Korona pogurala tražnju za medicinskim osobljem, trgovcima, čistačima i građevincima
Korona virus neminovno je uticao na sve segmente života, a „promešao je karte“ i kada je reč o poslovima koji su godinama unazad najtraženiji. Ako se posmatra period od marta, kada je i proglašena pandemija, pa do kraja oktobra, primetno je da je korona podstakla tražnju za medicinskim osobljem, trgovcima, higijeničarima, ali i građevinskim radnicima svih profila, jer virus nije usporio gradnju.
I bez zvaničnih statistika, jasno je da su od proglašenja pandemije i izmenjene slike društva i privrede, neka zanimanja dobila na popularnosti. To znači da popularni na posao čekaju nekoliko meseci, za razliku od osoba koje imaju zanimanja koja uopšte nisu tražena i za koje se dešava da prođu godine pre nego što nađu poslodavca.
Frizeri i ugostitelji gube trku
Prema podacima portala Halo oglasi Posao korona virus najviše je pogodio zanimanja u obasti ugostiteljstva i brige o lepoti. U odnosu na prethodne godine, podaci našeg portala pokazuju da je broj oglasa u kojima se traže, konobari, šankeri, kuvari, frizeri i kozmetičari, od početka korona krize znatno opao.
Sa druge strane, kriza je za neka zanimanja bila i podsticajna. Tako su poslodavci pojačano tražili prodavce i kasire, dostavljače hrane, vozače, građevinske radnike. Takođe, veoma traženi, sudeći po porastu broja oglasa, bili su i radnici na delikatesu, na voću i povrću.
Lekari i sestre najtraženiji
Kada je reč o zvaničnoj statistici, potvrđena je većina pretpostavki vezano za promenu trenda na tržištu rada. Na osnovu analize prijavljenih potreba Nacionalnoj službi za zapošljavanje, zanimanja za kojima su poslodavci iskazivali potrebe iz perioda nešto malo pre nego što je proglašena pandemija, od 1. marta, pa do kraja oktobra, pokazalo se da su svi profili građevinskih stručnjaka, specijaliste doktori medicine i medicinske sestra, kao i higijeničari među najtraženijima.
Na listi traženih, prema podacima NSZ, našle su se i osobe čija su zanimanja čistač prostorija, manipulant u proizvodnji kablova i provodnika, komunalni higijeničar, šivač tekstila, pomoćni elektromonter, ali i paker i prodavac.
Zatim, do posla su lako dolazili i građevinski i mašinski tehničari, ekonomski tehničari, elektrozavarivači, strukovni ekonomisti, komercijalisti, poslovni sekretari. Tu su i diplomirani inženjeri građevinarstva, diplomirani ekonomisti mašinski inženjeri.
Zanimljivo je da su popularniji bili i instruktori vožnje, vaspitači predškolske dece, strukovni vaspitači, ali, još zanimljivije i tehnolozi prerade mesa i ribe.
“Ukoliko uporedimo trenutnu tražnju na tržištu rada, na osnovu prijavljenih potreba koje su nam poslodavci dostavili, radi obezbeđivanja potrebnog kadra, u odnosu na isti period prošle godine, uočili smo da je smanjena tražnja za profilima iz grupe zanimanja i delatnosti ugostiteljstva i turizma i saobraćaja, dok je povećana tražnja za zanimanjima iz delatnosti medicinara i trgovine”, kažu u Nacionalnoj službi za Halo oglase Posao.
Koga korona koči u potrazi za poslom?
Ružniju stranu uticaja virusa na tržište, svakako su osetili kandidati za posao u oblasti ugostiteljstva, turizma i saobraćaja. Međutim, postoje i zanimanja koja svakako teže nalaze poslodavce. Na primer, to su oni koji su završili neku humanističku nauku npr. istoričari umetnosti.
“Кada je u pitanju srednja stručna sprema, utvrđeno je da se na našoj evidenciji nezaposlenih najduže zadržavaju osobe čija su zanimanja u međuvremenu zastarela i za koja više ne postoji potreba na tržištu rada”, kažu u NSZ. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na evidenciji se najduže zadržavaju još i oni obrazovni profili koji imaju mnogo više kandidata nego što su potrebe tržišta rada, odnosno broj slobodnih radnih mesta.
Ako bismo listali sva ta zanimanja, tu svakako spadaju pomoćni daktilograf, daktilograf, upravni tehničar, birotehničar. Teško su zapošljivi i pravni tehničari i pravnici, zatim mašinski tehničari, mehaničari za poljoprivredne i za tekstilne mašine, metalostrugari, rukovaoci poljoprivrednim mašinama.
U trećem kvartalu 2,2 miliona zaposlenih
Prema izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti iz 2009. godine, Nacionalna služba za zapošljavanje registuje isključivo situacije u kojima poslodavac ima potrebu za kadrom, i za tu situaciju se obrati Nacionalnoj službi zbog posredovanja. To znači da NSZ, iako ima evidenciju na nivou čitave zemlje, nema podatke u ukupnoj potražnji na tržištu rada.
U tom smislu, podatke o ukupnom broju zaposlenih vodi Republički zavod za statistiku. Te brojke pokazuju da je u trećem kvartalu 2020. u Srbiji ukupno bilo zaposleno 2.224.842 osobe. U odnosu na isti kvartal 2019. godine, ukupna registrovana zaposlenost je povećana za dva odsto, odnosno za 44.422 lica.
“Posmatrano prema modalitetima zaposlenosti, zaposlenih u radnom odnosu bilo je 2.092.398. U ovom segmentu je zabeležen rast od 2,8 odsto, odnosno 57.857 lica u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Van radnog odnosa je bilo 66.906 lica, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika iznosio 65.538”, navodi RZS.
Teritorijalno, prema statističkom zavodu, rast zaposlenosti je dominantno skoncentrisan u Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine.
U prema statistici RZS, potvrđena je popularnost određenih zanimanja. Tako su, na primer, sektori delatnosti u kojima je došlo do najvećeg povećanja broja zaposlenih bili najpre prerađivačka industrija, gde je zabeležen rast za 14.513 lica, pa građevinarstvo sa rastom od 9.727 lica. Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila zabeležila je rast zaposlenosti za 9.025 lica, sektor informisanja i komunikacija je veći za 6.643 lica, a saobraćaja i skladištenja za 4.419 lica.
