Možemo li osnažiti mame u Srbiji da započnu svoj biznis? Ima načina
U Srbiji raste broj žena koje odlučuju da pokrenu sopstveni biznis, ali kombinacija preduzetništva i majčinstva neretko donosi niz izazova. Poslednji dostupni podaci Agencije za privredne registre (APR) pokazuju da su žene na kraju 2023. činile 34 odsto svih preduzetnika u zemlji, što je porast u odnosu na prethodne godine i dokaz da žene žele da preuzmu barem deo kontrole nad domaćim poslovnim svetom.
Međutim, iako je žensko preduzetništvo postalo nezaobilazan deo privrede Srbije, nežniji pol se i dalje suočava s predrasudama, diskriminacijom i drugim birokratskim preprekama. Na primer, žene koje vode male firme orijentisane na usluge, naročito van većih gradova, imaju više problema nego muškarci: od pronalaženja radne snage, preko nemogućnosti da priušte porodiljsko bolovanje, pa do sticanja vlasništva nad imovinom na kojoj rade.
Takođe, prema podacima, sedam od deset predstavnika male privrede veruje da se žene ređe odlučuju na pokretanje sopstvenog biznisa, dok je četvrtina suprotnog stava. O tome govori aktuelno istraživanje, koje je sproveo Ipsos u saradnji s NALED-om, u okviru projekta "Snažne i važne".
Naime, većina malih preduzetnika u Srbiji misli da žene koje žele da pokrenu biznis imaju podršku svojih porodica - to smatra skoro 90 odsto njih, što je vrlo pozitivno. Međutim, put od ideje i želje do ostvarenja ciljeva nije ni kratak ni jednostavan. Ženama preduzetnicama, posebno mamama koje treba da žongliraju između posla i brige o deci, neophodna je strateška i kontinuirana podrška državnih institucija, društva u celini, poslovne zajednice i, svakako, banaka.
Oko trećina ispitanih u ovom istraživanju smatra da podrška iz šireg društva, koju dobijaju žene preduzetnice, i dalje nije dovoljna. U istraživanju su učestvovala 203 preduzeća i preduzetnici registrovani u APR-u, koji imaju do 49 zaposlenih, a između ostalog je donet zaključak da žene mahom pokreću biznise iz sopstvenih sredstava. U tom kontekstu je zanimljivo istaći i da se češće od muškaraca odlučuju na proširenje posla uz pomoć kredita, što znači da se dodatno zadužuju.
Drugim rečima, finansijski teret na njihovim plećima biva sve teži, posebno kada su mame i imaju porodicu koju izdržavaju.
Dakle, jedan od glavnih izazova je bez sumnje manjak finansijskog kapitala. Za razliku od zaposlenih žena koje primaju platu i imaju kakvu-takvu sigurnost prihoda, preduzetnice moraju same da obezbede sredstva za pokretanje i održavanje poslovanja. Osim toga, moraju da obezbede plate za radnike, ukoliko nisu jedine zaposlene, što je redak slučaj. To često znači da mame preduzetnice rade “dvostruko” - istovremeno vode firmu i brinu o porodici, često bez mogućnosti da uzmu odsustvo zbog bolesti ili drugih, privatnih obaveza.
Poseban problem predstavlja porodiljsko odsustvo i njegova percepcija u svetu preduzetništva. Dok zaposlene žene imaju zakonski garantovanu platu i zaštitu tokom tog perioda, preduzetnice ne mogu da računaju na isti nivo sigurnosti.
“Kada sam bila na porodiljskom, morala sam da plaćam sve troškove firme iz svog džepa i praktično nisam mogla da se posvetim detetu onoliko koliko sam želela”, priča jedna beogradska preduzetnica koja vodi mali butik.
Dodatni izazov je i podređen položaj mame preduzetnice u odnosu na zaposlene žene. Dok zaposlene majke ponekad imaju fleksibilne opcije (naročito u eri rada na daljinu), dodatne beneficije ili institucionalnu podršku, mame preduzetnice same moraju da kreiraju balans između posla i roditeljstva, a to ponekad dovodi do profesionalnog stagniranja ili osećaja izolovanosti. Uz sve to, moraju da “plivaju” jako dobro u - i dalje - dominantno muškom poslovnom svetu.
Nije sve tako crno
Postoje, naravno, i mogućnosti za podršku i pomoć države i lokalnih samouprava. Državni programi i grantovi, poput onih koji se nude kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje ili lokalne razvojne fondove, namenjeni su upravo podsticaju ženskog preduzetništva i startap inicijativa. Gradovi kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, povremeno nude i besplatne konsultacije, edukacije i subvencije za investicije u biznis. Doduše, iskustva pokazuju da mnoge mame preduzetnice nisu dovoljno informisane o ovim programima ili im procedura prijave deluje komplikovano.
Stručnjaci ističu da bi sistemska podrška za mame preduzetnice mogla značajno da unapredi ekonomski položaj žena, dok bi fleksibilniji kreditni i grant programi, olakšice tokom porodiljskog odsustva i veća vidljivost državnih programa značajno pomogli u osnaživanju žena koje istovremeno žele da budu majke i preduzetnice.
Važno je znati
Prema Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, preduzetnice imaju pravo na porodiljsko odsustvo. Za prvo i drugo dete, odsustvo traje godinu dana, dok za treće i svako sledeće dete traje dve godine. Naknada tokom ovog perioda ne može biti manja od minimalne zarade, a maksimalni iznos zavisi od prosečne mesečne zarade u zemlji. Međutim, mnoge preduzetnice se suočavaju s kašnjenjima u isplati naknada, što im dodatno otežava finansijsku situaciju.
Koje mogućnosti donosi 2025. godina?
Vlada Republike Srbije i različite organizacije nude programe koji mogu pomoći u prevazilaženju nekih od navedenih prepreka, a to su:
- Grantovi i bespovratna sredstva
Preduzetnice u Srbiji mogu da konkurišu za različite grantove i bespovratna sredstva. Na primer, pomenuti projekat “Snažne i važne” nudi grantove od po 10.000 funti, uz ukupni fond od 50.000 funti, namenjen ženama koje vode male biznise. Prijave su za ovu godinu bile otvorene do 14. septembra.
- Subvencije za samozapošljavanje
Ministarstvo privrede Republike Srbije nudi subvencije za samozapošljavanje, koje uključuju bespovratna sredstva za pokretanje biznisa. Ove subvencije mogu pomoći mamama preduzetnicama da prevaziđu početne finansijske prepreke.
- Programi podrške za nabavku opreme
Programi podrške malim i srednjim preduzećima, kao što je Program za nabavku opreme, nude bespovratna sredstva za unapređenje tehnoloških procesa i konkurentnosti. Ovi programi mogu biti korisni za mame preduzetnice koje žele da unaprede svoje poslovanje kroz modernizaciju opreme.
