18. decembra u Srbiji je 69.651 lice bilo prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovora o privremeno-povremenim poslovima, a njih 27.113 je kod istog poslodavca više puta godišnje bilo prijavljeno na osiguranje po osnovu takvog ugovora. Zanimljivo je da je značajan broj PP ugovora sklopljen u javnom sektoru.
Ako se vratimo još koju godinu unazad, podaci Državne revizorske institucije (DRI) govore da je između 2021. i 2023. godine u 23 ministarstva zaključeno osam hiljada ugovora o privremeno-povremenim poslovima.
Ono što je problematika u Srbiji, u odnosu na neke druge evropske i svetske zemlje, jeste zakonska regulativa. Sama forma ugovora ne mora biti sporna, ali je zakon taj koji radnicima sreću kvari, ukoliko obaveze nadilaze prava i zadovoljenje osnovnih potreba.
U našoj zemlji se tzv. PP ugovor posmatra kao rad van radnog odnosa, i dok u velikom broju zemalja gde se ovaj zakon primenjuje – radnik ostvaruje većinu osnovnih radnih prava, u Srbiji nije tako. Osim toga, sve i da ostvari prava, kao u slučaju ugovora o privremenim poslovima, ostaje taj gorak osećaj nesigurnosti i strepnje da li će zadržati radno mesto.
Šta kaže zakon?
- Lice može da obavlja PP poslove, ako kod poslodavca postoji potreba za tim;
- PP poslovi traju određeno, kratko vreme u jednoj „turi“, uglavnom do 120 dana;
- PP poslovi se mogu ponavljati više puta u toku jedne godine;
- Ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova može se zaključiti sa nezaposlenim licem, zaposlenim licem koje radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena, te sa korisnikom starosne penzije.
Osim privremeno-povremenih ugovora, rad van radnog odnosa obuhvata i ugovore o delu, o stručnom usavršavanju i osposobljavanju, te o dopunskom radu. Sve su to vrste ugovora na osnovu kojih radnik ostvaruje samo ona prava koja je dogovorio sa poslodavcem.
Da istaknemo još jednom: kod ugovora o privremenim poslovima, radnici imaju pravo na platu, odmor, bolovanje i zdravstveno osiguranje. Takođe, imaju pravo na otpremninu u slučaju prestanka ugovora pre vremena. Međutim, stvar se komplikuje kod ugovora o povremenim poslovima, gde izostaju zakonska prava kao što su plaćeno i neplaćeno odsustvo, minimalna zagarantovana zarada, zaštita zarade, zatim pravo na godišnji odmor, bolovanje, porodiljsko odsustvo. Angažman tih radnika obično nije regulisan redovnim radnim vremenom, a i obaveze poslodavca prema njima su svedene na minimum.
Prednosti i mane privremenih i povremenih poslova u Srbiji
- Za radnike, prednosti su fleksibilnost, brza zarada i sticanje iskustva;
- Za poslodavce, prednosti su fleksibilnost u organizaciji rada i lako prilagođavanje uslovima na tržištu/potrebama u industriji;
- Za radnike, mane su egzistencijalna nesigurnost, manjak socijalnih prava, eksploatacija i „rad na crno“;
- Za poslodavce, gotovo da nema mana, odnosno izazova koji bi ga skupo koštali.
