Nova pravila za bolovanja
Novi Zakon o zdravstvenom osiguranju doneo je bitne promene koje će obezbediti kvalitetniji i efikasniji zdravstveni sistem Srbije. Halo oglasi posao će provesti zaposlene kroz njihova prava, po ovom propisu, koji je na snazi nekoliko meseci.
Novine koje su stupile na snagu se pre svega odnose na utvrđivanje, obračun i isplatu naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad, hospitalizacije, redovnog skrining pregleda, utvrđivanje privremene sprečenosti za rad zbog nege teško obolelog deteta... Evo i detalja.
Bolovanje do dva meseca
Važna novina svakako se odnosi na bolovanje. Po novom zakonu izabrani lekar sada može da otvori bolovanje pacijentu do dva meseca, umesto dosadašnjih 30 dana. Podsećanja radi, starim zakonom bilo je predvidjeno da izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad za prvih 30 dana. Novi zakon, međutim,taj period produžava na 60 dana.
Novi zakon predviđa i da period iz koga se uzima zarada kao osnov za obračun naknade tokom bolovanja obuhvata 12 meseci. To znači da osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja činiprosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih godinu dana, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Kod izračunavanja osnovice za obračun naknade zarade tokom bolovanja uzima se u obzir osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada, odnosno sva uvećanja.
Ukoliko osiguranik nije ostvario zaradu u svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je otvorio bolovanje, osnov za naknadu plate čini prosečan iznos zarade za mesece u kojima je radio, a za mesece u kojima nije imao platu uzima se zagarantovana minimalna zarada.
Bolovanje pišu i lekari specijalisti
Među novinama je i to što sada i lekari specijalisti mogu da upute pacijente na bolničko lečenje. Lekar specijalista koji pacijenta leči po uputu izabranog lekara može neposredno da uputi pacijenta na stacionarno lečenje. To će umnogo olakšati proceduru i skratiti vreme pacijentima koji neće morati da se vraćaju kod lekara opšte prakse po uput ukoliko moraju da ostanu u bolnici.
Zakon uvodi i obavezan, redovan, skrining pregled. Time se reguliše pitanje neopravdanog izostanka sa preventivnih pregleda. Tako će oni koji se ne odazovu na preventivne preglede, a za to nemaju opravdanje, morati da učestvuju u troškovima lečenja. Oni će biti „kažnjeni“ tako što će morati da plate 35 odsto cene lečenja ukoliko se razbole od oboljenja za koje postoji skrining. „Sankcije“, kaže zakon, neće važiti isključivo za one pacijente koji su imali opravdanje za nedolazak.
Gubitak radne sposobnosti
Stvari su promenjene i kod postupka za utvrđivanje gubitka radne sposobnosti. Prema novom zakonu, osiguranik je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, podnese zahtev za pokretanje postupka radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti pred nadležnom organizacijom za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Dužan je i da o tome pisanim putem obavesti Republički fond za zdravstveno osiguranje u roku od tri radna dana od podnošenja zahteva. Ukoliko to ne učini izgubiće pravo na isplatu naknade zarade sve dok se ne podnese dokaz da je zahtev invalidskoj komisiji podnet.
Nova pravila za notare, izvršitelje...
Kako je prilikom predstavljanja, tada još Predloga zakona o zdravstvenom osiguranju rekao ministar zdravlja Zlatibor Lončar prošireni su osnovi osiguranja i obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.
On je tada istakao da je među značajnim novima i uvođenje novih osnova osiguranja za poljoprivrednike, javne beležnike i izvršitelje, one koje primaju penziju ili invalidninu isključivo od stranog nosioca osiguranja, a imaju prebivalište ili privremeno borave u Srbiji, žrtve terorizma, kao i za borce.
Nega člana porodice
Jedna od najbitnijih tačaka zakona svakako je vezana za roditelje teško obolele dece. Novina se odnosi na dužinu trajanja nege člana porodice, odnosno deteta koje je teško obolelo i visinu naknade zarade za vreme trajanja nege.
Zakon sada predviđa da roditelji imaju pravo na bolovanje tokom kojeg će primati 100 odsto zarade sve do navršene 18. godine deteta sa takvim problemima.
Liste čekanja
Zakonom je predivđeno i formiranje jedinstvene liste čekanja koju vodi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Kako stoji u novom propisu za određene vrste zdravstvenih usluga koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i koje nisu hitne može se utvrditi redosled korišćenja, u zavisnosti od medicinskih indikacija i zdravstvenog stanja osiguranog lica, kao i datuma javljanja zdravstvenoj ustanovi, s tim da vreme čekanja ne može da ugrozi zdravlje ili život osiguranog.
RFZO donosi opšti akt kojim utvrđuje vrste zdravstvenih usluga za koje se utvrđuje lista čekanja, kao i kriterijume i standardizovane mere za procenu zdravstvenog stanja osiguranih lica radi formiranja liste, najduže vreme čekanja za zdravstvene usluge, neophodne podatke, metodologiju za formiranje liste, kriterijume i merila i druga pitanja od značaja za listu čekanja u cilju pružanja zdravstvene usluge osiguranom licu u najkraćem mogućem roku.
