Minimalac prešao 30.000 RSD, cilj je da stigne bar 36.000 RSD
Vlada Srbije je sredinom semptembra usvojila odluku o povećanju minimalca, i od 2020. najmanja moguća zarada iznosiće 30.022 dinara. Očekuje se da će povećanje minimalne zarade u narednoj godini doprineti i povećanju ostalih primanja u Srbiji.
U Srbiji ima 2,16 miliona zaposlenih. Od tog broja, na minimalnoj zaradi je okvirno 350.000 radnika. To je više od 15 odsto svih zaposlenih u zemlji, odnosno svaki šesti građanin Srbije je na minimalnoj zakonskoj zaradi. Zato su brojne oči bile uprte u poslednju sednicu Socijalno-ekonomskog saveta i konačan dogovor države, poslodavaca i predstavnika zaposlenih.
Nakon dugih i moglo bi se bez dileme reći turbulentnih pregovora,dogovoreno je da će mesečna zarada za period januar - decembar 2020. godine, umesto dosadašnjih 27.022, iznositi 30.022 dinara. Kako stvari stoje, tu i nije kraj, jer sindikalci poručuju da će nastaviti borbu sve dok minimalna cena rada u naredne dve do tri godine ne dostigne minimalnu potrošačku korpu od oko 36.000 dinara.
Kompromis
Povećanjem od 11,1 odsto, odnosno 172,54 dinara neto po radnom satu, bar po iskazanim očekivanjima pre sednica Socijalno – ekonomskog saveta Srbije, nisu srećni ni radnici, ni poslodavci. Visina minimalca bila je glavni kamen spoticanja dve strane, jer dok se iz Unije poslodavaca Srbije nisu nadali povećanju iznad 10 odsto, reprezentativni sindikati tražili su da ono bude 24,5 odsto.
Ipak, Vlada Srbije se odlučila za kompromisno rešenje, uz poruku da je to ipak najznačajnije povećanje do sada, sa čime su se složili svi čanovi SES-a.
Prelivanje
Ono oko čega su sve pregovaračke strane takođe složne, jeste činjenica da će rast minimalca uticati dalje i na povećanje ostalih zarada. Ovaj stav brane činjenicom da minimalna zarada polako sustiže prosečnu, pa je, kako kažu, neminovno da i prosečno primanje poraste.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković procenio je da bi veći minimalac mogao da povuče ostale zarade za osam ili devet odsto.
„Možda ostale plate neće porasti za 11 odsto, ali će biti veće za, na primer, osam ili devet odsto što je dobro“, izjavio je on.
Sličnog su mišljenja i dvojica resornih ministara – finansija i rada, Siniša Mali i Zoran Đorđević. Kako kažu, rast minimalne zarade obično dovodi do opšteg rasta zarada u Srbiji.
Ministar Đorđević: I sledeće godine moguće povećanje
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđevic rekao je ranije da se nada da će i iduće godine biti novog povećanja minimalne cene rada. Kako je istakao, ideja je da se dostigne, ali i prestigne minimalna potrošačka korpa.
”Želja nam je da se dođe do povećanja minimalne zarade imajući u vidu da je cilj da to osete i drugi građani odnosno da se to oseti kroz povećanje plata i penzija."
Dobre vesti i za poslodavce
Iz ugla radnika najbolja vest je ta da će povećanje minimalne cene rada automatski primeniti od januara 2020. godine, kod svih onih poslodavaca koji minimalac koriste kao prelaznu osnovu, kao i da će novu odluku morati da poštuju i oni poslodavci koji zakasne sa isplatama zarada u ovoj i prenesu ih u sledeću godinu. Sa druge strane, dobre vesti čekaju i poslodavce.
Kako bi se dodatno rasteretili poslodavci, najavljeno je da će biti ukinuti doprinosi za PIO Fond koji iznose 0,5 odsto i idu na teret poslodavaca.
Najavljeno je i povećanje neoporezivog dela zarade sa 15.300 na 16.300 dinara.
Kako se već neko vreme provlači kroz medije, država namerava i značajnije da rastereti poslodavce, a konkretno tako što će postepeno da smanjuje poresko opterećenje zarada na njihov teret. To znači da će, posle ovogodišnjeg smanjenja sa 63 na 62 odsto, ta obaveza iduće godine iznositi 61 odsto sa tedencijom daljeg smanjenja.
Kad se sve sabere, nameće se zaključak da je cilj da se povećanjem minimalne zarade i rasterećenjem privrede utiče na poboljšanje životnog standarda i povećanje konkurentnosti privrede.
