Minimalac od januara 551 evro – nova dinamika plata i izazovi za privredu
Minimalna zarada u Srbiji od 1. januara 2026. godine iznosiće 551 evro, što u dinarskoj protivvrednosti znači 64.554 dinara. Odluku o ovom redovnom povećanju minimalne cene rada Vlada Srbije donela je u prvoj polovini septembra, utvrdivši da će sat rada biti vrednovan sa dodatnih 371 dinar, što predstavlja povećanje od 10,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Međutim, pre januarskog povećanja, od 1. oktobra tekuće godine usledilo je još jedno vanredno povećanje. Minimalna zarada je, tako, skočila za 9,4 odsto – sa 450 na 500 evra mesečno, odnosno sa 53.500 na 58.630 dinara. Podsetimo, minimalna zarada je u 2024. iznosila 404 evra.
U zvaničnom saopštenju Vlade Srbije je takođe istaknuto da se minimalna cena rada utvrđuje po radnom satu, bez poreza i doprinosa, za kalendarsku godinu, najkasnije do 15. septembra tekuće, a primenjuje od 1. januara naredne godine. Konačna odluka o visini minimalca doneta je nakon što poslodavci, sindikati i Ministarstvo finansija na sednici Socijalno-ekonomskog saveta (SES), održanoj 9. septembra, nisu uspeli da postignu dogovor o povećanju minimalne zarade za narednu godinu.
Ministar finansija Siniša Mali je, komentarišući odluku, naglasio da povećanje minimalca „ide u korak sa vanrednim i redovnim povećanjima”, ali i da istovremeno uzima u obzir potrebe poslodavaca kako bi se izbegli otpuštanja i rast nezaposlenosti. Mali je pojasnio da će od 1. januara biti povećan i neoporezivi deo dohotka, za iznos koji proporcionalno prati ukupno povećanje minimalne zarade, odnosno za 20,4 odsto, na 34.221 dinar. Na ovaj način, kaže, nastaviće se trend smanjenja opterećenja na zarade.
Ministar je dodatno pojasnio da je ukupno opterećenje na zarade u Srbiji, koje je 2018. godine iznosilo 63 odsto, sada smanjeno na 59,9 odsto, a sa predloženim povećanjem neoporezivog dela dohotka biće 59,7 odsto. Opterećenje na minimalnu zaradu, kako je naveo, ostaje na istom nivou kao i prethodne godine, na 55,6 odsto, što predstavlja kompromis između interesa zaposlenih i održivosti poslovanja.
Sindikalci traže 70.000 dinara
S druge strane su sindikati, koji su tražili daleko veće povećanje. Predsednica UGS Nezavisnost, Čedanka Andrić, naglasila je da minimalna zarada treba da bude rešenje prvenstveno za preduzeća koja se suočavaju sa problemima u poslovanju. Prema njenim rečima, firme koje nemaju finansijske teškoće ne bi trebalo da isplaćuju minimalac. Slađan Bobić, generalni sekretar Samostalnog sindikata Srbije, ocenio je vanredno povećanje minimalne zarade od 1. oktobra 2025. kao dobru meru, ali je istakao da sindikati zahtevaju da minimalna zarada iznosi najmanje 70.000 dinara, što bi približilo minimalac evropskom standardu od 60 odsto prosečne plate.
Poslodavci su, pak, zauzeli suprotan stav. Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Atanacković, naglasio je da većina kompanija podržava povećanje minimalca, ali da to treba da bude uravnoteženo tako da poslodavci ne budu jedini koji snose dodatne troškove. Navodi da trećina privrede Srbije ne bi mogla da isplati minimalnu zaradu od 550 evra u 2026. godini, jer im prihodi to ne omogućavaju.
Atanacković je takođe upozorio da povećanje minimalca za 2026. godinu predstavlja izazov ne samo za male firme, već i za velike proizvođače delova za auto-industriju, koji su zbog recesije na nemačkom tržištu već izgubili deo profita. Za dobrostojeće kompanije, u kojima plate već premašuju minimalni iznos, povećanje minimalca neće biti značajno opterećenje, a čak će imati i dodatnu korist od povećanja neoporezivog dela dohotka, koji raste sa 28.423 na 34.322 dinara.
„Povećanje minimalne zarade na 551 evro u januaru naredne godine pokriće i premašiti troškove minimalne potrošačke korpe za oko 11 odsto, što je važno sa stanovišta socijalne sigurnosti radnika”, kazao je Atanacković.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, minimalac u Srbiji trenutno prima oko 90.000 građana. Ako uporedimo sa susednim zemljama, minimalna plata u Sloveniji iznosi 1.277,72 evra, u Hrvatskoj 970 evra, a u Bosni i Hercegovini između 450 i 650 evra, u zavisnosti od entiteta i stepena obrazovanja. Najniža minimalna zarada u regionu je u Severnoj Makedoniji i iznosi 367 evra.
Povećanje minimalne zarade u Srbiji u narednom periodu tako postavlja važno pitanje – kako balansirati socijalnu zaštitu i potrebe radnika sa održivošću poslovanja. Dok sindikati naglašavaju potrebu za značajnijim povećanjem, kako bi se približilo evropskom standardu i poboljšao životni standard zaposlenih, poslodavci upozoravaju na ograničenja poslovanja i rizike po konkurentnost privrede. Vlada, sa druge strane, pokušava da pronađe kompromis koji bi omogućio rast minimalca, ali bez prevelikog opterećenja na privredu i budžet.
Svakako, u kontekstu međunarodnih standarda, treba istaći da Srbija i dalje zaostaje za zemljama Evropske unije, gde minimalac često predstavlja značajan deo prosečne plate. Povećanje minimalca u narednim godinama, uz praćenje ekonomskih pokazatelja i inflacije, biće ključno za podizanje standarda zaposlenih.
Kako se kreće prosečna plata
Prosečna plata u Srbiji u junu 2025. godine premašila je 100.000 dinara i iznosila 107.075 dinara, što predstavlja nominalni rast od 11,8 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je realni rast 6,9 odsto. Medijalna neto zarada u istom periodu bila je 83.525 dinara, što znači da je polovina zaposlenih imala plate do ovog iznosa.
