Preti li tržištu rada zemljotres nakon ukidanja važne uredbe?
Vlada Srbije ukinula je uredbu kojom su poslodavci mogli da dobiju značajne subvencije za zapošljavanje stranaca, povratnika i drugih novonastanjenih lica sa visokim platama. Ova odluka, koja je stupila na snagu 21. juna 2025, doneta je zbog naglog rasta broja korisnika i opterećenja državnog budžeta, a najviše je pogodila IT sektor koji je na ove podsticaje računao u zapošljavanju deficitarnih kadrova iz inostranstva. Ukidanje uredbe dovelo je do potrebe da kompanije brzo prilagode svoje kadrovske planove i potraže alternativne modele zapošljavanja.
Sada je glavno pitanje - šta dalje i kakve su reakcije na domaćem tržištu rada.
Poreske olakšice i dalje važe
Važno je istaći da, iako uredba više nije na snazi, poslodavci i dalje mogu da koriste postojeće poreske olakšice po Zakonu o porezu na dohodak građana, u vidu umanjenja osnovice poreza za novonastanjene obveznike za 70 odsto, što važi za period do pet godina od zaključenja radnog ugovora.
Ipak, ta vrsta olakšica nije uspela da umiri IT sektor, jedan od najprofitabilnijih u Srbiji, tik uz građevinarstvo. Odluka je naišla na kritike jer je donesena bez najave ili prelaznog perioda, pa sada mnoge firme moraju da prave nove planove zapošljavanja.
IT stručnjaci ističu da prosečna zarada u sektoru – oko 251.000 dinara, a programera čak oko 310.000 dinara – jasno opravdava njihovu raniju zavisnost od ovih podsticaja, kako bi se popunile deficitarne pozicije. Prema rečima predstavnika Srpske IT Asocijacije (SITA), ukidanje je izazvalo “poremećaje u poslovanju i domaćih i stranih kompanija”.
Zašto je Uredba ukinuta?
Prema obrazloženju Vlade, nagli porast broja prijava – kako poslodavaca koji su ispunili uslove, tako i novonastanjenih lica – doveo je do nemogućnosti da se budžetske obaveze planiraju za naredne godine u okviru postojećih limita i zakonske regulative. Drugim rečima, sistem je postao neodrživ u budžetskom smislu. Sindikalni predstavnici navode i da bi uzrok mogao biti manjak sredstava u državnom budžetu ili namera da se sredstva preusmere na druge prioritete.
Ko je bio obuhvaćen ovim podsticajima?
Pre ukidanja, uredba je omogućavala poslodavcima koji zapošljavaju lica za koja tržište rada iz Srbije nije imalo adekvatne kandidate da ostvare značajna budžetska olakšanja. Konačni kriterijumi predviđali su da osoba pre zaključenja ugovora nije boravila u Srbiji više od 180 dana u prethodne dve godine i da ima ugovor o radu na neodređeno vreme sa mesečnom platom od najmanje 300.000 dinara.
Konkretno, poslodavci su mogli da dobiju refundaciju 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade, i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za PIO, u periodu do 60 meseci po zaposlenom licu.
Kada govorimo o oblastima u kojima su zapošljavani strani radnici, to su uglavnom građevinarstvo, IT industrija, ugostiteljstvo i zdravstvo.
Građevinarstvo, na primer, beleži konstantni rast, ali se istovremeno suočava s ozbiljnim manjkom kvalifikovane radne snage. Zidari, tesari, armirači i keramičari su među najtraženijima. Isto tako, programeri, softverski inženjeri i stručnjaci za sajber bezbednost se pojačano traže, a nema ih dovoljno. Jedan od najosetljivijih sektora u Srbiji je svakako i zdravstveni sistem, koji se suočava s ozbiljnim izazovima zbog nedostatka medicinskog osoblja, koje godinama unazad odlazi “preko”. Ispred svega su deficitarni anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri i radiolozi.
Posledice ukidanja Uredbe
Prestanak važenja ove uredbe ima nekoliko direktnih i indirektnih posledica po zapošljavanje stranaca u Srbiji, naročito u pomenutim sektorima.
- Bez refundacije poreza i doprinosa, poslodavci više nemaju budžetski motiv da angažuju strane radnike. To znači da će firme ubuduće morati same da snose pun trošak zaposlenja, što može usporiti planove za širenje radne snage, naročito ako govorimo o dobro plaćenim zanimanjima.
- Istovremeno se stvara pritisak na visokokvalifikovane sektore. Poslodavci će tražiti alternative “kod kuće”, a domaće tržište rada je već nestabilno. Ovde se, pre svega, misli na programere, softverske inženjere, građevinske inženjere i zdravstvene radnike.
- Dodatno, kako subvencija više nema, kompanije će se truditi da zadrže strane stručnjake kroz davanje visokih plata ili dodatnih beneficija. To može dovesti do povećane konkurencije i odabira samo najatraktivnijih kandidata, pri čemu manje firme mogu odustati od angažovanja stranaca.
- Firme koje su planirale zapošljavanje stranaca na duži period, sada moraju da revidiraju svoje strategije: neki sektori će potencijalno smanjiti broj stranih radnika ili privremeno zadržati otvorene pozicije, dok se ne pronađe domaći kadar. Ovo takođe može usporiti dolazak novih lica i smanjiti atraktivnost Srbije kao destinacije za visokokvalifikovane stručnjake.
- Naposletku, poreske olakšice koje smo prethodno pomenuli često su manje atraktivne od direktnih refundacija doprinosa, pa neće u potpunosti nadomestiti efekat prethodne U
