Malta za neupućene: Mnogo opcija, a malo onih stvarno isplativih
Sve više Srba odlučuje se da posao i bolji život potraži na Malti. Nekima to i uspe, ali novinarka Slađana Vasić, koja je nedavno provela mesec dana u toj zemlji, tvrdi da je za većinu to samo promena ambijenta, dok su uslovi života slični kao i u Srbiji. Ona je, za Halo oglase Posao, detaljno ispričala kako žive i rade Srbi na Malti.
Oni koji u svojim zemljama ne mogu da nađu posao i krenuli su trbuhom za kruhom ka nečemu neizvesnom i drugačijem, neretko završe baš na Malti. U toj maloj ostrvskoj zemlji posla ima za sve koji hoće da rade. Kod njih je stopa nezaposlenosti čak četiri puta niža nego ona u Srbiji, gotovo da je najniža u Evropi i iznosi tek oko četiri odsto.
Poslednjih godina, priča ona, veliki broj Srba, ali i građana iz susednih zemalja, poput recimo Makedonije, dolazi u Maltu u potrazi za boljim životom. Na prvi pogled, život je u toj zemlji lep, a i prvi koraci ka preseljenju, sasvim su laki.
Tri glavna aduta Malte
Prvo, olakšavajuća okolnost za Srbe koji bi da žive i rade na Malti, jeste to što je govorni jezik engleski, koji većina naših građana, ako baš i ne govori, sasvim dobro razume.
Drugo, let do Malte traje dva sata, što priznaćete nije strašno.
Treće, i za neke možda i najvažnije, Srbima nije potrebna viza.
Vasićeva objašnjava da to ipak ne znači da vam ne treba baš nikakav dokument, jer vam treba radna dozvola. Sa druge strane, nije kraj priče i ako tu dozvolu ne dobijete, jer u tom slučaju možete da na svaka tri meseca, na kratko naravno, napustite zemlju, pa da zatim ponovo dođete. Rad na crno, dakle, cveta.
Konobari i sobarice najtraženiji
Naša sagovornica imala je priliku da proteklog leta provede mesec dana na Malti i da iz prve ruke proveri kako tamo žive naši sugrađani. Prva impresija nije sjajna.
Za početak, priča ona, Srbi najčešće posao nalaze kao konobari. A konobarišu za pet evra po satu, dok šankeri imaju šansu za neznatno veću zaradu - do šest evra po satu. Atraktivnije devojke uspevaju da se zaposle kao hostese gde se sat plaća pet do sedam evra. Kuvari nešto bolje prolaze, pa u zavisnosti od referenci, dobiju i do 10 evra po satu.
Ako niste spretni da držite konobarski ajncer nije sve izgubljeno. Još traženiji kadar sa strane su sobarice, kao i čistačice po hotelima. To opet znači pet evra po satu, ali i mogućnost za dobijanje pristojnog bakšiša.
Isplativiji rad na crno
Mogućnosti da se neko legalno zaposli kao sobarica ili čistačica ima, ali nije isplativa, priča ona.
“Upoznala sam devojku tamo iz Srbije koja nije mogla da nađe posao i zaposlila se kao čistačica. Pet evra po satu i bakšiš – nije ni loše. Međutim, da je prijavljena preko agencije, poput onih koje postoje u Srbiji i takoreći bave se lizingom radnika, ne bi bilo tako. S jedne strane, ona bi dobila sva prava jer je to legalan rad, dakle, mogla bi da otvori bolovanje ili da ode na godišnji odmor.Ali socijalno osiguranje se plaća posebno i ono iznosi 250 evra godišnje. Bez socijalnog osiguranja nemoguće je konkurisati za bilo koji posao”, objašnjava ona.
I usluga agencije svakako košta, a to još topi dogovorenu platu kod gazde. Na primer, agencija bi uzela 0.8 evra po satu, a radniku ostaje umesto 5 evra, 4.2 evra.
“Zato većina njih radi na crno”, prenosi Slađana Vasić.
Nema radnog vremena
Radno vreme na Malti postoji samo na papiru, kaže sagovornica “Halo oglasa”. Kako objašnjava, radno vreme može da bude oko 10 sati, a gde je 10 tu je i 14 sati. Zaposleni nekad urade i duplu smenu, kako kome odgovara.
Većina poslova je plaćena na sat i to je glavni razlog zbog koga se radnici odlučuju da rade duže smene. Gazdama je svejedno, pa je svima dobro. To, s jedne strane, usporava uslugu, jer su radnici premoreni.
A koliko košta život?
Troškovi života na Malti mogu biti problem, navodi Vasićeva i dodaje da oni često iznose taman onoliko koliko je i moguće zaraditi za mesec dana, pa su ušteđevine misaona imenica za svakoga ko nije izuzetno pažljiv i štedljiv.
“Na primer, ako biste iznajmili stan treba vam mesečno od 400 do 1.000 evra. Ako ste sami, nemate cimera ili partnera, za sobu morate mesečno da platite minimum 250 evra. A tu su i troškovi za račune. Morate i da jedete. A za hranu i namirnice, zavisno od proizvoda,platićete cenu kao i u Srbiji. Ljubitelji vina i sladoleda, kao i strastveni pušači, neka se spreme da plate tri puta veću cenu nego u Srbiji za to zadovoljstvo”, navodi Vasićeva.
Kad se podvuče crta...
Kad se podvuče crta, naša sagovornica ne savetuje građane da bolji život traže na Malti. Prema njenim rečima, šta drugo zaključiti kad niko od ljudi s kojima je bila u kontaktu nije mogao da kaže da je u toj zemlji zaradio veći novac.
“Ako ste odlučili da napustite Srbiju i započnete novi, bolji život u inostranstvu, dva puta razmislite da li je to Malta”, poručila” je Vasićeva.
Ovde možete pogledati i konkurisati na oglase za rad na Malti.
