Lizing radne snage konačno ulazi u zakonski okvir?
Iznajmljivanje radnika na lizing, uskoro će, kako se najavljuje, biti zakonski regulisano. Novi zakon će, bar sudeći po sporadičnim najavama, olakšati položaj radnika koji su zaposleni u agenciji, a koja ih „iznajmljuje na lizing“. To u praksi znači da zaposleni ne odlazi svakodnevno na posao kod svog poslodavca, već kod klijenta/kompanije kod kojeg ga poslodavac pošalje.
Ova vrsta angažovanja, takozvani lizing radnika, postoji i u Evropskoj uniji, i uređen je direktivama EU. U Srbiji se, međutim, taj zakon dugo najavljivao i kako sada stvari stoje, mogli bi ga uskoro i dočekati. To je za naše tržište veoma značajno, posebno ako se uzme u obzir da je oko 60.000 radnika angažovano na ovaj način. U ovom trenutku, ono što najviše žulja takav kadar, jesu zarade, koje su i do tri puta manje nego za isti posao – ali u okviru kompanije, kao deo kompanijskog tima. I zato i ne čudi što firme vole da iznajme radnike od agencije za sve poslove gde im to ne pravi problem, jer su im troškovi za lizing manji.
Šta predviđa budući zakon?
Nacrt, formalnog naziva Nacrt zakona o agencijskom zapošljavanju, prošao je javnu raspravu, i očekuje se da u narednom periodu bude i pred poslanicima u skupštini. Ukoliko kod njih stigne izvorno rešenje, očekuje se da će radnici na lizing da budu izjednačeni sa radnicima koji su zaposleni na „tradicionalan način“.
Nacrtom zakona predviđeno je da radnici angažovani preko agencije sa njom imaju ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, ali ne i druge ugovore o radnom angažovanju.Ugovor o radu i za ovu kategoriju, znači pre svega pravo na plaćeni godišnji odmor, bolovanje, i garantovanu zaradu u skladu sa minimalnom cenom rada. Tačnije, neće moći da im se isplaćuje manje od minimalca.
Ono što sindikati posebno pozdravljaju, jeste mogućnost da se i radnici na lizing sindikalno organizuju, a što Nacrt zakona predviđa.
Kako je predviđeno, konkretna firma može da zaposli do 30 odsto radnika na lizing od ukupnog broja zaposlenih u tom preduzeću, ali ako poslodavac za to dobije saglasnost resornog Ministarstva za rad.
Šta se očekuje od rasprave u Parlamentu?
Ono što pre svega sindikati očekuju da će biti problematično tokom rasprave u Parlamentu, jeste to što zakonom nije obuhvaćen rad omladinskih zadruga. To znači da će, samo kroz ovaj kanal, nastaviti da se „distribuira“ jeftinija radna snaga. Dakle, omladinske zadruge će i dalje moći da zapošljavaju veliki broj ljudi uz lošije uslove nego što su klasični ugovori o radu u kompanijama.
Jedna od dilema i polemika može biti i da što je ostalo nejasno da li zarada za istu poziciju mora biti ista, bez obzira na način angažovanja – da li je preko agencije ili je reč o ugovoru o radu.
Plus i minus
Konačno zakonsko rešenje za ovu kategoriju zaposlenih nekome će biti na korist, a nekome na štetu, ugrubo rečeno, Primera radi, zakon koji će regulisati prava radnika na lizing definitivno je na korist tih radnika, koji do sada nisu imali gotovo nikakva prava. Donošenjem zakona, imaće ugovor o radu, godišnji odmor, bolovanje... Očekuje se da propis zaustavi i svaku mogućnost stavljanja ovog kadra u drugi plan, u smislu da se očekuje da po zaradama ne zaostaju od svojih kolega koji su zaposleni u kompaniji, a nisu joj samo iznajmljeni preko agencije.
Sa druge strane, šteta je očigledna za agencije koje bi mogle i da gube klijente, jer bi poslodavci mogli da zapošljavaju i direktno – ukoliko im je cena ista. Međutim, to ne mora da znači, jer usluge agencije može da otkaže bilo kada, dok je ipak otkaz malo komplikovaniji. Sindikati su uvereni da agencije neće nestati, možda će samo promeniti način rada u skladu sa novim pravilima.
