PP ugovori – veća plata, manja prava
Ugovori o privremenim i povremenim poslovima, kolokvijalno nazvani PP ugovori, uposlednje vreme, čini se, najčešći su vid regulisanja radnog odnosa u Srbiji. Zato se postavlja pitanje da li i koliko radnici koji imaju PP ugovore znaju koja su njihova prava i obaveze, koja su prava i obaveze poslodavaca, ali i da li ima problema i zloupotreba, odnosno, da li su i koliko tačne priče o izigravanju i prekoračenju rokova za prestanak važenja takvih ugovora i prelazak na famozni „ugovor za stalno“.
Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) kaže da je činjenica da su Ugovori o privremenim i povremenim poslovima postali naša svakodnevnica i da preti opasnosnost da postanu dominantan oblik regulistanja radnog odnosa. Takve ugovore, dodaje, koriste svi poslodavci, pa i oni iz javnog sektora, a u Srbiji ne postoje precizni podaci koliko je radnika angažovano takvim ugovorima.
PP ugovorci jeftiniji
Razlog da to postane najčešći vid zapošljavanja je taj što su radnici sa ugovorom o privremenim i povremenim poslovima, između ostalog, mnogo „jeftiniji“ za poslodavca. Sa druge strane, ukoliko je reč o poslodavcu/organizaciji u kojoj postoji sistematizacija radnih mesta, PP ugovor daje mogućnost da se radnik angažuje po nešto većoj plati nego što je predviđena za to radno mesto, upravo na osnovu toga što taj radnik poslodavca manje košta jer nije „za stalno“. Dakle, PP ugovor pojedini ne samo da prihvataju, već ga i biraju zbog nešto više plate, iako im on izvesno smanjuje prava.
„Angažovani na PP ugovoru nemaju pravo na bolovanje, a po isteku Ugovora polodavac nije u obavezi da isplaćuje otpremnine. Ove radnike nema ko da zaštiti, jer po zakonu oni se ne mogu sindikalno organizovati“, kaže Savićeva.
Inače, privremeni i povremeni poslovi predstavljaju rad van radnog odnosa i po tom ugovoru radnik nema sva prava koja bi inače imao kao stalno zaposleni.
Za njih važe drugačija pravila od klasičnog radnog odnosa koji se zasniva ugovorom o radu.
“Zakon o radu propisuje mogućnost zaključivanja ugovora o radu na određeno i neodređeno vreme kojim se zasniva radni odnos. Ovim Zakonom se reguliše i rad van radnog odnosa, koji pored ostalih obuhvata i ugovor o privremenim i povremenim poslovima”, objašnjavaju u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Zašto je PP ugovor drugačiji?
Razlika između ugovora o radu i ugovora o privremenim i povremenim poslovima između ostalog je i ta što su poslovi za koje se zaključuje ugovor o privremenim i povremenim poslovima privremenog karaktera, odnosno, nisu stalni, pa ne mogu biti predviđeni aktom o sistematizaciji.
U prevodu, s obzirom na prirodu određenih poslova, poslodavac nije u obavezi da zaključi ugovor o radu sa radnikom koga angažuje, već može zakljičiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima.
Važno je razgraničiti i ugovor o privremenim i povremenim poslovima i ugovor o delu. Oba ugovora predstavljaju rad van radnog odnosa, a osnovna razlika je u tome što se kod ugovora o delu radi isključivo o obavljanju poslova koji su van delatnosti poslodavca, dok se kod ugovora o privremenim i povremenim poslovima može zaključiti ugovor kako za obavljanje poslova u okviru delatnosti, tako i van delatnosti poslodavca.
Bitno je da se razgraniči i ugovor o privremenim i povremenim poslovima od ugovora na određeno vreme. Iako se oba zaključuju za ograničen vremenski period, ali je rad na određeno vreme rad gde se zasniva radni odnos i prava zaposlenog su veća.
Ko je kandidat za PP ugovor?
Na osnovu Zakona o radu, ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova može da se zaključi sa nezaposlenom osobom, zaposlenim koji radi nepuno radno vreme (do punog radnog vremena) i korisnikom starosne penzije.
Iz Ministarstva upozoravaju i da ugovor o privremenim i povremenim poslovima ne može da traje duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini.
Vremenski period od 120 radnih dana odnosi se na određene poslove, a ne na osobu koja obavlja poslove.
Inače, u praksi je zauzet stav da poslodavac ne krši Zakon o radu ako istom radniku nakon isteka 120 radnih dana u kalendarskoj godini ponudi novi ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ali za druge poslove koji su takođe po prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana.
Ovaj ugovor se zaključuje kada postoji potreba za obavljanjem posla u kraćem vremenskom periodu, uglavnom radi zamene odsutnog zaposlenog ili usled povećanog obima poslova.
Najčešće se zaključuje za obavljanje sezonskih poslova - za berbu voća, angažovanje hotelskog osoblja...
Važno je znati i da tokom trajanja ugovora o privremenim i povremenim poslovima poslodavac ima obavezu da uredno isplaćuje ugovorenu naknadu i uplaćuje doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje.
Porodiljsko i za trudnice na PP ugovorima
Kada je reč o trudnicama koje su angažovane po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima važeći Zakon o radu kaže da one nemaju pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta. Međutim, situacija se za ovu kategoriju građanki popravila, jer je država rešila da se svim sredstvima bori za veći broj beba u Srbiji. Prema novom Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom koji će biti u primeni od 1. jula ove godine, pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta moći će da ostvare i žene koje su bile angažovane po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima u 18 meseci pre rođenja deteta.
Sindikalce brine mogućnost zloupotrebe
Ipak, i pored svega navedenog, Savić kaže da su mogućnosti za zloupotrebe ogromne, jer veliki strah i nesigunost za radno mesto ovih radnika daje poslodavcu niz mogućnosti za zloupotrebe.
„Nadajući se Ugovoru na određeno ili neodređeno vreme ovi radnici su spremni na sve - da rade po ceo dan bez plaćanja prekovremenog, rade poslove koji nisu predviđeni Ugovorom...“, kaže ona.
Dodaje i da radnici, po pravilu znaju svoja prava, ali ćute i rade.
„Njihov položaj je regulisan Zakonom o radu, za razliku od radnika koji se zapošljavaju preko Agencija za posredovanje (lizing). Međutim ni to nije dovoljno da se oni osećaju sigurnije. Potpuno su svesni da je njihor rad – rad van radnog odnosa i da zaključuju posebne ugovore o pivremenim i povremenim poslovima koji se po pravilo zaključuju na kratko vreme i pitanje je da li će se i produžiti“, kaže Savić.
