Na bolovanje uskoro bez doznaka i šifre?
Bolovanje je uvek, sa administrativne strane gledano, važilo za bolnu tačku zaposlenih i poslodavaca. Sa najavljenim novim pravilima, sve više je, kako se čini, bolna tačna i za lekare, ali i za institucije – koji bi trebalo da primenjuju nove propise. Iako je najavljeno da će primena novih propisa početi krajem leta, nov i jednostavniji sistem u praksi još nije u potpunosti zaživeo.
Nova pravila su sa nestrpljenjem čekali svi, budući da se ranije često moglo čuti kako su formulari komplikovani, opsežni, detaljni. Od novih izmena i dopuna Zakona o bolovanju, očekuje se da reše ovu vrstu administrativnog problema koji prati odsustvo zaposlenog zbog bolovanja. Evo zbog čega su izmene Zakona važne.
Bez nepotrebnog detaljisanja
Poslednje izmene Zakona o bolovanju koje će očigledno polako, ali sasvim izvesno, početi u potpunosti da se primenjuju, predviđaju, pored ostalog da je dovoljno da u rubrici gde se upisuje dijagnoza stoji samo: bolest, povreda na radu, nega deteta ili profesionalna bolest. To je, međutim, iako je intencija bila da se na taj način zaštite podaci o ličnosti i da je dovoljna samo informacija o odsustvu i ništa više, dovelo do zabune prilikom otvaranja bolovanja, jer pojedini domovi zdravlja više ne upisuju šifre, dok im institucije u nekim slučajevima i verovatno po navici, te šifre i dalje traže.
Izmenjena pravila se odnose i na potvrde o bolovanju, takozvane doznake. Ideja je da osiguranik, odnosno član njegove porodice ne dostavljaju potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad poslodavcu, već će tu informaciju, elektronskim putem, poslodavcu dostavljati izabrani lekar zaposlenog. Takođe, poslodavac više neće obračunavati naknade zarade, već će to raditi RFZO, koji je do sada sprovodio kontrolu obračuna, na osnovu podataka o uplaćenim porezima i doprinosima za tog osiguranika, a koje dobija službenim putem od Poreske uprave. Taj obračun, kao i samu naknadu zarade, RFZO dostavlja, odnosno uplaćuje poslodavcu u roku od 15 dana, za razliku od do sada važećeg rešenja od 30 dana. Na taj način, izbegnuto je da se radi dvostruki obračun naknade zarade, što značajno pojednostavljuje čitav postupak.
Praksa i početne poteškoće
Prema pisanju beogradske štampe, većina domova zdravlja u prestonici slabo uspeva da primeni nove propise, jer još nisu usklađeni svi obrasci pa i dalje rade po starom sistemu. Sa druge strane, one zdravstvene ustanove koje su počele da ispisuju doznake po novom, dovele su osiguranike u administrativni problem. Pojedini građani su svedočili situacijama da zaposleni odnese papir u firmu, službenik ga zatim prosledi nadležnoj instituciji, gde pojedini službenici ne prihvate dokument jer ga smatraju nepotpunim. Poslodavac zatim prosleđuje osiguraniku dokument na dopunu u domu zdravlja, pa zaposleni, iako bolestan, ponovo mora da prođe kroz proceduru i da da ode kod izabranog lekara po šifru, kako bi dobio naknadu zarade za vreme bolovanja. To znači da će, i za ove, kao i za pojedine druge izmene propisa, poput ukidanja pečata, biti potrebno vreme kako bi se uskladili svi formulari i kako bi izmene na pravi način mogle da zažive u praksi.
Digitalizacija rešava problem
Budući da je bolovanje tema koja zanima svakog zaposlenog građanina, ne čudi što je su nove izmene stigle i do kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja, odakle je rečeno da je problem u ovom momentu u neusaglašenosti podataka. Jedini način da se problem reši, jeste da se usklade propisi između ustanova. Kao idealno rešenje sve se više pominje elektronska razmena informacija. U skladu sa ovim novim rešenjima, kao i preciziranjem postojećih odredbi, nastoji se i da se postupak digitalizacije u oblasti zdravstva u Srbiji privede kraju.
Trudnice lakše do naknade
U izmenama i dopunama Zakona o bolovanju predviđene su i odredbe koje se tiču trudnica. One će, zbog sprečenosti da rade, ostvariti pravo na naknadu bez obzira na to da li su im uplaćeni doprinosi. U Obrazloženju predloženog zakona piše da osiguranice u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, bez obzira na to da li je uplaćen dospeli doprinos, dakle i pravo na naknadu zarade zbog privremene sprečenosti za rad, a što nije slučaj prema važećem rešenju.
