Najveći izazov je postaviti dijagnozu
Veterinarski posao, mnogi se slažu, veoma je plemenit, jer podrazumeva brigu o životinjama, ali i zahtevan, jer one ne mogu da kažu šta ih boli. Kako izgleda jedan poslovni dan veterinara, za Halo oglase Posao govori Živoslav Živković, koji je u ovoj profesiji već dugi niz godina.
Prema njegovim rečima, dva su segmenta njegovog posla – preventiva i kurativa, odnosno lečenje. Za preventivne mere, kaže on, radno vreme je osam sati i taj deo je terenski.
“Kada je reč o preventivi, rad je terenski, što podrazumeva veliku pokretljivost. Zato, da bi se smanjili troškovi, a i da bi se olakšao posao, svakog dana planski obilazim zacrtane reone”, priča naš sagovornik.
Na teren se odlazi kod vlasnika životinje, gde se uzimaju podaci i obavljaju sve potrebne radnje koje prethode analizama u laboratoriji.
“Po povratku sa terena, rade se analize. Sve što je urađeno unosi se u kompjuter iu protokol, jer se na osnovu toga izdaju zdravstvena uverenja za životonje”, kaže Živković.
U delu koji se odnosi na samo lečenje – nema spavanja, jer taj deo praktično traje stalno.
“Mobilan sam svih 24 sata, kad god neko pozove, a rad je uglavnom na terenu. Taj deo je vezan, uglavnom, za intervencije po pozivu. Mnogo je manje posla u samoj ambulanti. Nekada je u jednom danu veoma veliki broj poziva na koje se treba odazvati bez obzira na umor, doba dana ili vremenske uslove”, priča Živković.
Kada je reč o izazovima profesije, naš sagovornik spremno odgovara da je najveći izazov postaviti dijagnozu kod životinja, što zahteva veliko znanje i iskustvo.
“Definitivno je najveći izazov postaviti pravu dijagnozu, na osnovu koje se određuje potrebna terapija. Treba imati u vidu da je postavljanje dijagnoze kod životinja, kad je lečenje u pitanju, moguće isključivo otkrivanjem i prepoznavanjem simtoma određene bolesti. Takođe je važno napomenuti da se u većini slučajeva posle postavljene dijagnoze, odmah pristupa i primeni potrebne terapije. U tim okolnostima dolazi do izražaja znanje, a pogotovo, iskustvo veterinara”, rekao je Živković.
Svaka greška, prema njegovim rečima, može da dovede do fatalnih posledica po životinju. Zato je veoma važno da veterinar bude spreman, spretan i iskusan, jer u uslovima koji su u većini slučajeva daleko od idealnih, mora da se reaguje brzo i tačno.
Sa druge strane, ono što je vremenom nestalo iz ove vrste posla, jeste pristojna zarada, koja nekad nije bila upitna. Živković kaže da je nekad veterinar mogao da zaradi i više nego za pristojan život, a danas je to drugačije. To posebno važi za one kojima su u fokusu domaće životininje koje služe i za ishranu, daju mleko...
“Stočni fond je godinama u opadanju. Velike farme su retkost i mada država daje neke subvencije i podstiče obnovu stočnog fonda, još je sve u začetku i nedovoljno. Moglo bi se reći da moja struka preživljava od rada u delu preventive”, kazao je on.
Škola, praksa i mnogo rada da bi se ušlo u struku
Na pitanje kako se postaje veterinar i koja škola i praksa su za to potrebni, odgovara da je nakon završene srednje škole potrebno završiti i veterinarski fakultet koji traje šest godina. Na fakultetu su, pored predavanja, obavezne laboratorijske i terenske vežbe.
“Po završetku fakulteta nije sve gotovo. Tada je obavezan pripravnički staž, potom polaganje državnog ispita, i tek tada je veterinar osposobljen da uđe u proces rada”, kaže naš sagovornik koji smatra da ovim poslom ne treba da se bave ljudi koji ne vole životinje.
“Ovu profesiju preporučujem onim mladim ljudima koji vole životinje, i koji su spremni za velika odricanja, jer će ih ona pratiti od studija, pa kroz ceo radni vek. Za pravog veterinara ne postoji odmor nedeljom,državni praznik, godišnji odmor. Dobra strana ovog posla jesto ta što on svakako nije monoton”, zaključuje Živković.
