Prvo prijava, pa radni zadaci
Poslodavci će, kako stvari stoje, mnogo teže uspevati da drže radnike na crno, a i u slučaju inspekcijske kontrole, imaće na raspolaganju manje izgovora ako su prekršili zakon i nisu prijavili sve angažovane radnike. Razlog je taj što sada zakon obavezuje poslodavce da prijave radnike pre nego što se oni i fizički pojave na radnom mestu i zapravo počnu svoj angažman.
Prema poslednjim izmenama i dopunama Zakona o radu, od 25. decembra 2017. godine, poslodavci više ne mogu da prijavljuju radnike kad oni počnu da rade. A nema ni prijavljivanja “unazad”, sa datumom koji je već prošao. Sada, radnika mogu da prijave samo sa dolazećim datumom početka osiguranja – dakle, unapred i pre nego što se zaposleni pojavi na radnom mestu. Prema tome, poslodavci će morati da prijave zaposlene na socijalno osiguranje najmanje nekoliko dana pre nego što su počeli da rade, inače su rizikovali i drže zaposlenog na crno. Kada je, primera radi, reč o angažovanim ljudima za dodatne poslove za gotovinu, isti je princip. I oni će morati da budu prijavljeni unapred, i više neće moći da govore da su tek angažovani.
Svaki četvrti radi na crno
Ukoliko ova mera makar neznatno doprinese da se smanji rad na crno u Srbiji – biće dobro, jer u ovom trenutku procene su da van evidencije radi 25 odsto radno angažovanih stanovnika, odnosno – svaki četvrti.
Procenjuje se da oko 650.000 ljudi u Srbiji radi bez ikakvog ugovora, a njih čak 220.000 nema zdravstveno osiguranje. Ti radnici su posao obavljali u firmama koje nisu registrovane, ili su dobijali “novac na ruke”, možda su delimično dobijali “kovertu” a delimično su dobijali novac legalno, ali na kraju se svelo na isto – nisu mogli da uživaju sva prava kao oni koji su prijavljeni od prvog dana.
Šta ako poslodavac probije rok?
Ukoliko je poslodavac probio rok, radnik već uveliko radi a on bi sada i da ga prijavi, morao bi da podnese zahtev za utvrđivanje svojstva osiguranika, ali i dokaze, jer za prijavu mora da ispuni odgovarajuće uslove.
Kako su poslodavci bežali od prijave?
Poslodavcima je, praktično gledano, jeftinije da radnika drže neprijavljenog i u crnoj zoni, jer na taj način izbegavaju da državi plaćaju njen deo. Sa druge strane, to je loše po zaposlenog, jer sva ona prava koja od države zauzvrat dobija – pravo na penziju, na zdravstveno osiguranje, sada ne može da ostvari. A poslodavci su u izbegavanju obavezne prijave bivali istrajni.
Najčešći metod kojim su se koristili bio je da sa zaposlenim zaključe ugovor, ali da u tom dokumentu ne navedu datum kada je radnik počeo s poslom. Tako se dešavalo da inspektori dođu u kontrolu, a da se poslodavci prave nevešti. Oni najčešće koriste izgovor da je zaposleni angažovan “baš od juče” i da svakako nameravaju da ga prijave. Naravno, inspekciji uvek čvrsto obećaju da će “baš sutra” da prijave radnika.
Ukoliko se ima u vidu da je Poreska uprava zatvorila gotovo 400 objekata poslednjih meseci jer je, prilikom redovne kontrole utvrdila da su držali neprijavljene radnike, jasno je kolikih je razmera ovaj problem.
Sa druge strane, zapošljavanje, odnosno prijava radnika je nikad jednostavnija. Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja i Uredbom o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, omogućeno je prijavljivanje onlajn, odnosno da poslodavci prijave radnika elektronskim putem, direktno preko portala CROSO.
Međutim, nije retko da se dešava da zaposleni u dogovoru s poslodavcem izbegava prijavu “u fulu”. Za nešto veću platu, zaposlenom ponekad više odgovara da deo plate prima na račun, a drugi deo “na ruke”. Sistem je sada izmenjen, a praksa će pokazati da li će poslodavci ponovo izbegavati obaveze.
Kazne za nesavesne poslodavce
Ukoliko poslodavac ne postupi po Zakonu i ne prijavi radnika, predviđene su i novčane kazne. Kazne za preduzeća za koja se utvrdi da nisu prijavila sve radnike, odnosno da na ovaj način izbegavaju da plate poreze i doprinose kreću se od 800.000 do dva miliona dinara. Za rukovodioce je predviđena kazna u iznosu od 100.000 do 150.000 dinara, a za preduzetnike od 300.000 do pola miliona dinara.
