Ličnom pričom dižemo svest o vrednosti bezbedne vožnje
Ne, ovo nije još jedna preduzetnička priča, ali je toliko važna za celo društvo da još kako zaslužuje da se nađe na našim stranama. Ovo je priča o devojci koja se zove Bojana Gladović, a koja je svojim primerom pokazala kako se treba, podignute glave, boriti sa svakom nedaćom koju nam život donese.
Bojana je osoba sa stečenim invaliditetom. Preživela saobraćajnu nezgodu u kojoj je izgubila mogućnost koju možda čak svi koji je imaju shvataju i suviše olako – mogućnost da hoda.
Ova devojka svoja iskustva i svoju priču prenosi onima koji tek treba da postanu vozači, kako bi iz prve ruke saznali sve o rizicima nepažnje i nepoštovanja propisa i kako bi pomogla drugima da ne dođu u situaciju u kojoj je ona. Evo šta, za Halo oglase Posao, kaže o seminarima koje drži u okviru projekta „Još uvek vozim“, zajedno sa drugim osobama u sličnoj situaciji – sa stečenim invaliditetom:
„Projekat „Još uvek vozim“ je program edukacija o bezbednosti u saobraćaju učenika završnih razreda srednjih škola u Republici Srbiji. Predavači su osobe sa invaliditetom (OSI), korisnici invalidskih kolica, koji su invalidnost stekli u saobraćajnim nezgodama. Predavanje ima radioničarski karakter sa vežbom - simulacijom uticaja alkohola, upotrebom naočara koje simuliraju stanje alkoholisanosti. Prisutnima se dele edukativne brošure i silikonske narukvice koje su popularne među mladima. Na kraju predavanja, prisutni popunjavaju upitnik“, objašnjava ona.
HO: Zašto je mladima značajno da čuju vaš glas?
BG: Zato što na osnovu realnih životnih primera i iskustva osoba sa invaliditetom mogu da čuju i vide kakve su posledice kada se ne poštuju ograničenje brzine, kada konzumiraju alkohol i slične stvari koje prouzrokuju saobraćajne nezgode.
Da li okolnosti koje su vam promenile tok života i vaša životna priča šalju snažnu poruku?
BG: Apsolutno da, u početku nije bilo lako izaći pred grupu mladih ljudi i ispričati im bolno iskustvo iz saobraćajne nezgode ali njihove reakcije i pohvale su me ojačale i dale vetar u leđa da to što radim ima rezultat a to je spašavanje mladih života.
HO: Koliko mladi zaista čuju ono što im govorite?
BG: Reakcija mladih je u skoro 100% pozitivna. Povratne informacije, pored reakcija na časovima, dobijamo i kroz ankete koje nam oni ispunjavaju posle predavanja. Kroz te ankete nam postavljaju pitanja, ocenjuju rad predavača, kao i kritike i pohvale. Najveća pohvala jeste, što oni reaguju tako što kažu da naša predavanja treba da čuju svi njihovi vršnjaci.
HO: Koliko ste obuka/predavanja održali do sada i sa koliko učesnika?
BG: Ovaj projekat se realizuje četvrtu godinu i ima odlične rezultate. Predavanje je do sad videlo više od 30.000 mladih u 40 gradova Srbije, 220 srednjih škola i fakulteta i svake nove školske godine mi se vraćamo u obrazovne institucije (srednje škole, fakultete) u Srbiji. Do sada nas je čulo oko 30.000 mladih.
HO: Šta je vaš cilj?
BG: Cilj projekta je povećanje bezbednosti u saobraćaju mladih. Realizacijom projekta ostvaruje se i sekundarni cilj, a to je radno angažovanje OSI. Sama predavanja realizuju OSI sa asistentom kroz prezentaciju od 45 minuta za jednu grupu srednjoškolaca. Naš cilj je da usadimo vrednost bezbedne vožnje u svest mladih, kako sutra ne bi više bilo teško povređenih i poginulih na putevima Srbije. Podizanjem svesti i informisanosti pojedinca o većoj bezbednost na putevima i posledicima nepoštovanja saobraćajnih pravila. Inovativni pristup "peer to peer" prenošenjem iskustva (posledica invalidnost), zasniva se na metodi šoka i ličnog učešća, koji kroz izlaganje pokazuje pozitivni odnos prema invalidnosti i time ruši predrasude prema osobama sa invaliditetom.
HO: Koliko se ljudi angažovalo i bavi se tim aktivnostima?
BG: Naša ekipa za sad ima 6 predavača:
-Slaviša Savić
-Milan Srdić
-Milica Knežević
-Krstina Grbović
-Robert Avdić
-Bojana Gladović
HO: Kakvi su vam planovi za naredni period?
BG: Čekamo novu školsku godinu i krećemo sa novim predavanjima, u septembru već imamo ugovorena predavanja u par opština.
HO: Kakvi su vam dugoročni planovi i koji su preduslovi da ih ostvarite?
BG: Postavili smo cilj da u 2020. godini, naše priče čuje više od 50 odsto adolescenata jedne generacije-što bi približno iznosilo oko 35 000 mladih. Isto tako, da privučemo mlade osobe sa invaliditetom, obučimo ih za predavanje i tako im pružimo priliku da ispričaju svoju priču. Preduslovi jesu da dobijemo podršku od resornih ministarstava kao i lokalnih saveta za bezbednost u saobraćaju.
HO: Koliko se država trudi da pomogne osobama sa invaliditetom i na koji način?
BG: Država se, kroz svoj državni aparat (ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja), trudi da pomogne osobama sa invaliditetom podržavajući projekte finansijski, pružajući novčana sredstva za realizaciju istih, isto tako trude se da reše krucijalne probleme sa kojima se osobe sa invaliditetom svakodnevno suočavaju kao što su diskriminacija, pristupačnost, obrazovanje i zapošljavanje.
