Prevencija je pravo rešenje
Sindrom "sagorevanja" na poslu
29.4.2013.
Radi se o profilu radnika poželjnog za svaku firmu, ali kome nedostaje radno iskustvo, tj. kako da znanje koje ima primeni u poslu.
Gomilate obaveze i često ste u zaostatku? Napeti ste i počinjete da vičete na kolege, iako vam se to nikada pre nije dešavalo? Počeli ste da mrzite jutro zbog zvuka sata koji vas podseća da je ponovo vreme da krenete na posao? Sebe pre vidite na pustom ostrvu nego na poslu koji ste nekada obožavali? Ili ste na pragu ili vam se desio sindrom ''sagorevanja'' na poslu.
Ovaj sindrom nastaje zbog hronične izloženosti stresu na radnom mestu. Stručnjaci se ovim fenomenom bave poslednjih desetak godina. Ključna stvar jeste prepoznavanje ovog sindroma u okruženju. Iako se problem ispoljava individualno, uzroci nastanka vezani su za radno okruženje, čitavu radnu organizaciju kao jednu grupu. Stres koji uzrokuje sindrom ''sagorevanja'' nastaje iz međuljudskih odnosa.
Zamka za neiskusne
Simptomi sindroma su osećanje emocionalne iscrpljenosti, a potom i depersonalizacija - osoba počinje da se menja, sebe ne prepoznaje u reakcijama i ponašanju. Najčešće se ispoljava ciničan odnos žrtve prema kolegama, poslodavcima i klijentima. Osobe pogođene ovim problemom su sklone površnim i uzdržanim odnosima i fizičkoj izolaciji.
Takođe, javlja se i osećanje profesionalne nekompetentnosti - osećaj nedoraslosti radnom zadatku. Ovo osećanje je u potpunosti kontradiktorno, zato što se obično radi o mladim ljudima koji su tek završili škole i prepuni su znanja. Istraživanja rađena na temu koga pogađa sindrom ''sagorevanja'' pokazuju da ove osobe imaju posebne karakterne crte: poseduju dobre liderske sposobnosti, entuzijasti su, otvoreni, komunikativni i orijentisani strogo ka cilju. Radi se o profilu radnika poželjnog za svaku firmu, ali kome nedostaje radno iskustvo, tj. kako da znanje koje ima primeni u poslu. Ako izostane podrška od strane tutora i kolega, preti opasnost od ulaska u krizu.
Jasno određeni zadaci
Pravo rešenje ovog problema, po većini psihologa, leži u prevenciji: poboljšati uslove rada i staviti akcenat na poslovanje firme. Svaki višak u radnim zadacima mora da ima opravdanje i smisao. Hijerarhija mora da bude jasna i precizna, kao i radni zadaci. Svaki nedovoljno autoritativni stav vođe tima, ili pak preterano autoritativni stav, može dovesti do razvoja sindroma ''sagorevanja'', kao i nedostatak povratne informacije o efektima rada zaposlenog, socijalne podrške, utisak izolacije ili nemogućnost odlučivanja o uslovima rada.
Ključno je naučiti radnike da se bolje relaksiraju i nose sa stresom. Fitnes u okviru preduzeća, druge rekreativne aktivnosti ali i medicinske edukacije na temu ostavljanja cigareta i kontrole telesne težine, jesu neke od mera prevencije. Edukacije rukovodilaca, kao i svih zaposlenih, možda su i najvažnije mere za prepoznavanje sindroma ''sagorevanja'', koji počinje kao mali požar, ali može da preraste u veliki.
Problem se prepoznaje i u Srbiji, ali ne mnogo sistematično, već iz situacije u situaciju. Urađeno je istraživanje u vezi sa medicinskim radnicima. U njemu su učestvovali lekari psihijatri, lekari opšte prakse i srednje medicinsko osoblje. Rezultati kažu da su medicinske sestre i lekari opšte prakse zahvaćeni ovim sindromom. Ne razlikujemo se mnogo od drugih zemalja Evrope, gde svaka peta medicinska sestra napušta svoju karijeru. Strane firme, koje su više upoznate sa ovim problemom, više i vode računa o radnicima i insistiraju na prevenciji.
Faze nastanka
• Ushićeni odlazak na posao, zanemarivanje svih ostalih segmenata života, idealizacija radnog mesta, kolega i vođe tima. Propuštanje odmora i pretrpavanje poslom.
• Teškoće u odnosima, prenošenje nezadovoljstva na porodicu. Razočarenje koje osobu čini emocionalno ranjivom i nepoverljivom.
• Povlačenje u sebe, izolacija. Osećaj beznađa i telesno iscrpljivanje.
• Hronično nezadovoljstvo na poslu. Teško i mučno buđenje sa somatskim pokazateljima stresa. Ravnodušnost i gubitak vere u sebe, ne samo na poslu, već uopšte. Osoba ili ostaje na poslu potpuno demotivisana ili se odlučuje na promenu radnog okruženja.
Fleksibilniji pogled na svet
Sindrom ''sagorevanja'' često prati preterano korišćenje vitamina, suplemenata, sedativa, kojima osoba pokušava da dobije dodatnu energiju i/ili pregura dan. Ljudi koji imaju utemeljen sistem podrške koju čine porodica, prijatelji i barem jedan kolega, lakše se nose sa stresom.
Neće vam pomoći promena posla i radnog okruženja, ako pre toga ne shvatite šta vam se desilo na poslednjem poslu i izborite se sa starom pre ulaska u novu poslovnu priču. Ukoliko to učinite, sledeće znake potencijalnog sindroma sagorevanja prepoznaćete na vreme i lakše ih izbeći.
Pokušajte da ne shvatate sve poslovne situacije preozbiljno i preambiciozno. Fleksibilniji pogled na svet, u kombinaciji sa mnogo smeha, manje će vas opteretiti i samim tim relativizovati probleme, zbog čega ćete ih lakše rešavati.
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje
