Prava u ugovoru o privremenim i povremenim poslovima
Kada govorimo o ovom tipu ugovora najvažnije je napomenuti da se u ovom slučaju sa radnikom ne zasniva radni odnos, već je vremenski ograničen na najduže 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini.
Radnik koga poslodavac angažuje pod ovom vrstom ugovora nema status zaposlenog, već se potpisuje ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Zbog toga radnici nemaju ista prava, kao kada se zasniva radni odnos, poput bolovanja, plaćenog prekovremenog rada, odsustva ili godišnjeg odmora. Međutim, ukoliko poslodavac to želi, ova prava mogu biti definisana u ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.
Ko može da sklopi ovakav ugovor
Firma ugovor o privremenim i povremenim poslovima može da sklopi sa:
- Nezaposlenim licima
- Zaposlenim licima koja kog drugog poslodavca rade na nepuno radno vreme (do punog radnog vremena)
- Korisnicima starosne penzije
- Sa članovima omladinske ili studentske zadruge koji još uvek nemaju navršenih 26 godina života ili nisu na školovanju
- Sa članovima omladinske ili studentske zadruge koji nemaju navršenih 26 godina života, a na školovanju su
Kada se zasniva ugovor o privremenim i povremenim poslovima
Ovaj ugovor zasniva se kada postoji potreba za angažovanjem radnika na kraći vremenski period i tu se radi o kraćim poslovima zbog kojih je ovaj ugovor i dobio ime. Povremeni poslovi se razlikuju od privremenih jer se ne obavljaju u kontinuitetu, već kada postoji potreba u određenom delu godine. Zato oni ne mogu trajati duže od 120 radnih dana u toku jedne kalendarske godine.
Karakteristike privremenih i povremenih poslova:
Sistematizacija radnih mesta nije obavezna
Nema potrebe za utvrđivanjem radnih mesta sistematizacijom, odnosno poslodavac nije dužan da navede u ugovoru naziv konkretnog radnog mesta radnika. Takođe, nije u obavezi ni da definiše koji će se poslovi obavljati po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, kao ni stručnu spremu radnika i ostale karakteristike koje bi se inače navele u drugom tipu ugovora.
Radno vreme radnika
Radno vreme kada su u pitanju ugovori o privremenim i povremenim poslovima se može definisati kao puno ili nepuno, u zavisnosti od potrebe poslodavca.
Radni dani
Ugovor se sklapa, kao što je ranije navedeno na 120 radnih dana, što je nezavisno od toga koliko sati traje jedan radni dan. Bilo da radni dan traje 8 ili manje sati ugovor se zasniva na odnosu radnih dana, a ne radnih sati u toku dana.
U radne dane nije uračunat vikend, kao i dani kada je radnik bio sprečen da radi zbog bolesti ili drugog razloga za odsustvo sa radnog mesta.
Naknada
Naknada za obavljen posao mora jasno da bude definisana u ugovoru i mora biti utvrđeno da li se isplaćuje u bruto ili neto iznosu. To nije zarada zaposlenog i ne može se tako tretirati. Pored osnovne cene rada može se definisati i naknada za topli obrok, troškovi prevoza radnika, kao i druge obaveze. Poslodavac sam odlučuje da li će dodatne obaveze da isplaćuje radniku i to ne mora da bude definisano posebnim opštim aktom.
Porezi i doprinosi
Poslodavac ima obavezu da radnicima isplati poreze i doprinose, na osnovu naknade za obavljeni rad. Oni se isplaćuju na osnovu primanja, a zavise od statusa lica sa kojima se sklapa ovakav ugovor.
To su:
- porez na zaradu
- doprinos za PIO,
- doprinos za zdravstveno osiguranje,
- doprinos za osiguranje od nezaposlenosti,
- doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Obeveze koje ima poslodavac
Poslodavac koji angažuje radnika da obavlja povremene i privremene poslove je u obavezi da ga prijavi i da podnese poresku prijavu na socijalno osiguranje. Zbog toga govorimo o dve obaveze poslodavca: da na vreme isplaćuje radniku doprinose za rad i da mu uplaćuje poreze i doprinose.
Ugovor o privremenim i povremenim poslovima se može zaključiti za obavljanje poslova u okviru delatnosti kojom se poslodavac svakodnevno bavi, za razliku od ugovora o delu, gde ne postoji takva mogućnost. Takođe, može se zaključiti i van delatnosti koju firma poslodavca obavlja.
