Radnici se najviše žale na isplatu zarade i rad na crno
Maj je mesec u kojem se obeležava Međunarodni dan rada, što neminovno pokreće i brojna druga pitanja, a pre svega ona o pravima radnika u Srbiji. Radnici koji imaju problem s poslodavcem, mogu da se požale Inspektoratu za rad. U resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja navode za Halo oglase Posao šta najviše smeta radnicima, pa se žale inspekciji.
Ako bismo posmatrali 2017. godinu, tada je, prema podacima Ministarstva za rad, na adresu Inspektorata za rad pristigao 6.201 zahtev zaposlenih da ostvare svoja prava. Od toga, veći deo, 5.564 zahteva, odnosi se na njihova prava iz oblasti radnih odnosa, dok se 637 zahteva odnosi na oblast bezbednosti i zdravlja na radu.
Žalbe i problemi
Kada je reč o oblasti radnih odnosa, zaposleni se najviše žale Inspektoratu na rad na crno, što ih poslodavci ne prijavljuju, uskraćuju im naknade i uvećanja, zato što naknade kasne osobama koje su odsutne zbog nege dece ili su na porodiljskom. Takođe, žale se i zato što dobijaju anekse ugovora kojima im se umanjuju i zvanje i plata, ne plaća im se prekovremeni rad ili dobijaju otkaz uz nepoštovanje procedure.
U Ministarstvu za rad kažu za naš portal da se, po zahtevima građana, rade ciljane inspekcijske kontrole kod naznačenih poslodavaca, gde takođe ima problema. Kako kažu, poslodavci ne sarađuju, već nastoje da opravdaju kršenje zakona, nekad i u prisustvu advokata.
Sa druge strane, u resornom Ministarstvu ukazuju i na problem što se zaposleni za zaštitu svojih prava najčešće obraćaju inspekciji tek kada im radni odnos prestane, dok su, u prisustvu inspekcije, dok još imaju posao, skloni da štite poslodavca svojim izjavama.
Kome prijaviti?
Nepoštovanje Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i drugih propisa, svakako treba prijaviti. U Ministarstvu za rad objašnjavaju da prijave inspekciji rada mogu biti podnete u pisanoj formi, putem i-mejla, telefona ili odlaskom u prostorije inspekcije u svih 25 upravnih okruga, kao i Beogradu. Zainteresovani mogu od inspektorata da traže i savet, ne mora uvek biti reč o prijavi, a važno je znati i da mogu, ako žele, da ostanu anonimni.
“Jedina razlika je u tome što će, ukoliko je neko potpisan, dobiti i informaciju o nadzoru i preduzetim merama”, kažu u Ministarstvu i dodaju da su kontakt podaci odeljenja i odseka inspekcije rada objavljeni na sajtu Ministarstva www.minrzs.gov.rs.
“U okviru projekta koji sprovodimo ''Reci NE radu na crno'', funkcioniše i info telefon, otvoren 24 časa (0800 300 307), a putem koga Inspektoratu za rad može da se prijavi anonimno rad ''na crno'' i svaka druga nezakonitost u oblasti rada”, kažu u Ministarstvu za rad. Dodaju da takva prijava inicira vanredni inspekcijski nadzor, radi uvođenja onih koji nelegalno rade u zakonske okvire, sprečavanja nelojalne konkurencije, a i radi ostvarivanja prava lica koja su na faktičkom radu.
Kontrole i rezultati
Na osnovu pristiglih prijava preko te besplatne info – linije, inspekcija rada je od 10. marta do 24. aprila 2018, izvršila 2.307 pojačanih, vanrednih inspekcijskih nadzora, kojima je obuhvaćeno 16.736 lica. Tom prilikom je zatečeno njih 1.348 na radu ''na crno’’, a rešenjima je naloženo zasnivanje radnog odnosa na neodređen vreme i njihovo prijavljivanje na obavezno socijalno osiguranje.
Inspektori rada su doneli 555 rešenja sa nalozima za otklanjanje nepravilnosti, 556 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, kao i 98 rešenja o zabrani rada na mestu rada zbog neposredne ugroženosti bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih.
Inspekcija je utvrdila i 55 neregistrovanih privrednih subjekata, odmah je doneto 55 rešenja kojima im je naloženo da bez odlaganja pokrenu propisani postupak za upis u registar, a do upisa im je zabranjen rad.
U oblasti radnih odnosa zaposleni se najviše žale na:
- rad na crno, bez odgovarajućih ugovora i bez prijave na socijalno osiguranje zloupotrebu probnog i rada na određeno vreme
- isplatu zarada, odnosno zato što su im uskraćene naknade, uvećanja i druga primanja na koja imaju pravo, po Zakonu o radu
- zato što ni u roku od 30 dana po prestanku radnog odnosa, nisu isplaćene naknade na porodiljskom i odsustvu radi nege deteta
- zbog izmena ugovora o radu (prinuđeni su da potpisuju anekse ugovora kojima se raspoređuju na radna mesta, koja ne odgovaraju njihovoj stručnoj spremi i zdravstvenom stanju, za smanjen iznos plate
- zbog radnog vremena i prekovremenog rada koji se ne evidentira i ne plaća
- zbog otkaza suprotno Zakonu, nepoštovanja procedure, nedonošenje rešenja o otkazu ugovora o radu
- zbog neuplaćivanja poreza i doprinosa na obavezno socijalno osiguranje (nadležnost Poreske uprave i PIO Fonda)
U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zaposleni se najviše žale na:
- neadekvatnu klimatizaciju, ventilaciju, grejanje
- buku na radnim mestima
- zato što nisu obezbeđena sredstava i oprema za ličnu zaštitu na radu
