Neplaćeno odustvo – „čuvanje radnog mesta“
Majstori, zanatlije, lekari, inženjeri, IT stručnjaci, jednom rečju građani Srbije, odavno su u svetu prepoznati kao odlični radnici koji su u potrazi za sigurnijim životom relativno lako nalazili posao na destinaciji koja ih je privlačila. Danas nema preciznih podataka koliko je građana Srbije na svojm radnim mestima uzelo neplaćeno odsustvo kako bi sreću i bolju finansijsku sigurnost za sebe i članove svoje porodice potražili na nekom drugom radnom mestu, bilo u zemlji ili inostranstvu.
Kad se više udubite u tematiku, shvatićete da takođe nema ni preciznih podataka kolika je dužina trajanja tog odsustva. Razlog tome je jednostavan – Zakon o radu ne propisuje ni slučajeve za koje poslodavac može da odobri neplaćeno odsustvo, kao ni dužinu njegovog trajanja, ukoliko je duže od godinu dana. Evo šta su Halo oglasi Posao, otkrili za vas, ukoliko razmišljate o uzimanju neplaćenog odsustva.
Poslodavac odlučuje
Nepisana, mada već sada uobičajena praksa, jeste da poslodavac, koji ima isključivo diskreciono pravo da odluči da li će radniku odobriti tu vrstu odsustva, to učini na najčešće godinu ili dve. Zaposleni nije u obavezi, mada još nije zabeleženo da se to i dogodilo, da saopšti svom poslodavcu zbog čega želi da odsustvuje s posla, a da li će dobiti rešenje i koliko dugo će moći da bude na neplaćenom, o tome isključivo odlučuje poslodavac. Ono što je utemeljeno kao pravo, automatski znači da nije obaveza, pa to podrazumeva da šef ima mogućnost i da ne odobri neplaćeno odsustvo, jer posebno privatniku ne odgovara da ima popunjeno radno mesto, a da nema radnika bez obzira što nema troškove. Mnogi radnici, pa i poslodavci, tako nešto doživljavaju kao „čuvanje radnog mesta“, što ne nailazi uvek na odobravanje kolektiva, jer sva prava iz radnog odnosa miruju tokom neplaćenog odsustva.
Neplaćeno za odlazak u zatvor
Međutim, postoje situacije kada poslodavac po Zakonu mora da odobri neplaćeno odsustvo i to u trajanju do godinu dana maksimalno - morate u zatvor u periodu do pola godine, dobili ste poziv za odsluženje vojnog roka, šef vas šalje u inostranstvo zbog potrebe posla... E tada poslodavac mora svom radniku da odobri mirovanje radnog odnosa, jer je očigledno da ne može da obavlja svoje poslove. I bez obzira što je zakonska regulativa iz oblasti radnog prava u Srbiji uređena tako da istovremeno nastoji da zaštiti i radnika i poslodavca, praksa nedvosmisleno ukazuje da mogućnost odlaska na neplaćeno odsustvo većina radnika ne doživljava kao nešto što je legitimno kao, na primer, odlazak na bolovanje ili na godišnji odmor.
Uz državnu funkciju može neplaćeno
I da rezimiramo: postoje situacije koje je predvideo Zakon o radu i koji kaže da pravo na neplaćeno odsustvo do godinu dana poslodavac može da zaposlenom odobri bez naknade zarade, što je u stvari neplaćeno odsustvo, u sledećim situacijama: ukoliko ide na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka, kada ga poslodavac uputi na rad u inostranstvo ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva, kada ga privremeno uputi na rad kod drugog poslodavca.
Poslodavac „nema izbora“ i mora da odobri neplaćeno odusustvo i ukoliko je njegov zaposleni izabran, odnosno imenovanju na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugoj javnoj funkciji, kada mora na već pomenuto izdržavanje kazne zatvora, odnosno kada mu je izrečena mera bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.
Odsustvo i kad supružnik ode u inostranstvo
Novo vreme donelo je i nova prava, pa tako kada muž ode u vojsku i njegova žena ima pravo da uzme neplaćeno odsustvo ili ako, na primer, jedan bračni partner ode u inostransvo, drugi može da traži mirovanje radnog staža kako bi mu se pridružio.
Postoji i mogućnost da majka ili otac, dok dete ne napuni tri godine, uzmu neplaćeno odsustvo u periodu od dve godine, mada praksa pokazuje da se roditelji veoma retko odlučuju na taj korak, a isto pravo mogu da koriste i hranitelji i usvojitelji.
Ona druga opcija – neplaćeno odustvo na duži period može, ali zavisi isključivo od dobre volje poslodavca.
